Отворено писмо студената свим учитаљима, наставницима и професорима у Србији: Желимо да знате да у овој борби нисте сами, имате јаке савезнике - све нас које сте својим радом ви обликовали

На протестном окупљању у Београду које су организовали студенти у блокади под називом „Школски час у задњи час“, а као подршку просветним радницима, прочитано је писмо подршке свим учитаљима, наставницима и професорима у Србији.

Поруку студента преносимо у целости:

„Драги учитељи наставници професори,

Годинама сте неуморно улагали свој труд, знање и стпљење како би сви ми који смо седели у вашим клупама били једног дана самосвесни, образовани и савесни људи. Данас за нас не постоји бољи начин да вам се захвалимо него да станемо уз вас. Док се суочавате са разним врстама притисака не желимо да дозволимо да ико покушава да вас одврати од савесног обављања свог позива, само зато што верујете и подржавате све младе, да мислећи, кртичку поступају у складу са својим уверењима.

Желимо да знате да у овој борби нисте сами, већ имате јаке савезнике, све нас које сте својим радом ви обликовали.

Ви сте они који су нас научили да верујемо у себе, изражавамо своје ставове, развијамо критичко мишљење држећи нам лекције о достојанству и савести која у нама мора опстати до самог краја. Без вас не бисмо имали снаге да се суочимо са небројаним изазовима које су одрастање и младост у овом систему донели, а који су од почетка ове борбе постали саставни део наших живота.

Трестирајући упорност и храброст на путу ка здравијем друштву, наши досадашњи успеси у великој се мери тамеље на труду, преданости и љубави коју сте нам ви пружили. Срамотно је да допустимо да управо они људи без чијег постојања и деловања од давнина не би било ни најпростијих функционалних друштвених заједница данас буду угњетавани и ућуткани.

Чињенично стање је да члановима ваше професије читав систем дугује много више од уставом загарантованог права говора, безбедности на раду и примања достојног вашег звања. Ваши захтеви су скромни, а ми их читамо потесени чињеницом да такве ствари уопште морате да тражите.

Свесни смо колико је тешко у тренутном систему стајати чврсто и неодустајати, знамо са колико се потешкоћа суочавате и да је лако бити обесхрабрен од стане оних који нуде јефтина обећања, која се годинама понављају али која никада не донесу промене.

Ипак ви остајете посвећени свом позиву и управо вас ваша посвећеност и борба чине незамењивима.

1. новембра време је стало а 20. јанура мора да стане читава просвета јер без права на образ и на мисао образовања нема.

Свим срцем уз вас,

ваши студенти у блокади.“

(Н1)