Проширени ректорски колегијум Универзитета у Београду: Недопустиво је да председник Републике будућност високог образовања користи као средство политичког обрачуна са државним универзитетима

Проширени ректорски колегијум Универзитета у Београду саопштио је да је недопустиво да председник Републике будућност високог образовања користи као средство политичког обрачуна са државним универзитетима.

Проширени ректорски колегијум УБ изражава протест поводом најављених измена система високог образовања и Закона о високом образовању.

Универзитет у Београду, како је саопштио колегијум, се налази међу најбољим универзитетима света, а према најновијој ЦWУР Глобал 2000 листи заузима 393. место међу више од 21.000 рангираних високошколских установа и налази се у најбољих 1,9 одсто универзитета у свету.

Истовремено, указује ректорски колегијум УБ, према међународним рангирањима, сврстава се међу водеће европске универзитете по запошљивости својих дипломираних студената.

"Ови резултати нису остварени захваљујући привилегијама, већ упркос дугогодишњем недовољном улагању у високо образовање и науку и занемаривању потреба универзитетског система. Сматрамо да свака реформа мора имати за циљ јачање, а не слабљење институција које остварују међународно признате резултате", наводи се у саопштењу.

Најаве промена система високог образовања, додаје се у саопштењу, додатно продубљују неизвесност и отежавају планирање наставног, научног и развојног рада.

"Истовремено, поједине чланице Универзитета суочавају се са покушајима институционалне узурпације и заобилажења законом прописаних процедура, што се тренутно најочигледније види на Медицинском факултету. Посебно је забрињавајуће што се таквим поступцима доводи у питање законитост рада универзитетских органа и подрива Универзитет. Ове најаве се појављују након вишемесечних притисака којима су били изложени Универзитет у Београду, његови професори, студенти и руководства факултета. У таквим околностима тешко је отклонити утисак да се под окриљем реформе покушава спровести обрачун са институцијама које доследно бране своју аутономију и академске слободе", саопштено је.

Проширени ректорски колегијум позива надлежне државне органе "да одустану од једностраних потеза који се тичу будућности високог образовања у Србији. Истовремено, позивамо стручну и ширу друштвену јавност да стане у одбрану универзитета као једне од најважнијих институција од јавног значаја".

Спорови око Закона о високом образовању у Србији трају већ годинама, а посебно су се заоштрили током студентских протеста и блокада факултета који су почели крајем 2024. године, након трагедије у Новом Саду када је у новембру 2024. пао кров надстрешнице на Железничкој станици.

Када је Влада формирала Радну групу за израду новог Закона о високом образовању, вишеструки колективи са више државних универзитета покренули су петицију уз упозорење да нацрт закона "није реформа, већ демонтажа" — да би свео факултете на "понуђаче услуга" и отворио систем ка тржишној логици и комерцијализацији образовања.

(Н1)