Predrag Vasiljević: Američki ambasador Hil, u prisustvu šefa srpske diplomatije, već drugi put u mesec dana objavljuje promenu srpskog spoljnopolitičkog kursa i "definitivno okretanje Srbije Zapadu"

Za početak, zamislite nezamislivo: da bilo koji ambasador Rusije u Beogradu, pred bilo kojim državnim zvaničnikom Srbije izjavi da se naša država definitivno okrenula Istoku.

To što ne može ni u snovima najekstremnijih rusofila da se desi diplomatama iz Moskve, postao je refren američkog ambasadora u Beogradu.

Kristofer Hil već drugi put za samo mesec dana „obelodanjuje“ celokupnoj javnosti novi spoljnopolitički kurs Srbije.

Najpre je, 12. septembra na debati u Beogradu „Pregled političkih opcija za Zapadni Balkan“, poručio da „nema sumnje da Srbija ide ka Zapadu“.

Kad je osetio da to nije izazvalo reakcije verovatno se okuražio. Ovog petka je evoluirao i pojačao formulaciju.

Gostujući na Fakultetu političkih nauka sa srpskim šefom diplomatije Markom Đurićem, okupljene srpske novinare obavestio je da se Srbija „definitivno okreće Zapadu“.

Hil se ponaša kao da je vlast

Dakle, ono što nijedan aktuelni državni zvaničnik nikada nije saopštio građanima, da se menja strateško opredeljenje zemlje, imao je „čast“ da saopšti gost iz Amerike.

Navikli smo da Hil bude u samododeljenoj ulozi okupacionog upravitelja i da ispostavlja ucene, zahteve, da pokušava da „deli zadatke“.

Navikli smo da Hil kao „vrhovni autoritet“ savetuje Srbe da odustanu od Kosova, da zaborave NATO agresiju iz 1999. a da kao agresora gledaju samo Rusiju.

Navikli smo i da organizuje parade homoseksualaca, da deli lekcije koji su mediji slobodni (zapadni), a koje bi trebalo zabraniti (ruske).

Ali, Hilu očigledno nije dovoljno da sa pozicija svetske sile pokušava da utiče na politiku Beograda. On bi sada i da je kreira.

Objavom da se Srbija „definitivno okreće Zapadu“ on se ponaša kao inokosni i izvršni organ vlasti u našoj zemlji koji suvereno donosi odluke i tumači politiku.

On uzima za sebe pravo, da u prisustvu srpskog šefa diplomatije izjavi da je Srbija promenila spoljnopolitički kurs.

Jer, formulacija, da se Srbija „definitivno okreće Zapadu“ sigurno ne znači da je put ka EU njeno strateško opredeljenje jer je to proklamovana politika Srbije još od Petog oktobra 2000. (srećna godišnjica ko slavi).

A ne znači ni to da je Srbija spremna da implementira zapadne vrednosti i standarde pošto to revnosno čini i na svoju štetu više od dve decenije – od „Bolonje“ u prosveti, do „Venecije“ u pravosuđu i svakoj drugoj društvenoj pori.

Metastaza pred izbore u SAD

Hilova poruka znači nešto sasvim drugo. A jasno je svima: američki „vladar u pokušaju“ objavio je da je Srbija spremna potpuno da okrene leđa Rusiji što u praksi znači i da se pridruži zapadnim sankcijama.

(Ne)diplomatski kabadahija u stvari izgovara da je Srbija spremna da se odrekne Kosova pošto je to zaista suštinsko i „definitivno okretanje Zapadu“ kroz prihvatanje Francusko-nemačkog plana.

Hil nam je svima poručio da je Srbija spremna da zaboravi na politiku suverenosti, samostalnosti, neutralnosti u geopolitičkom ludilu i da se automatski upiše na spisak neprijatelja Rusije.

Hilova poruka predstavlja poslednji pokušaj da uoči predsedničkih izbora u Americi isporuči rezultat svojoj administraciji Bajden-Haris da je još jedna država – slomljena i pokorena.

Pritisak Vašingtona da Srbija „položi oružje“ i da odustane od slobode ulazi u metastazu.

Tokom nje ambasador Hil mora hiljadu puta da ponovi laž da se Srbija „definitivno okreće Zapadu“, kako bi to postala istina.

Zgusnuti su diplomatski dani pred nama. Razumljivo je čak i što srpski ministar nije direktno replicirao ovim sumanutim gafovima američkog ambasadora. Jer, neka ga, nek zaista i veruje da se Beograd „definitivno okreće Zapadu“ ako to ne povlači nikakve realne posledice.

Ali, biće prilike da Srbija pokaže da je istrajala na svom trnovitom putu odbrane nezavisnosti i slobode. Jedna od njih je već u oktobru na Samitu BRIKS u Kazanju.

(Sputnjik)