Петар Петковић: Дошли смо до решења за функционисање школства и здравства на КиМ. Запослени у овим институцијама добиће радне и боравишне дозволе на годину дана. Документа за Србе по убрзаном поступку

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић обратио се на ванредној конференцији за медије и рекао да је Београд дошао до решења за Србе на Косову и Метохији по питању такозваног закона о странцима.

Он је рекао да се на решењу радило дуже времена у сарадњи са Европском унијом.

Како је додао, скоро 20.000 Срба било би погођено прописом који је Приштина најавила од понедељка.

"Понедељак ће за Србе бити обичан, редовни радни дан", каже Петковић.

Навео је да су о свему све време били у контакту и разговарали са Србима на терену и са нашим запосленима у институцијама, са ректором, деканима и директорима болница.

"Разговарали са представницима Српске православне цркве, јер ово питање није нити административно, нити техничко, већ пре свега питање опстанка Срба на Косову и Метохији. Избегли смо најгори могући и најцрњи сценарио затварања и гашења српских институција на Косову и Метохији, јер је то био главни циљ примене такозваног закона о странцима, који је након 13 година Курти одлучио да примени", рекао је Петковић.

Исткао је да је заустављено затварање српских институција и да је то оно што је најзначајније.

"Дакле, да наши људи могу да наставе да студирају, да уче, да се лече и да одлазе на своје послове. Сачували смо Клиничко-болнички центар у Косовској Митровици, здравствене центре у Грачаници, Пасјану, све домове здравља, све амбуланте. Сачували смо и све предшколске установе", истакао је Петковић.

Додао је да решење подразумева издавање радних дозвола.

Решење је у томе да 10 српских градоначелника саставља листу свих наших запослених у школским и здравствени установама и на основу те листе се даје радно и боравишно право Србима запосленим у тим институцијама

"Решење је у томе да 10 српских градоначелника саставља листу свих наших запослених у школским и здравствени установама и на основу те листе се даје радно и боравишно право Србима запосленим у тим институцијама", појашњава Петковић.

Како је додао, та листа ће бити обнављана на 12 месеци.

Напоменуо је да је Србима омогућено да по олакшаној и убрзаној процедури изваде приштинска документа.

"Овим решењем се не ради ни о каквој интеграцији српских здравствених и образовних институција у тзв. косовски систем", каже Петковић и додаје да запосленим Србима послодавац остаје држава Србија.

На крају је рекао и да се Београд нада наставку дијалога с Приштином под окриљем Брисела.

Власти у Приштини почеће од сутра да спроводе такозвани закон о странцима и возилима, али ће Србима на Косову и Метохији бити дат рок од три месеца за добијање локалних докумената.

Житељима централне Србије који раде и студирају на северу, биће издаване привремене дозволе за боравак у трајању од годину дана, потврдили су шеф канцеларије Европске уније у Приштини Аиво Орав, изасланик ЕУ за дијалог Петер Соренсен и Аљбин Курти у обраћању након састанка у Приштини.

Курти и Соренсен: Боравишне дозволе за српске студенте и просветне раднике на годину дана на Косову

Специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине Петер Соренсен, који се води под окриљем ЕУ, позвао је данас косовску владу да обезбеди боравишне дозволе за просветне раднике и студенте на почетни период од 12 месеци, како би се спречио прекид здравствених и образовних услуга, уочи примене Закона о странцима која почиње сутра, 15. марта.

Такође је додао да је важно омогућити коришћење личних карата које је издала Србија као средства идентификације у административним процесима, најкасније до 15. марта 2026. за оне који живе на Косову, преноси КоССев.

Са овим се сагласио и косовски премијер Аљбин Курти, казавши да ће косовска влада понудити боравишне дозволе од 12 месеци, са могућношћу продужења, за српске студенте и просветне раднике.

Градоначелници општина са српском већином ће доставити косовској влади спискове здравственог и академског особља ангажованог на Косову, након чега ће им косовско министарство унутрашњих послова издати привремене дозволе

Он је објаснио да ће градоначелници општина са српском већином доставити косовској влади спискове здравственог и академског особља ангажованог на Косову, након чега ће им косовско министарство унутрашњих послова издати привремене дозволе.

Петер Соренсен се јутрос у 8.30 састао са Куртијем у згради косовске владе, дан уочи примене закона о странцима и возилима. Након састанка, заједно са Куртијем, одржана је конференција за медије. Истој је присуствовао и шеф Канцеларије ЕУ на Косову, Аиво Орав.

Закон о странцима – уз додатне мере

Соренсен се на почетку свог обраћања, најпре осврнуо на састанак са Куртијем, казавши да је био „добар“. Потом је поздравио приступ Косова о, како је казао, постепеној примени Закона о странцима и Закона о возилима.

Узети су, казао је он, у обзир и планови косовске владе за интеграцију српских служби и институција у оквиру косовског правног система.

„Узимамо у обзир планове Владе Косова да интегрише службе, спровођење закона, здравствене и образовне институције у оквиру косовског система како би се у потпуности ускладили са претходним споразумима из дијалога и другим споразумима и обавезама према ЕУ. Узимамо у обзир посвећеност наше завршне групе да спроведе поменуте законе уз омогућавање непрекидне јавне службе у оквиру система. Свеобухватан и потврђен процес унутар свих релевантних споразума постигнутих кроз дијалог цивилне ЕУ и других споразума ЕУ“, рекао је Соренсен.

Међутим, истакао је да током целог процеса морају да постоје консултације са представницима српске заједнице, као и блиска сарадња са ЕУ.

Потом се осврнуо на Закон о странцима који ступа на снагу сутра, 15. марта, међутим, уз додатне мере:

„Сматрали смо кључним приоритетом да Влада Косова обезбеди боравишне дозволе за раднике и студенте на почетни период од 12 месеци, како би се спречио сваки прекид здравствених и образовних услуга. Да би се обезбедио континуитет услуга, затражили смо од Косова да дозволи коришћење личних карата које је издала Србија, најкасније до 15. марта 2026, за оне који живе на Косову, као средство идентификације у административним процесима“, рекао је Соренсен.

Паралелно са издавањем боравишних дозвола, косовске власти, према Соренсеновим речима, треба да региструју све особе које испуњавају законске услове у централном матичном регистру – а како би њихови подаци били званично евидентирани и у складу са законима Косова.

Курти: Влада ће понудити 12-месечне боравишне дозволе српским студентима и радницима

Ово је потом потврдио и сам Курти.

Казао је да ће косовска влада понудити боравишне дозволе од 12 месеци за српске студенте и раднике.

Он је објаснио да ће градоначелници општина са српском већином доставити косовској влади спискове здравственог и академског особља ангажованог на Косову, а затим ће им Министарство унутрашњих послова Косова издати привремене дозволе.

Курти је нагласио да није у интересу Косова да примена закона омета пружање услуга, али да је став Косова да на Косову „не може бити илегалних механизама“.

Влада ће такође отворити нови тромесечни рок како би омогућила српским грађанима да региструју грађанске податке који су до 15. марта 2026. евидентирани од стране нелегалних структура

„Влада ће од локалних челника добити спискове здравственог и академског особља које се бави пружањем ових услуга. Спискови ће служити као основа за издавање привремених боравишних дозвола страним држављанима који се пријаве Министарству унутрашњих послова. Исто важи и за стране студенте који бораве на Косову, за које ће општински челници доставити комплетан списак. Министарство унутрашњих послова ће овим студентима издати привремене боравишне дозволе на 12 месеци са могућношћу продужења“, рекао је он.

Курти је додао да ће српски грађани имати три месеца да региструју свој грађански статус.

„Влада ће такође отворити нови тромесечни рок како би омогућила српским грађанима да региструју грађанске податке који су до 15. марта 2026. евидентирани од стране нелегалних структура. У том периоду подносиоцима захтева биће дозвољено коришћење личних карата издатих од стране нелегалних структура као средства идентификације“.

(РТ Балкан, Н1)