Peter Sorensen: Ohridski sporazum i njegov aneks za sprovođenje obavezujući i za Beograd i za Prištinu i čine deo njihovog evropskog puta. EU očekuje da obe strane ispune obaveze

 Pregovarački proces u Briselu nije „mrtav“. Dijalog se nastavlja i dao je konkretne rezultate, uključujući nedavni napredak u vezi sa nestalim licima i praktične aranžmane koji utiču na živote građana. Istovremeno, sprovođenje Sporazuma iz 2023. godine je i dalje nedovoljno. Obe strane moraju ubrzati ispunjavanje svojih obaveza. Ne postoji alternativa procesu normalizacije – tvrdi u razgovoru za Danas Peter Sorensen, posrednik Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine.

* Koliko institucionalna kriza u Prištini otežava Vaš rad kao posrednika?

– Ne komentarišem domaću političku situaciju nijedne strane. Naravno, potpuno funkcionalne institucije olakšavaju donošenje odluka i sprovođenje. Istovremeno, obaveze preuzete u dijalogu o normalizaciji ostaju važeće bez obzira na izborne ili političke cikluse. Naš zadatak je da nastavimo da olakšavamo napredak i sprovođenje od strane obe strane.

*Da li Vaš poziv Prištini da „započne pregovore o aranžmanima za samoupravljanje srpske zajednice“ ima smisla u ovom trenutku kad je ona bliža novim izborima nego formiranju novih institucija?

– Ovo nije novost. To je dugogodišnja obaveza i obaveza sadržana u Aneksu o implementaciji dogovorenom u Ohridu u martu 2023. EU očekuje da obe strane ispune sve svoje obaveze prema Sporazumu iz 2023. i njegovom Aneksu o implementaciji. Politički ili izborni razvoj događaja ne menja te obaveze.

* Kako objašnjavate to što Priština nije uvažila upozorenja EU zbog rušenja srpskih objekata na obali jezera Gazivode i što je odbila da sprovede dogovoreno povlačenje ostavki Srba u kosovskom pravosuđu iz 2022?

– EU se već izjasnila o ovom pitanju. Što se tiče pravosuđa, EU je pozdravila povlačenje ostavki srpskih sudija, tužilaca i pomocćnog osoblja i izrazila zabrinutost zbog naknadnih odluka koje utiču na taj proces. EU nastavlja da ističe važnost vladavine prava i pravosudnog sistema koji odražava multietnički karakter Kosova.

* Priština traži da se briselski dijalog vodi po modelu „dve suverene države na putu ka evropskim integracijama“. Realno, dijalog bi trebalo da poštuje Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je Kosovo i Metohija protektorat UN u okviru države Srbije i njenih ustavnih i međunarodno priznatih granica. Čime se rukovodite kao posrednik u pregovorima u tim oprečnim međunarodno-pravnim okolnostima?

Stav EU je jasan: Sporazum iz 2023. i njegov Aneks za sprovođenje su obavezujući za obe strane i čine deo njihovog evropskog puta. EU očekuje da obe strane u potpunosti ispune svoje obaveze

– Dijalog kojim posreduje EU je baziran na Rezoluciji Generalne skupštine UN 64/298 iz 2010. kojom je pozdravljena spremnost EU da posreduje u dijalogu. Strane i dalje imaju različite stavove o statusu. Svrha dijaloga o normalizaciji je upravo da im omogući da se pozabave praktičnim pitanjima, normalizuju svoje odnose i sprovedu obaveze koje su već preuzele.

* Koliko pregovori u Briselu zavise od Vašingtona?

– Dijalogom posreduje i vodi ga Evropska unija. SAD su važan partner, a bliska koordinacija između EU i SAD podržava proces normalizacije. Međutim, na kraju krajeva, sprovođenje je na Beogradu i Prištini. Spoljni partneri mogu olakšati i podržati proces, ali same strane moraju ispuniti svoje obaveze.

*Kako kao EU posrednik gledate na činjenicu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa stanovišta Ustava i zakona Srbije, neovlašćeni pregovarač i da su mnoga rešenja iz Ohridskog sporazuma u suprotnosti sa Ustavom Srbije?

– EU ne odlučuje o pitanjima koja se tiču unutrašnjih ustavnih aranžmana i jedne od strana. Stav EU je jasan: Sporazum iz 2023. i njegov Aneks za sprovođenje su obavezujući za obe strane i čine deo njihovog evropskog puta. EU očekuje da obe strane u potpunosti ispune svoje obaveze.

Pregovori poverljivi, sporazumi javni

* Zašto su briselski pregovori uglavnom zatvoreni za javnost?

– Poverljivost je normalan i neophodan deo osetljivih diplomatskih pregovora. Ovo je sastavni deo dijaloga o normalizaciji od njegovog početka. Omogućava stranama da istraže rešenja i kompromise. Istovremeno, sporazumi postignuti kroz dijalog su javni i obema stranama su jasne njihove obaveze. Javne optužbe ne pomažu procesu normalizacije. Naš fokus je na implementaciji i konkretnim rezultatima.

Bez komentara

Danski diplomata Peter Sorensen propustio je da odgovori na Danasova pitanja da li je intervencijom i podrškom sprovođenju spornog kosovskog Zakona o strancima formalno, ipak, prekršilo statusnu neutralnost posrednika EU i Rezoluciju 1244 SB UN, kao i zbog čega je EU podržala sprovođenje tog zakona pre nego što je njena misija, prisutna na KiM od 2008, omogućila povratak 250 hiljada Srba prognanih pod protektoratom UN.

(Danas)