„Politiko“: Velike muke malog Merca

 Godinu dana posle dolaska na vlast, nemački kancelar Fridrih Merc je slabiji nego ikada i nije u stanju da vlada ni svojom zemljom, a kamoli da utiče na inostranstvo, piše "Politiko EU".

Sputan na domaćem terenu iznuđenom koalicijom sa poraženom SPD, Merc se u proteklih 12 meseci prvenstveno bavio spoljnom politikom, gde je zvučao jače od svojih prethodnika Olafa Šolca ili Angele Merkel. Vodio se idejom da će Nemačka da ostane stub NATO dok se Evropa ne osamostali od Amerike.

Sve je to protraćeno nesmotrenom opaskom da je Iran "ponizio" Sjedinjene Američke Države koja je Merca dovela u otvoreni sukob sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, navodi briselski list.

Mercove reči "nisu bile iskrenost u službi nacionalnog interesa, niti neizbežna principijelnost, već suvišan napad na predsednika za kojeg se zna da je sujetan i osvetoljubiv", piše "Politiko".

Tramp je odgovorio da Merc "nema pojma o čemu govori" i da "nije čudo da Nemačkoj ide tako loše, ekonomski i na svaki drugi način". SAD su potom najavile povlačenje nekoliko hiljada vojnika iz Nemačke a sada je u pitanju i najavljeno razmeštanje krstarećih raketa "tomahavk".

Na osnovu razgovora sa više nemačkih zvaničnika, koji su uglavnom hteli da ostanu anonimni, "Politiko" skicira portret Fridriha Merca kao usamljenog političara podložnog uticaju sa strane i sputanog sopstvenom odlukom da odbije svaku saradnju sa "desničarima" Alternative za Nemačku (AfD).

Merc je do 2002. bio šef poslaničkog kluba CDU u Bundestagu, da bi ga Angela Merkel smenila i proterala u političko predgrađe.

U "dugom maršu" do vlasti imao je brojne saradnike i pomoćnike, koji su ga u međuvremenu napustili. Po rečima jednog bivšeg saradnika, on sad ima državni aparat "pun savetnika ali bez ijednog saveznika", bez lojalista koji bi se borili za njegovu politiku, navodi "Politiko".

List navodi primer Andreasa Redera, jednog od najuticajnijih nemačkih konzervativnih intelektualaca, kojeg je Merc pustio niz vodu čim su ga neki članovi CDU napali jer se usudio da kritikuje odbijanje saradnje sa AfD.

"Moja konačna odluka je da podršku za svoju politiku tražimo isključivo u centru. To nas trenutno ograničava na koaliciju sa SPD", rekao je Merc na stranačkom kongresu u februaru. U praksi to znači da je najmoćniji političar u Nemačkoj u stvari Lars Klingbajl, zamenik kancelara, ministar finansija i lider Socijaldemokrata.

Mercove obećane reforme su izostale, dok su nasleđeni problemi samo rasli, od poreza i cena energije do "odmetnute birokratije" i deindustrijalizacije.

Mercove obećane reforme su izostale, dok su nasleđeni problemi samo rasli, od poreza i cena energije do "odmetnute birokratije" i deindustrijalizacije. Ipak, kaže jedan bivši ministar iz redova CDU, nije pošteno poređenje Merca sa Merkelovom, jer ona nikada ne bi dozvolila da je koalicioni partneri ovako kontrolišu.

Ankete sa kraja aprila pokazuju da je samo 15 odsto Nemaca zadovoljno Mercovom vladavinom, a čak 83 odsto nije, što je najgori rezultat svih vremena. Čak je Šolc kotirao bolje na kraju svog mandata, podseća "Politiko".

Mercov najveći problem je što nema više čime da kamuflira slabost u domaćoj politici, navodi briselski list i zaključuje da mu je jedini put opstanka da promeni prioritete i bude jači kod kuće, a skromniji u inostranstvu.

U suprotnom je samo pitanje vremena kada će se u CDU pojaviti neki novi lider kojem neće biti mrsko da sarađuje sa AfD-om.

"Čak ni ja ne bih zvao Merca sve manjim nemačkim kancelarom, ali evo Politiko hoće", prokomentarisao je tekst Kiril Dmitrijev, specijalni izaslanik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom.

(Politika)