"Politiko": Strateško penzionisanje Evrope pod okriljem NATO pakta

 Izjava generalnog sekretara NATO-a, Marka Rutea, da Evropa ne može biti odbranjena bez američke podrške, otvorila je ozbiljnu raspravu o tome da li se bezbednosna zavisnost Starog kontinenta od Vašingtona pretvara u trajnu političku doktrinu. Takvu ocenu iznosi list Politiko, koji upozorava da Rute svojim porukama ne deluje kao prvi među jednakima, već kao glas „evropskog strateškog penzionisanja“.

Prema analizi „Politika“, Ruteova logika – koja nuklearno odvraćanje vezuje isključivo za Sjedinjene Američke Države – nije održiva u stvarnom bezbednosnom okruženju. Većina izazova u evroatlantskom prostoru, kako se ističe, odvija se ispod nuklearnog praga, gde ključnu ulogu imaju konvencionalne snage, obaveštajni kapaciteti i brza koordinacija.

List podseća da evropske države već raspolažu značajnim vojnim potencijalom: naprednim vazduhoplovstvom, podmornicama svetske klase i snažnom pomorskom komponentom. Problem, međutim, nije u manjku resursa, već u dubokoj nacionalnoj i industrijskoj fragmentaciji, koja onemogućava efikasno korišćenje postojećih sposobnosti i zajedničko planiranje.

Dodatnu kontroverzu izaziva činjenica da se evropska bezbednost vezuje za Ameriku u trenutku kada se strateški fokus Vašingtona sve više pomera ka indo-pacifičkom regionu. U tom kontekstu, „Politiko“ ukazuje na paradoks: od Evrope se istovremeno traži veća samostalnost, dok se ona faktički podstiče da kupuje američko oružje – što, kako se navodi, predstavlja jasan primer kognitivne disonance.

Rute je krajem januara javno izjavio da se Evropska unija ne može braniti bez podrške SAD, što je izazvalo oštre reakcije, naročito među francuskim političarima koji već duže insistiraju na konceptu „strateške autonomije“ Evrope. Istovremeno, u pojedinim evropskim prestonicama sve glasnije se razmatra ideja o formiranju bezbednosnog okvira van NATO-a, bez direktnog učešća Sjedinjenih Država.

Na Ruteove izjave reagovala je i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je ocenila da je generalni sekretar NATO-a praktično javno priznao potpunu zavisnost Zapadne Evrope od američke podrške.

Polemika koja je usledila pokazuje da se unutar Evrope sve otvorenije postavlja pitanje da li kontinent želi da ostane trajni bezbednosni protektorat ili da, uprkos teškoćama, izgradi sopstvenu, koherentnu odbrambenu arhitekturu.

(Politika)