Osnovano Rusko istorijsko društvo u Srbiji. Aleksandar Vulin postavljen za predsednika Saveta predstavništva RID u Srbiji

Osnivačka skupština Ruskog istorijskog društva u Srbiji održana je danas u Beogradu, uz poruku da je otvaranje podružnice ruske institucije snažna poruka neraskidivih veza dva naroda.

Skupština je počela himnama Srbije, Republike Srpske i Rusije, a minutom ćutanja odata je počast generalu Nebojši Pavkoviću.

Nariškin: Rusija je uvek podržavala srpski narod

Predsednik Ruskog istorijskog društva Sergej Nariškin obratio se okupljenima video porukom i poručio da istorijske veze Rusije i Srbije imaju bogatu i dugu istoriju.

"Učvršćuje ih jedinstvo u veri i bliskost kultura naših naroda, principijelne sličnosti naših tradicionalnih vrednosti", rekao je Nariškin.

Podsetio je da je za vreme Petra Prvog, veliki broj Srba stupio na službu u Ruskoj imperiji, značajno doprinevši razvoju vojne delatnosti. S druge strane, ruska imigracija u prvoj polovini 20. veka obogatila je kulturni i javni život Beograda.

"Naši narodi su zajedno održali pobedu u borbi za nezavisnost Srbije od Osmanske imperije, zajedno su prošli kroz dva svetska rata i, na kraju 20. veka, istovremeno su preživeli raspade svojih država, praćene krvavim konfliktima".

Kako ističe, posebno teško je bilo bivšoj Jugoslaviji. "NATO blok je raspalio na Balkanu građanski rat, a zatim, uprkos međunarodnom pravu, izvršio protiv Srbije pravu agresiju, prave ratne zločine. Naša država je odgovorila na to", poručio je Nariškin.

"Operacija koja je pretila da preraste u direktan sukob sa snagama NATO-a poslužila je kao još jedan primer nepromenjivosti kursa Rusije, usmerenog na podršku srpskog naroda", poručio je Nariškin.

Danas se na Republiku Srbiju vrši neverovatno jak pritisak Brisela. Istina je da srpski narod i dalje ostaje po duhu blizak nama. Kod nas, u Rusiji, to je veoma cenjeno i poštovano. Poštujemo nezavisan kurs kog se drže u Beogradu. Naše strateško partnerstvo je uzajamno kosrisno i nastavlja da donosi plodove obema državama", rekao je on.

Bocan-Harčenko: Bez poznavanja odnosa u istoriji i svoje istorije, nema ni suvereniteta ni budućnosti

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko, ocenio je da je otvaranje Ruskog istorijskog društva u Srbiji "važna politička i naučna poruka", a i temelj za našu dalju buduću saradnju u oblasti proučavanja istorije i drugih sfera.

Izrazio je veliku zahvalnost organizatorima Istorijskog društva u Srbiji i naglasio je da pre svega želi da izrazi zahvalnost Sergeju Nariškinu koji veliku pažnju poklanja Ruskom istorijskom društvu. Ruski ambasador je istakao da su njegova želja i cilj odavno bili otvaranje ovakve institucije u Srbiji.

"Otvaranje Istorijskog društva u Srbiji je logično", naglasio je, dodajući da je to stvar zajedničke istorije naših naroda, koja je temelj sada i biće i u buduće.

"Mi računamo, želimo i imamo nadu da će Istorijsko društvo dati dobar podstrek i podsticaj saradnji u nauci, obrazovanju, kulturi i u drugim sferama", rekao je ambasador Bocan-Harčenko.

Kako je istakao, jedan od najvažnijih zadataka u Rusiji kao i u Srbiji je jačanje suvereniteta i nezavisnosti naroda i naših država, te da bez poznavanja odnosa u istoriji i svoje istorije, nema ni suvereniteta ni budućnosti.

"Ovo je apsolutno jasno i istina koju više puta ponavljamo ali je ponavljanje majka znanja, majka vere u našu budućnost", naglasio je ruski ambasador.

On je spomenuo i Rusko geografsko društvo, rekavši da će dva društva u Srbiji dati doprinos saradnji naših naroda i država.

Vulin: Ako ne znate gde su pravda i pobeda, potražite gde su Srbi i Rusi

Predsednik saveta Predstavništva Ruskog istorijskog društva u Srbiji Aleksandar Vulin je na početku svog obraćanja rekao da je mnogo puta stajao za ovom govornicom, da je govorio o viziji partije, a kako je naglasio, sada prvi put stoji pred ljudima različitih uverenja, ubeđenja, pripadnosti, ali potpuno sigurnih i ubeđenih u jedno - da verujemo u slobodnu i samostalnu Srbiju i da verujemo u potrebu stvaranja čvrstog, jedinstvenog i bratskog odnosa između dva velika, u istorijskom smislu dva najveća pravoslavna naroda - Srba i Rusa.

"Istorija nas uči da tamo gde su Srbi i Rusi tamo je pravda, ako ne znate gde je pravda i gde je pobeda potražite gde su Srbi i Rusi i naći ćete i pravdu i istinu i pobedu. Rusko istorijsko društvo prvi put je osnovano van granica bivšeg SSSR-a, izvan granica ruskog sveta, to je jedan od onih znakova pored puta koji nas podsećaju koliko smo važni jedni drugima i da se bliskost između dva naroda ne može meriti geografskom udaljenošću, već isključivo prisnošću, vrednostima za koje se jedan i drugi narod zalažu, koje nas čine narodom, a ne masom", poručio je Vulin.

Kako je rekao, mnogo je brojnijih od nas, ali malo je većih istorijskih naroda od nas.

"Istorija bi morala biti skup tačnih informacija o prošlosti iz kojih svako izvlači zaključke, uči kako misli da treba, tako bi moralo, ali tako jednostavno nije. Oni koji bi da odrede našu budućnost moraju najpre da nam promene prošlost da bi vladali našom budućnošću, oni koji bi da nam nametnu budućnost moraju prvo da pronađu opravdanje za svako zlo, svaku pakost koju su nam činili i koju će nam tek činiti tako što će promeniti prošlost i tako što će već u prošlosti pronaći opravdanje za svako zlo koje će nam činiti", rekao je on.

Kako je rekao da bismo prihvatili da živimo njihovu istinu o nama, moramo prihvatiti promenu prošlosti.

"Mi u Ruskom istorijskom društvu kao svoj prvi zadatak uzimamo borbu protiv svake revizije istorije i očuvanje istorijske istine o srpskom i ruskom narodu", naglasio je Vulin.

Patrijarh: Otvaranje ovakve institucije u eri istorijskog revizionizma je ključno

Sabrali smo se ovde danas, ne samo da potvrdimo istinsko prijateljstvo i bratske odnose, već da potvrdimo i zapečatimo zavet koji su nam ostavili naši preci i prethodnici, rekao je patrijarh Porfirije obraćajući se okupljenima.

Kako je istakao, otvaranje Ruskog istorijskog društva u Srbiji predstavlja potvrdu kontinuirane međusobne duhovne povezanosti naša dva naroda, srpskog i ruskog, koji skladno i srodno žive kroz istoriju i koji će, dodao je, uz Božju pomoć, tako i ubuduće živeti.

On je ocenio da je otvaranje ovakve institucije u eri istorijskog revizionizma "ključno".

"U vremenu strašnog istorijskog revizionizma, čega smo svesni i svi svedoci, kada činjenice naprosto bivaju zanemarene, a interpretacije koje su često tumačenja u skladu sa samoličnim, pojedinačnim interesima, kada su te interpretacije presudne, čini nam se ključna inicijativa osnivanje ovakve ustanove kakva je Rusko istorijsko društvo u Srbiji", rekao je patrijarh.

Izrazio je uverenje da će rad te institucije ne samo unaprediti postojeće duhovne, kulturne i druge veze dva naroda, nego i učiniti sve da istina ne bude robinja u geografskom i kulturnom prostoru.

Mitropolit bački Irinej poručio je da je "Rusko istorijsko društvo mesto posvećeno izučavanju i popularizovanju istorije naših bratskih naroda i naših sestrinskih crkava."

Mogilevski: Zajednička sudbina naših naroda

Zamenik ministra nauke i visokog obrazovanja Ruske Federacije Konstantin Mogilevski podsetio je da su tokom zajedničke ofanzive u septembru i oktobru 1944. godine, Crvena armija i njeni saveznici oslobodili istočnu i severoistočnu Jugoslaviju i prestonicu - Beograd.

Kako podseća, ove godine se obeležava 80. godišnjica pobede u Velikom otadžbinskom i Drugom svetskom ratu.

"Za Rusiju i Srbiju, ovi događaji služe kao podsetnik, ne samo o zajedničkoj sudbini naših naroda, već i o snazi duha skrivenoj u nama, sposobnosti da opstanemo u najtežim okolnostima i ne odstupimo pod pritiskom spolja", istakao je Mogilevski.

Očekuje da će novo predstavništvo Ruskog istorijskog društva održavati već postojeće veze ruskih i srpskih institucija, kao i da će se baviti ujedinjavanjem ruskih i srpskih društvenih centara, razvojem saradnje muzeja i arhiva, baveći se istorijskim obrazovanjem u širokom smislu.

Istoričar i jedan od osnivača beogradske podružnice centra, prof. dr Aleksandar Raković podsetio je da se od početka Specijalne vojne operacije, na Srbiju vrši pritisak da uvede sankcije Rusiji i poručio da se to neće dogoditi.

"Zapadne sankcije uopšte ne utiču na nas", rekao je i podsetio da nacionalni avioprevoznik Er Srbija i dalje leti za Rusiju, da naši klubovi igraju sa ruskim i da ruski umetnici gostuju u Srbiji.

Skupštini su prisustvovale brojne ličnosti iz političkog i javnog života.

Rusko istorijsko društvo, na čijem je čelu Sergej Nariškin direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije, donelo je odluku da osnuje svoje predstavništvo u Srbiji, a jednoglasnom odlukom Skupštine društva, u junu ove godine, Aleksandar Vulin je izabran za predsednika Saveta predstavništva u Beogradu.

(RT Balkan)