Politika: Duplo dno stranačkih fondova

Dok najavljuju stezanje kaiša i velike rezove u republičkom budžetu predstavnici vlasti kao primer sopstvenog žrtvovanja navode smanjenje plata ministara, narodnih poslanika i drugih državnih funkcionera. Kao da previđaju da bi mogli da se iskažu na još jednoj zanimljivoj stavci koja se krije na budžetskoj liniji 481– finansiranje nevladinih organizacija, u okviru koje se izdvajaju sredstva i za političke partije. Za finansiranje redovnog rada stranaka koje imaju poslanike u Narodnoj skupštini Srbije godišnje se iz budžeta daju milioni evra. Tako je u prvoj polovini ove godine za 23 politička subjekata izdvajano mesečno 104,6 miliona dinara, da bi posle rebalansa u julu taj iznos bio smanjen na 81,9 miliona dinara. Ako do kraja godine ne bi bilo rebalansa i partije nastavile da dobijaju ovoliko novca, to znači da bi u 2013. godini na finansiranje partija iz republičkog budžeta otišlo 9,7 miliona evra.

Procent za finansiranje partija je fiksni i iznosi 0,15 odsto republičkog budžeta. No, to nije sve što stranke dobijaju, iako je to glavnina njihovih prihoda. Barem iz legalnih izvora. Partijama, naime, stiže redovno i neki „sitniš” iz pokrajinskog budžeta i iz kasa gradova i opština u čijim skupštinama imaju predstavnike (takođe fiksno 0,15 procenata). Osim toga, stranačke kase podmiruju i iz privatnih izvora – od članarina, priloga, nasledstva,  legata, prihoda od imovine i zaduživanja kod banaka.

Prema finansijskim izveštajima za prošlu godinu, koja je specifična zbog izbora posle kojih je bitno promenjeno  brojčano stanje poslaničkih grupa u parlamentu, najbogatije stranke su SNS, DS, G17 (URS je registrovan kao politička stranka tek 10. juna 2013. godine) i SPS.

Od izbora najbrojnija u parlamentu Srpska napredna stranka je iz javnih izvora prošle godine za redovan rad dobila oko 176,1 milion dinara, dok se iz privatnih izvora računajući i priloge za kampanju slilo 66,5 miliona dinara. Najveći broj od oko 480 fizičkih lica koja su uplatila pomoć stranci za redovan rad, davao je po 19.000 dinara, a tek nekoliko priloga je po 38.000, što su pojedinačno najveće dotacije za redovne stranačke aktivnosti. Zanimljivo je da se smo jedna firma  uključila u finansiranje redovnog rada naprednjaka – boćarski klub „Banjica“ je dao 19.000 dinara.

Možda i nema direktne veze sa činjenicom da su naprednjaci sredinom prošle godine došli na vlast, ali zanimljiv je podatak da je vrednost njihove imovine, odnosno opreme, koja je na početku godine iznosila 109.000 dinara narasla na 1,3 miliona dinara.

Demokratska stranka je imala i brojnije i veće priloge i fizičkih i pravnih lica. Od firmi je dobila ukupno 19,8 miliona dinara (najviše, šest miliona dala je firma „Milenković kop” iz Novog Sada, a pet miliona dinara dala je STR „Buregdžinica”), a pojedinačnih donatora za redovan rad bilo je oko 900. Najveće njihove uplate su iznosile oko 600.000 dinara.

G17 je u prošloj godini od pojedinaca prikupio čak 10,6 miliona, a od firmi 37,8 miliona dinara. Najveći donatori sa po 7,5 miliona dinara su Nju fokus komjunikejšns, Igora Avžnera, dugogodišnjeg savetnika i prijatelja Mlađana Dinkića i „Auto tek” iz Novog Sada, vlasnika Saše Mitrovića.

Zanimljivo je da SPS prema završnom računu, nema nikakve donacije, kao ni LDP. Ali, socijalisti imaju prihode kakve druge stranke nemaju. Kao pravni sledbenici Saveza komunista Jugoslavije i Socijalističkog saveza radnog naroda, nasledili su njihov poslovni prostor, tako da SPS od izdavanja prostora prihoduje 26,1 milion dinara godišnje. To je trećina sume koju dobija iz javnih izvora.

Nepokretnu imovinu u vlasništvu imaju još i DSS, SRS i SPO. Demokratska stranka Srbije poseduje stan od 20 kvadrata u centru Beograda, koji je pripojila poslovnom prostoru koji iznajmljuje, Srpski pokret obnove ima deset ari zemljišta na Ravnoj gori, poslovni prostor u Sopotu od 41 kvadrat i stan u istom gradu od 31 kvadrat, a radikali poslovnu zgradu u Srpskoj Crnji, kao i jedan nedovršeni objekat u Valjevu.

Iz finansijskih  izveštaje većih parlamentarnih stranaka vidi se da se većina stranaka za redovan rad oslanja na sredstva iz budžeta. To je čak 70 do 80 odsto ukupnih prihoda stranaka.

Posle ovoliko nabrojanih miliona, osiromašeni građani Srbije će verovatno pomisliti da je to mnogo para i da su nam partije prebogate. I u jednoj od pomenutih partija svojevremeno se moglo čuti u nezvaničnim razgovorima da ne znaju šta će sa viškom para, a po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, ne smeju da ih daju u humanitarne svrhe.

I Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija smatra da se iz budžeta izdvaja mnogo novca za stranke.

„Ovaj procenat od 0,15 je preterano veliki pogotovo ako se uzme u obzir da  je proizvoljno određen. Nije se pošlo od toga  koje troškove stranaka mi kao građani i država želimo da pokrijemo”, kaže Nenadić.

Transparentnost Srbija je već upozorila da je donošenjem novog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti sredinom 2011. godine praktično udvostručeno budžetsko izdvajanje za političke partije. Procenat izdvajanja je ostao isti u odnosu na prethodno rešenje – 0,15, ali se od tada računa u odnosu na rashode, a ne prihode budžeta – a troškovna strana srpske kase je uvek veća od prihodne. Ovo povećanje je bilo u direktnoj suprotnosti sa preporukama Venecijanske komisije i međunarodnim standardima o potrebi ravnoteže prihoda stranaka iz javnih i privatnih izvora. Pored toga, osim vezivanja za rashodnu stranu budžeta, povećan je procenat izdvajanja iz budžeta AP Vojvodina i lokalnih samouprava sa 0,1 na 0,15.

Ali prilikom usvajanja tog zakona, tada opozicioni SNS  je izneo zahtev da se iz  budžeta  za stranke izdvaja duplo manje, odnosno 0,075 odsto, a tražili su i da se onemogući strankama da se zadužuju kod banaka. To tada nije prihvaćeno, a u međuvremenu se niko nije setio da obnovi taj zahtev.

Drugačije je stanovište člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Stojiljkovića. Navodeći da je novac koji stranke dobijaju iz javnih izvora dosta skroman iznos po biraču, on kaže da nije to ono što treba „gađati”.

„Treba gađati to koliko oni komuniciraju sa građanima, da li građani znaju ko su im poslanici, koliko zastupaju interese građana, a ne partijskih centrala i oligarha…To postaje problem samo ako oni postoje radi sebe samih. Nije problem sam iznos, problem je šta mi dobijemo za taj iznos”, naglašava Stojiljković.

Prema njegovim rečima, pravi problem finansiranja stranka je ono što nije regulisano zakonom. Stranke, naime, smanjuju troškove i stiču dodatne prihode kroz to što eksploatišu javna preduzeća i ustanove, koje dobijaju podelom političkog plena, kao i besplatnim uslugama koje im se nude. Poseban problem je trgovina uticajem – „prodaja” zakona ili vraćanje dugova (za priloge u kampanjama) kad se dođe na vlast, na primer time što donatoru omogućavaju da dobije posao ili neku drugu korist putem tendera i aukcija.

Lep život malih stranaka

Manje parlamentarne stranke, one koje imaju po jednog ili dva poslanika u Skupštini, čini se da lepo žive od novca koji dobijaju od države. Neke od njih čak uspevaju i da prikupe dodatne prihode.

Demohrišćanska stranka Srbije, koju u Skupštini predstavlja Olgica Batić, mesečno dobija iz republičke kase oko 299.000 dinara. Identičan iznos pripada i Zelenima Srbije, koje u parlamentu predstavlja Ivan Karić. Bogatoj Srbiji Zaharija Trnavčevića mesečno sleduje 384.700 dinara koliko dobija i Socijaldemokratska unija Žarka Koraća. Stranci demokratske akcije Sandžaka pripada nešto više, odnosno 868.600 dinara, a Bošnjačkoj demokratskoj zajednici 786.900 dinara.

SDU je prema finansijskom izveštaju za prošlu godinu jedini prihod ostvarila od budžeta Republike Srbije u iznosu od 9,1 milion dinara. Najam poslovnog prostora u Beogradu i režije koštale su je 3,3 miliona dinara. Približno toliko, tačnije 3,4 miliona dinara, izdvojila je za plate, autorske i ugovore o delu. Na stručno usavršavanje je potrošila 369.000 dinara. Dakle, ostalo joj je oko dva miliona dinara.

DHSS, koji je od druge polovine prošle godine u parlamentu, kao jedino primanje je naveo prihod od imovine u iznosu od 271.500 dinara. S tim što je pod stavkom „drugi prihodi” naveo iznos od sedam miliona dinara, pa se može pretpostaviti da su tu uračunata i budžetska davanja. Za režijske troškove je potrošio 2,2 miliona dinara, na plate 812.000 dinara, a stručno usavršavanje 111.000 dinara. Ova stranka je imala 4,1 milion dinara „drugih rashoda”. Sve ukupno, reklo bi se da su demohrišćani vodili računa da ne skliznu u minus.

Zeleni Srbije su prošle godine dobili 539.000 dinara priloga fizičkih lica i 865.942 dinara od firmi, a pod stavkom „svi drugi prihodi” naveli su iznos od 3,7 miliona dinara. Na plate su potrošili 1,9 miliona dinara, usavršavanje 28.350 dinara, a za režije 501.966 dinara. Ukupno svi drugi rashodi su im iznosili oko četiri miliona dinara.

Raja Tošić, predsednik Izvršnog odbora ove stranke, međutim, opovrgava uvreženo mišljenje da male stranke dobro žive od para poreskih obveznika.

„Novac iz budžeta teško da može da pokrije naše osnovne troškove. Najkrupnija stavka je zakup poslovnog prostora. A treba i obići 90 odbora po Srbiji. Nisu to mali troškovi.Zato prikupljamo donacije od naših članova i firmi koje polažu na zaštitu životne sredine”, kaže Tošić.

Jedinstvena Srbija prihoduje 238.000 dinara, a troši 20 miliona

U šarenilu finansijskih izveštaja stranaka upada u oči da Jedinstvena Srbija Dragana Markovića Palme nije navela koliki su joj javni prihodi. U finansijskom izveštaju za 2012.godinu, koji je predala Agenciji za borbu protiv korupcije, iskazala je samo priloge od fizičkih lica u iznosu od 217.500 dinara i od jednog pravnog lica, ZZR Vodomaks, u iznosu od 16.000 dinara. Pod stavkom drugi prihodi vodi se 4.700 dinara.

Ipak, ova partija je finansirala troškove zakupa i komunalija za poslovni prostor u visini od 6,3 miliona dinara. Za plate i honorare je isplatila 2,5 miliona dinara, a za stručno usavršavanje je potrošila čak 10 miliona dinara. Pod stavkom drugi rashodi ona je imala i 1,1 milion dodatnih  troškova. Kada se podvučecrta svi prihodi JS su iznosili svega 238.400 dinara, a rashodi 20 miliona dinara.

Biljana Baković – Marijana Avakumović – Vladimir Vukasović

(Politika)