Rabin Majkl Frojnd: Vreme je da se Amerika konačno izvini Srbiji za ubistvo civila u NATO bombardovanju 1999. godine

 BEOGRAD - Osnivač je i predsednik Društva srpsko-izraelskog prijateljstva rabin Majkl Frojnd izjavio je da je vreme da se Amerika konačno izvini Srbiji za ubistvo civila u NATO bombardovanju 1999. godine ocenivši da je ta vojna akcija bila ''uznemirujući presedan'' i da je sprovedena bez eksplicitnog odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Frojnd je, povodom godišnjice početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, naveo da je prošlo 27 godina od noći kad su sirene za vazdušnu opasnost prvi put odjeknule Beogradom ukazujući da za srpski narod te sirene nisu označile samo početak vazdušne kampanje, već i početak nacionalne traume čiji tragovi još nisu izbledeli.

Naveo je da je 78 dana u proleće 1999. Srbija trpela nemilosrdnu vazdušnu kampanju, da su rušeni mostovi, gađane fabrike i stambene zone, dok je NATO sprovodio ono što je opisao kao ''humanitarnu intervenciju''.

Zato me je ohrabrio jasan stav tadašnjeg izraelskog ministra spoljnih poslova Arijela Šarona kojim je osudio kampanju NATO-a kao 'brutalni intervencionizam', naglašavajući da smo protiv povređivanja nevinih ljudi

''Kao Amerikanac i kao Jevrejin, tada sam se mučio da pomirim ono čemu sam svedočio s moralnim principima kojima sam bio učen: da svaki ljudski život ima vrednost i da patnja civila ne sme biti zanemarena niti ignorisana. Zato me je ohrabrio jasan stav tadašnjeg izraelskog ministra spoljnih poslova Arijela Šarona kojim je osudio kampanju NATO-a kao 'brutalni intervencionizam', naglašavajući da smo protiv povređivanja nevinih ljudi", naveo je Frojnd u autorskom tekstu za ''Politiku''.

Ukazao je da je skoro tri decenije kasnije, Srbija obnovila veliki deo onoga što je uništeno, ali da vreme nije izbrisalo moralna pitanja koja su ti događaji pokrenuli.

''Štaviše, učinilo ih je jasnijim i verujem da bi SAD trebalo da se izvine Srbiji za ubistvo civila tokom operacije 'Saveznička sila'", smatra Frojnd.

Te reči su važne. Ali ne idu ni približno dovoljno daleko. Izraziti žaljenje nije isto što i prihvatiti odgovornost

Dodao je da taj stav nije nov i podsetio da se bivši predsednik Češke Miloš Zeman 2021. godine javno izvinio za bombardovanje bivše Jugoslavije, kao i da je penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Makgregor intervenciju iz 1999. godine opisao na način koji jasno pokazuje da je smatra ozbiljnom greškom.

Podsetio je i da se tokom posete Beogradu 2016. godine, tadašnji potpredsednik DŽozef Bajden izrazio saučešće svima koji su izgubili voljene u NATO bombardovanju navodeći da SAD "žale zbog gubitka nevinih života" tokom tih događaja.

''Te reči su važne. Ali ne idu ni približno dovoljno daleko. Izraziti žaljenje nije isto što i prihvatiti odgovornost. Da bude jasno, ništa od ovoga ne znači ignorisanje složenosti balkanskih sukoba iz devedesetih godina 20. veka. Raspad Jugoslavije doneo je tragediju raznim narodima širom regiona. Ali složenost ne može poslužiti kao izgovor za izbegavanje moralnih obaveza'', naveo je Frojnd.

Ukazao je da je kampanja NATO-a označila uznemirujući presedan: kontinuiranu vojnu akciju sprovedenu bez eksplicitnog odobrenja Saveta bezbednosti UN koja je, kako je naveo, pokrenula ozbiljna pravna i etička, do dana današnjeg nerešena pitanja.

''Za Srbiju, međutim, to pitanje nije samo pravne prirode. Ono je duboko ljudsko'', naveo je Frojnd pozivajući se na procenu Hjuman rajts voča da je tokom NATO kampanje ubijeno oko 500 civila.

Naveo je da je širom zemlje infrastruktura bila uništena: električne instalacije su onesposobljene, transportne mreže unakažene, a ključne institucije uništene, a u Novom Sadu sva tri mosta preko Dunava pretvorena su u ruševine.

Prema njegovim rečima, među najšokantnijim incidentima bilo je bombardovanje putničkog voza u Grdeličkoj klisuri, u kojem je poginulo više desetina civila, kao i napad na sedište RTS, gde je život izgubilo 16 medijskih radnika.

Frojnd je ukazao i da je upotreba municije sa osiromašenim uranijumom i danas predmet duboke zabrinutosti u Srbiji.

''I tako, SAD se nalaze pred ispitom - ne moći, već principa. Snaga Amerike, između ostalog, bila je njena spremnost da se ponekad suoči sa svojom prošlošću. Priznavala je nepravde i, u određenim slučajevima, nudila zvanično izvinjenje. Takvi činovi ne slabe naciju. Oni je jačaju, pokazujući da moralna jasnoća može da prati nacionalnu snagu'', naveo je Frojnd.

Prema njegovim rečima, ono zbog čega odsustvo takvog gesta prema Srbiji još više pogađa jeste dugo i iskreno prijateljstvo koje je nekada povezivalo dve nacije navodeći da odnosi između Srbije i SAD sežu više od dva veka unazad.

Podsetio je da je predsednik Vudro Vilson učinio 28. jula 1918. godine izuzetan gest naredivši da se srpska zastava zavijori iznad Bele kuće, čineći je prvom stranom zastavom koja je ikada tamo podignuta, i jednom od samo dve u čitavoj istoriji.

Istakao je da prijateljstvo dve zemlje nisu ojačali samo državnici, već i izuzetne ličnosti poput srpsko-američkog naučnika Mihajla Pupina, jednog od osnivača Nacionalnog savetodavnog komiteta za aeronautiku (NACA), institucije koja će kasnije prerasti u NASA.

Došlo je vreme za jednostavan, ali značajan korak: američko izvinjenje za smrt civila. Ako i kada do takvog izvinjenja dođe, Srbija bi trebalo da ga prihvati - ne kao čin zaborava, već kao čin snage

''Ta veza je trajala i do Drugog svetskog rata. U Misiji 'Halijard' srpski seljaci su rizikovali svoje živote kako bi spasli i zaštitili više od 500 američkih pilota oborenih iznad okupirane Jugoslavije. To je jedna od najvećih takvih operacija spasavanja u istoriji'', naveo je Frojnd.

Naglasio je da je poboljšanje odnosa između Srbije i SAD u interesu obe nacije, ali da se istinsko partnerstvo ne može graditi na selektivnom pamćenju ističući da je predugo nasleđe 1999. godine ostalo nerešeno.

''Došlo je vreme za jednostavan, ali značajan korak: američko izvinjenje za smrt civila. Ako i kada do takvog izvinjenja dođe, Srbija bi trebalo da ga prihvati - ne kao čin zaborava, već kao čin snage", rekao je Frojnd.

Dodao je da prihvatanje tog izvinjenja ne bi izbrisalo prošlost, niti bi oslobodilo pretrpljenog bola, ali da bi otvorilo vrata budućnosti u kojoj se priznaje istorijska istina i obnavlja međusobno poštovanje.

''Istorija se ne može vratiti. Ali budućnost se i dalje može oblikovati hrabrošću da se suočimo s prošlošću. A to zahteva da SAD jasno i bezrezervno kažu narodu Srbije: žao nam je'', naveo je Frojnd.

(Tanjug)