Poslanik CDU u Bundestagu Peter Bajer: Proširenje nije među prvih pet prioriteta EU, a nije ni među glavnim prioritetima Nemačke. Projekat „Jadar“ je dobar projekat, količina i kvalitet litijuma u Srbiji su značajni

 Proširenje EU trenutno nije među prvih pet prioriteta Unije, a nije ni među glavnim prioritetima moje vlade, izjavio je za Demostat Peter Bajer, poslanik vladajuće CDU u Bundestagu i izvestilac Odbora za spoljne poslove za Zapadni Balkan.

"Još od Solunske deklaracije iz 2003. godine, a to je bilo pre 23 godine, Evropska unija je dala obećanje o evropskoj perspektivi regiona. Kada je reč o kredibilitetu, Evropska unija mora više da doprinese sopstvenoj verodostojnosti. Isto tako treba priznati da su mnoga društva i države u regionu, uključujući Srbiju, prešla dug put. Mnogo toga je urađeno. Da li je dovoljno? Nije. Zato je ovo i poziv na dodatnu akciju - kako za vlade, tako i za civilno društvo i građane, ali i za Brisel, Pariz i Berlin“, rekao je Peter Bajer u podkastu “Pola sata Demostata.”

Na pitanje Demostata da li je proširenje važno za stabilnost našeg regiona, ali i Evropske unije odgovara da se po tom pitanju ništa nije promenilo „možda čak naprotiv - to je danas još važnije za stabilnost i integraciju cele Evrope. Čak i ako Evropsku uniju posmatramo ne samo kao klub od 27 država članica, već geografski - nikada nije bilo važnije da sve zemlje, a posebno Srbija kao ključna i najveća zemlja u regionu, i po broju stanovnika i po teritoriji, ozbiljno shvate proces pristupanja Evropskoj uniji“.

Naglašava da „postoji mnogo drugih faktora, sila i aktera koji pokušavaju da ostvare svoj uticaj u regionu. Ako pogledamo Rusiju i njen agresorski rat protiv Ukrajine, ili Kinu - oni raspolažu ogromnim finansijskim sredstvima i koriste svoj uticaj kroz projekte, infrastrukturu, ali i politiku. To je nešto što mi u Evropi ne bi trebalo da prihvatimo, i zato se vodi mnogo diskusija o tome kako unaprediti pristup evropskoj integraciji i kako je ubrzati.“

„Iz moje perspektive, kao nemačkog građanina i parlamentarca, govoreći o interesima i vrednostima, uveren sam da su evropske vrednosti i standardi daleko bolji za građane Srbije i drugih zemalja regiona nego oni koje nude pomenute države“, objašnjava on.

Bajer konstatuje da se aspekt bezbednosti značajno promenio u poslednjih 10 do 20 godina, ne samo uključivanjem velikog broja spoljnih aktera (Rusija, Kina, neke arapske zemlje i Turska), već i novim oblicima hibridnog ratovanja „propaganda i dezinformacije, koje su široko rasprostranjene u regionu i protiv toga moramo da se borimo.“

Nema ubrzanog proširenja

Na pitanje da li je realno proširenje do kraja mandata ove Evropske komisije odgovara da je „to oduvek bilo teško pitanje i da je „uvek bio oprezan kada je reč o postavljanju rokova kada će neka zemlja postati članica, jer to nije ozbiljan pristup“.

„Kada govorimo o ozbiljnom pristupu, ništa se nije promenilo u odnosu na ono što se ranije često nazivalo principom „regate“. Svaka zemlja koja želi da postane članica Evropske unije treba da se procenjuje na osnovu sopstvenih rezultata. Da li je ispunila kriterijume - pravne tekovine EU (acquis), Kopenhaške kriterijume i potrebne reforme. To je ono što je ključno“, navodi Bajer.

Zbog rata u Ukrajini pojavila se određena doza preterane motivacije da se Ukrajina ubrzano integriše u EU, ali zbog složenosti celog procesa „ne može postojati ubrzana procedura za ulazak u Evropsku uniju

Zbog rata u Ukrajini pojavila se određena doza preterane motivacije da se Ukrajina ubrzano integriše u EU, ali zbog složenosti celog procesa „ne može postojati ubrzana procedura za ulazak u Evropsku uniju“, rekao je Bajer i dodao da je ispunjavanje kriterijuma za dostizanje evropskih standarda kako u interesu EU, tako i zemalja kandidata.

„Ono što sam ranije čuo bila je zabrinutost u zemljama Zapadnog Balkana - da se osećaju nepravedno tretirano, jer se stiče utisak da Ukrajina ide ubrzanim putem. Naravno, ja nisam jedini koji donosi odluke, ali moj stav je jasan: nema ubrzanog procesa ni za Ukrajinu, ni za Moldaviju, ni za Gruziju, niti za bilo koju drugu zemlju“, ističe Bajer.

O dvojslojnom članstvu

Iako podržava ideju „faznog pristupa ka punopravnom članstvu“ smatra da to mora biti pametno osmišljeno bez „biranja onoga što odgovara i bez slepe ulice bez kraja“, postavljajući pitanje „da li je pametno ponuditi punopravno članstvo tek na samom kraju procesa, kada su svi uslovi već ispunjeni, a tokom procesa gotovo ništa ili vrlo malo?“

Ocenjuje da se „situacija menja, postoji mnogo uticaja i mnogo ideja o novim pristupima. Zbog toga se govori o faznom pristupu, postepenom članstvu, pridruženom članstvu.“

„Videli smo da su premijer Albanije Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno zajedno pisali tekst na tu temu, uz različite reakcije, od podrške do kritike. Mogu da razumem njihovu nameru. Oni su čak predložili da možda nije neophodno odmah imati pravo veta,“ navodi kao jedan od primera predloga.

Želim da upozorim na jednu stvar: Postoje ljudi u Evropi koji smatraju da bi trebalo stati na pridruženom članstvu, bez punopravnog članstva na kraju, da EU velikodušno ponudi samo delimično članstvo kandidatima

Kaže da se govori o pristupu jedinstvenom tržištu ali „ne može se sve svesti samo na ekonomiju. Ne može se dobiti pristup tržištu, a zanemariti sve ostalo. Zato mnogi danas razmišljaju kako da pronađu način da se proces učini privlačnijim i motivišući za građane. Kako povećati podršku za evropske integracije u društvima? Kako učiniti proces atraktivnijim?“

„Želim da upozorim na jednu stvar: Postoje ljudi u Evropi koji smatraju da bi trebalo stati na pridruženom članstvu, bez punopravnog članstva na kraju, da EU velikodušno ponudi samo delimično članstvo kandidatima. To bi bilo izdaja - i to izdaja nas samih. Ponovo podsećam na Solun 2003. godine. Tada smo obećali evropsku perspektivu i to obećanje mora ostati važeće“, ističe Bajer.

O unutrašnjim reformama EU i proširenju

Na pitanje, da li je proširenje moguće pre unutrašnjih reformi, kaže da su Evropskoj uniji hitno potrebne reforme i da je potrebno više odlučivanja kvalifikovanom većinom, jer se „ne sme dozvoliti da jedna država, bila velika ili mala, blokira sve“.

Ove promene smatra neophodnim „kako bismo mogli da napredujemo“ i da za njih postoji većina u Evropskoj uniji. Dodaje da „Brisel nije neka apstraktna administracija - to su prestonice i vlade 27 država članica. Zato reforme moraju dolaziti i iz tih prestonica, da bi se sprovele u Briselu i Evropskoj komisiji“.

Ali treba biti iskren: Proširenje EU trenutno nije među prvih pet prioriteta Unije. Nije ni među glavnim prioritetima moje vlade

Ne misli da je proširenje moguće samo uz reformu EU i dodaje da „ako postoji politička volja, a videli smo da je ranije postojala, možemo napredovati i sada. Ali treba biti iskren: Proširenje EU trenutno nije među prvih pet prioriteta Unije. Nije ni među glavnim prioritetima moje vlade“

Napominje da su nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful i kancelar Fridrih Merc zainteresovani za Zapdni Balkan, ali se bave mnogim drugim važnijim temama.

Proširenje EU u njegovoj zemlji, kao i u mnogim drugim nije popularno, tako da u razgovorima sa građanima mora dodatno da objašnjava zašto je bolje da Srbija i druge zemlje budu unutar EU, a ne van nje.

O zajednici srpskih opština

Kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština i njenom uticaju na bezbednost Srba koji žive na tom prostoru, Bajer ističe da se već godinama zalaže za njeno formiranje i da je razočaran zašto to nije urađeno do sada.

Smatra da bi „formiranje Zajednice značajno unapredilo bezbednost, ne samo za Srbe, već za sve koji tamo žive“, ali dodaje da, iako na severu postoji srpska većina da je „ovo pitanje šire stabilnosti“.

„To je nešto na šta su i naši američki partneri, ali i mi u Berlinu, kao i Evropska komisija, ukazivali već godinama. To mora da se uradi. Bio bi to ogroman korak napred i snažan signal dobre volje - dokaz da postoji ozbiljna namera da se ide ka stabilnosti i bezbednosti u regionu. Dakle, to je nešto što mora da bude sprovedeno,“ rekao je Bajer o značaju formiranja ZSO.

Kaže da „nije važno koja je vlada u Prištini na vlasti. Do sada niko nije ispunio tu obavezu. Mislim da u Prištini još uvek nisu u potpunosti shvatili da su se sami obavezali na to, i da je to ujedno i u njihovom sopstvenom interesu. Reč je o njihovim građanima - bez obzira na etničku pripadnost, veru ili bilo šta drugo. Razumem da postoje međusobne provokacije i da je region takav da, čini se, niko nema dovoljno političke hrabrosti da donese prave odluke i napravi iskorak napred.“

O značaju eksploatacije litijuma

Komentarišući stavljanje na listu strateških projekata EU projekat „Jadar“, rekao je da je „važan za Srbiju, za Evropu i za međusobnu saradnju. Zemlja poput Srbije može od toga imati veliku korist, ali i doprineti tehnološkoj transformaciji cele Evrope.“

Smatra da je „to dobar projekat, ali mora biti sproveden na pravi način“ iako „postoje i ozbiljne zabrinutosti u vezi sa zaštitom životne sredine, i to moramo shvatiti veoma ozbiljno

Smatra da je „to dobar projekat, ali mora biti sproveden na pravi način“ iako „postoje i ozbiljne zabrinutosti u vezi sa zaštitom životne sredine, i to moramo shvatiti veoma ozbiljno. Ne bih podržao nijedan način eksploatacije koji bi zagađivao životnu sredinu. Zato apelujem na kompanije koje upravljaju rudnicima - ne samo u Jadru, već i drugde - da zaštitu životne sredine i lokalnog stanovništva stave na prvo mesto. Interesi ljudi koji žive u tim područjima moraju biti zaštićeni“.

Prema njegovim informacijama „količina i kvalitet litijuma u Srbiji su veoma značajni“, a susret bivšeg nemačkog kancelara Olafa Šolca zajedno sa predstavnicima EU sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem tim povodom ukazali su na stratešku važnost ovog projekta.

Napominje da je „litijum neophodan, ne samo za mobilne telefone i računare, već i za autonomnu vožnju, električna vozila i širu tehnološku i infrastrukturnu transformaciju“.

„Moram da priznam da sam bio iznenađen kada sam u poslednjih nekoliko godina video koliko se širom Evrope pojavljuju nova nalazišta litijuma. Na severu Evrope, u Nemačkoj - odjednom ga ima svuda, dok se ranije govorilo o retkim mineralima i kritičnim sirovinama koje, izgleda, i nisu toliko retke. Naravno, razumem zašto se tako nazivaju. Kina praktično ima monopol nad tim resursima, ne samo zbog sopstvenih nalazišta, već i zbog koncesija u Africi i drugim delovima sveta. Kontrolišu ogroman deo svetskog tržišta“, rekao je sagovornik Demostata.

O odnosima unutar NATO saveza

Kao odgovor na pitanje o odnosima unutar NATO saveza, između Evrope i SAD, kaže da „vidimo promene unutar NATO saveza“, da „istovremeno, transatlantski odnosi više nisu isti kao ranije“, ali da „moramo da razumemo da su promene realnost i da ih moramo prihvatiti zbog sopstvene bezbednosti.“

„Rat u Ukrajini nas je podsetio da ne živimo u trajnom miru. Rat se vratio u Evropu. Zato Evropa mora da učini više. Potrebno je razviti evropsku odbrambenu industriju. Dobro je što sada više ulažemo u odbranu, ali nije pametno da svaka država deluje sama. Potrebno je objediniti resurse i razvijati zajedničku evropsku odbrambenu bazu“, smatra Bajer i dodaje da „postoje i određene zabrinutosti u SAD da Evropa želi da razvija sopstvenu odbrambenu industriju bez Amerikanaca. To nije realno, bez njih to trenutno nije moguće,“ ističe naš sagovornik.

Bajer „ne veruje da će SAD napustiti NATO“ i napominje da je to više tema u Evropi nego u Americi. Ocenjuje da je „strpljenje u Vašingtonu prema Evropi je pri kraju. Amerikanci su decenijama čekali da Evropa preuzme veću odgovornost. I dalje imamo oko 36.000 američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj. Koriste baze za operacije širom sveta. Dakle, odnos je i dalje snažan i stabilan“

Zaključuje da bi trebalo ozbiljno „razmisliti o većoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana, i onih koje su u NATO-u i onih koje nisu u saradnji sa Evropskom unijom. Te zemlje mogu konkretno doprineti razvoju evropske odbrane - ne samo finansijski, već i kroz znanje, proizvodnju i kapacitete“.

(Demostat-N1)