Portparol Evropske komisije Ana Kaisa Itkonen: Srbija i dalje može da uvozi ruski gas. Usvojeni predlog o zabrani uvoza ruskog gasa se ne odnosi na Srbiju koja nije članica EU, iako je u Beogradu to bilo tako predstavljeno

Portparolka Evropske komisije (EK) Ana Kaisa Itkonen izjavila je danas da je EK "jasno stavlja do znanja da Srbija i dalje može da uvozi ruski gas - uprkos nekim tumačenjima nove uredbe koja zabranjuje uvoz, ali samo članicama Unije".

Itkonen je u emisiji „Svet i mi“ televizije Insajder ukazala kako EK naglašava da se, paralelno, traže alternativni načini snabdevanja gasom i da se o tim opcijama već intenzivno razgovora u okviru radnih grupa Beograda i Brisela.

Predlog “RePowerr” – o zabrani uvoza ruskog gasa – koji je usvojen prošle nedelje, odnosi se isključivo na države članice EU i ima jurisdikciju samo nad njima. Dakle, ne utiče i ne reguliše tranzit ka trećim zemljama i ne odnosi se na Srbiju koja nije članica Evropske unije, iako je u Beogradu to bilo tako predstavljeno.

“Trudili smo se da vrlo jasno objasnimo u našoj komunikaciji koji je tačno obuhvat ovog zakonodavstva. Naravno, to još nije zakon. Ali želeli smo da budemo vrlo jasni i sa našim srpskim partnerima o tome kakva je situacija, posebno imajući u vidu mnoge promene koje se sada dešavaju u regionu u vezi sa američkim sankcijama određenim naftnim kompanijama i slično“, rekla je Itkonen.

Ona navodi da Evropa Srbiji nudi podršku u diversifikaciji.

„Nakon nedavne posete predsednice Komisije Ursule fon der Lajen Beogradu, održan je i tehnički sastanak radne grupe između srpskih i komisijskih zvaničnika upravo kako bi se analizirale ove situacije – koji je najbolji način da se podrži Srbija u diverzifikaciji i usklađivanju zakonodavstva sa evropskim u oblasti energetike“, istakla je Itkonen.

Evropska komisija je sa zemljama kandidatima za članstvo u EU i članicama Energetske zajednice održala nekoliko sastanaka. Jedan od njih je CESEC, što je regionalna platforma za saradnju zemalja u regionu u oblasti energetike.

“Za nas u Komisiji je najvažnije da zemlje koje su najviše pogođene ovim odlukama, ne budu ni na koji način ugrožene kada je reč o sigurnosti snabdevanja. To je jedno od prvih i najvažnijih pitanja kojima se bavimo u ovim slučajevima. Taj posao se uvek obavlja kroz kontakt, kroz razmenu informacija i procenu kako najbolje možemo pružiti podršku,” naglasila je portparolka Evropske komisije.

(Nova.rs)