Politiko: Rumunija u novom talasu političkih previranja. Skoro godinu dana nakon predsedničkih izbora, Đorđe Simion vodi u anketama

Rumunija prolazi kroz novi talas političkih previranja koja bi mogla imati dalekosežne posledice po šestu najmnogoljudniju zemlju EU.

Skoro godinu dana nakon kontroverznih predsedničkih izbora, poraženi kandidat krajnje desnice Đorđe Simion sada vodi u anketama i izaziva haos u rumunskom parlamentu, piše Politiko.

On se zalaže za glasanje o nepoverenju vladi sledeće nedelje, što bi moglo da sruši premijera Iliea Bolojana i pokrene period nestabilnosti koji bi ugrozio već nesigurne ekonomske izglede zemlje.

Zemlja se suočava sa ključnim rokom u avgustu za završetak reformi koje bi „otključale“ oko 11 milijardi evra sredstava EU, a analitičari brinu da bi borba vlade da kontroliše javne finansije mogla da izazove smanjenje kreditnog rejtinga.

Ali brutalne mere štednje sprovedene tokom prošle godine radi smanjenja budžetskog deficita Rumunije pogodile su popularnost političara levog centra i liberalnih političara koji promovišu ove reforme. A Simionovi nacionalisti sada vide priliku da profitiraju.

Šta se dešava u Rumuniji?

Ukratko, kriza u Rumuniji svodi se na sukob između premijera Bolojana, koji predvodi Nacionalnu liberalnu partiju, i njegovih koalicionih partnera u Socijaldemokratskoj partiji (PSD).

PSD se prošle nedelje povukao iz Bolojanove koalicije i pozvao na njegovu smenu. Stranci se ne sviđaju stroge politike štednje premijera, kao što su povećanje poreza i zamrzavanje plata u javnom sektoru – što je uticalo na oblasti koje predstavlja – niti njegov krut politički stil.

PSD sada podržava predlog za glasanje o nepoverenju vladi zajedno sa Simionovom krajnje desničarskom strankom Savez za ujedinjenje Rumuna (AUR).

Očekuje se da će glasanje o predlogu za „izricanje nepoverenja“ vladi biti održano 5. maja

Bolojan je ljutito optužio lidera PSD-a Sorina Grindeanua da laže o tome da li bi bio spreman da sarađuje sa Simionom. Međutim, PSD tvrdi da ne formira nikakvu vrstu smislenog saveza sa AUR-om izvan predstojećeg glasanja protiv Bolojanove vlade.

„Mislim da je ovo veoma opasno za demokratiju“, rekao je Kristijan Pirvulesku sa Nacionalnog univerziteta za političke studije i javnu upravu u Bukureštu. Zajednički napor da se svrgne premijer mogao bi „legitimizovati i normalizovati krajnju desnicu“, rekao je on.

Očekuje se da će glasanje o predlogu za „izricanje nepoverenja“ vladi biti održano 5. maja.

Šta je na kocki?

Nestabilnost u Rumuniji nosi značajne posledice van granica zemlje. Sa oko 19 miliona stanovnika Rumunija je važan igrač u EU, strateški lociran na istočnoj ivici bloka, graničeći se sa Ukrajinom.

Takođe je u procesu izgradnje najveće vojne baze NATO-a na obali Crnog mora i igra ključnu ulogu u bezbednosti regiona, pošto je u Deveselu na jugu zemlje smešten američki sistem balističke raketne odbrane.

Rumunija se do sada pokazala vitalnom kao logističko središte za pomoć Ukrajini u ratu protiv Rusije. Ali Simionova stranka trenutno ima oko 35 odsto u anketama i ako ikada dođe na vlast, mogao bi da prekine pomoć Ukrajini.

Simion se takođe protivi moći koju Brisel ima nad javnom potrošnjom i opirao bi se zajedničkoj migracionoj politici EU.

I ovde postoje implikacije za politiku EU jer je odluka PSD-a da sarađuje sa AUR već uzburkala Evropski parlament.

Umirivanje tržišta

Mnogo neposrednija briga unutar Rumunije su tržišta. Štednja se smatrala ključnom za uveravanje investitora i ispunjavanje zahteva Brisela; 2024. godine zemlja je imala najveći deficit u EU sa devet odsto BDP-a.

„Ne možemo sebi priuštiti smanjenje rejtinga“, rekao je Radu Magdin, politički analitičar. „Svakako, svaki politički nered mora biti rešen na relativno uredan način do 15. juna jer će agencije za rejting ispitati rumunsku situaciju u julu, avgustu i septembru.“ Brzo rešavanje krize je stoga ključno, rekao je on.

Još jedna zabrinutost je mogući uticaj na demokratiju u Rumuniji. Odluka PSD-a da se udruži sa AUR-om u pokušaju svrgavanja Bolojana mogla bi da se vrati kao bumerang, sugerisao je Pirvulesku, tako što će podstaći više birača da misle da je Simionova stranka održiva opcija na sledećim izborima.

Šta je sledeće?

Sve strane će do glasanja o nepoverenju koje se očekuje sledeće nedelje vredno raditi na osvajanju 233 glasa koji su im potrebni za većinu. Na papiru, Simionova AUR i PSD su blizu dostizanja tog broja glasova ako svi njihovi poslanici budu složni, ali i dalje postoji šansa da Bolojan i njegove pristalice pobede.

Ako Bolojan izgubi na glasanju, biće smenjen sa mesta premijera. Nezavisni predsednik centra Nikušor Dan će tada početi konsultacije sa stranačkim liderima kako bi formirao novu koalicionu vladu, sa novim premijerom.

U tom slučaju, jedna od mogućnosti je da se koalicija između Bolojanovih liberala i socijaldemokrata nastavi, ali sa novim, nezavisnim tehnokratskim premijerom – opcija koju neki analitičari i komentatori smatraju verovatnom.

PSD je već rekao da je otvoren za nastavak koalicije sa drugim premijerom na čelu. Ali loši odnosi koji su se iznedrili iz ove krize – dve glavne vladajuće stranke su razmenile uvrede – mogla bi otežati popravljanje stvari.

Druga opcija je da Bolojan pobedi na glasanju. U tom slučaju, ili bi PSD morao da prihvati poraz ili, verovatnije, Bolojan bi nastavio da vodi manjinsku vladu, primoravajći PSD da ode u opoziciju zajedno sa Simionovim nacionalistima. Neki sumnjaju da je ovo sve vreme bio Bolojanov plan, prema Pirvuleskuu.

Hoće li Simion doći na vlast?

Simion je bio oprezan u pogledu mogućnosti da preuzme ulogu premijera kada ga je Politiko pitao prošle nedelje, ali nije isključio tu mogućnost. Međutim, na papiru, ovo trenutno deluje nemoguće, ne samo zato što je Dan rekao da neće pristati na imenovanje antievropskih stranaka (čitaj AUR) u vladu.

Simionova najbolja šansa ostaje da osvoji vlast na budućim izborima — bilo na parlamentarnim izborima zakazanim za 2028. godinu ili na predsedničkim izborima koji se očekuju 2030. godine. Prevremeni izbori se smatraju malo verovatnim.

Prema Pirvuleskuu, nema „nikakve šanse“ da Simion postane premijer u kratkom roku. Magdin je zauzeo sličan stav, navodeći da Simion „nije zainteresovan“ za posao „trenutno“ i da „nema šanse“ da postane premijer.

Kako smo došli dovde?

Bolojan je pre samo deset meseci preuzeo dužnost i pokrenuo vladu da radi na svom ključnom zadatku – vraćanju budžetskog deficita Rumunije na prihvatljiv nivo.

To je značilo bolne mere štednje — oporezivanje penzija, povećanje PDV-a i zamrzavanje plata zaposlenima u javnom sektoru, što je izazvalo proteste nastavnika i drugih. I dok je deficit počeo da pada, inflacija ostaje visoka, a politička cena veoma nepopularnih rezova je bila značajna.

Neki izveštaji su takođe sugerisali da rastuće tenzije između predsednika i premijera nisu pomogle u rešavanju krize, ali Danovi saveznici su to demantovali.

„To nije veliko prijateljstvo između njih“, rekao je Pirvulesku. „Predsednik želi stabilnu vladu i stabilne institucije i zabrinut je da je to problem sa stilom Iliea Bolojana — to je veoma nefleksibilan politički stil. Politika je umetnost fleksibilnosti. On nije fleksibilan.“

Magdin se složio. „Jedan od problema koje je Bolojan imao je njegova čuvena tvrdoglavost“, rekao je. „Tvrdoglavost ponekad može biti veoma dobra i to nazivate upornošću… ali kada ljudi imaju osećaj da ste jednostavno kruti, antagonizujete mnoge ljude. Verujem da je, kako u proceni predsednika, tako i drugih ključnih političkih lidera u Rumuniji, premijer bio previše tvrdoglav za svoje dobro.“

Šta se dešava sa rumunskom politikom?

Mnogi Rumuni su se umorili nakon godina korupcionih skandala, kao i krize oko navodnog ruskog mešanja u predsedničke izbore 2024. godine, što je dovelo do otkazivanja celog glasanja. Kalin Georgesku, krajnje desničarski ultranacionalista koji je bio na putu da pobedi na tim izborima, trenutno se suočava sa suđenjem, optužen za planiranje državnog udara.

Ipak, Georgesku i dalje ima značajan broj sledbenika. Mnogi Rumuni su duboko skeptični prema demokratiji i vlastima koje vode institucije njihove zemlje i veruju da je lider krajnje desnice bio žrtva zavere. Georgesku je takođe u dobrim odnosima sa Simionom, koji je prošle godine nagovestio da želi da ga postavi za premijera.

Postoji i strukturna mana u načinu na koji funkcioniše Ustav zemlje, primetio je Pirvulesku. Premijer u Rumuniji ima značajna ovlašćenja, ali je politički ograničen potrebom da radi u koaliciji sa drugim strankama tokom poslednjih dvadeset godina – nešto što je dovelo do osećaja da jedna kriza prelazi u drugu.

(Danas)