Novi Sad: Održana Svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske. Patrijarh Porfirije: Sabrali da obeležimo veliki nacionalni jubilej ustanove koja je duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda

Matica srpska, najstarija književna, kulturna i naučna ustanova našeg naroda, slavi 200 godina od osnivanja. Jubilej se obeležava tokom cele godine, a centralni događaj, svečana akademija, održana je u Novom Sadu. Na značaj ove ustanove za Srbe i srpsku kulturu ukazali su patrijarh srpski Porfirije, predsednik Matice srpske Dragan Stanić i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.

Izvođenjem himne Srbije u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu počela je Svečana akademija povodom obeležavanja dva veka Matice srpske, najstarije institucije srpske kulture, književnosti i nauke.

Svečanoj akademiji prisustvovali su patrijarh srpski Porfirije, savetnik predsednika Republike Srbije Miloš Vučević, ministar kulture Nikola Selaković, ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin i brojne druge ugledne zvanice.

Predsednik Matice srpske profesor dr Dragan Stanić istakao je da je tokom dva veka trajanja, sa Maticom srpskom i celom srpskom narodu bar malo bilo lakše i lepše, pametnije i mudrije nego što bi bilo da takva specifična i prepoznatljiva ustanova nije osnovana. 

Kako je istakao, časopis Letopis počeo je da izlazi u oktobru 1824. Akcija je uspela pa je Letopis od 4. po starom, to jest od 16. februara po novom kalendaru, 1826. godine počeo da izlazi staranjem tada osnovane književne, naučne i kulturne ustanove Matice srpske. Časopis koji se od 1873. naziva Letopis Matice srpske, i zajedno sa američkim časopisom The Yale Review, danas jeste književno-naučni časopis koji na čitavom svetu najduže u kontinuitetu traje do naših dana.

„Književno-kulturni obrazac Matice srpske bio je i ostao od suštinskog značaja ne samo za Letopis nego i za celu Maticu srpsku. Stoga je naša ustanova nastojala da pribira i organizuje pre svega saznajnu dimenziju takvog pogleda na svet, a to znači književno, umetničko, naučno i kulturno stvaralaštvo u najširem smislu te reči. Na takvom temelju Matica je delovala i deluje kao ustanova prosvetiteljska po karakteru“, naglasio je Stanić.

Patrijarh Porfirije: Naši preci izabrali su reč „matica“ za svoju ideju vodilju

Znajući za blagotvorne posledice sticanja znanja i ljubavi i njihovog usklađivanja u svakodnevnom životu, a onda i obrazovnom, naučno-istraživačkom, kulturnom, umetničkom i svakom drugom polju stvaralaštva, naši slavni i čestiti preci koji su osnovali Maticu srpsku, kao da su baš ovu novozavetnu reč izabrali za svoju ideju vodilju, istakao je patrijarh Porfirije.

„Sticanje znanja nije za njih bilo samo sebi cilj, niti privilegija pojedinca, već podstaknuti ljubavlju prema svom porobljenom narodu i državi, prevashodno su se pod okriljem vere pravoslavne i uz svesrdnu podršku crkve svetosavske starali za zajedničko dobro, za kolektivno dobro. Otud je naša radost danas velika jer smo se sabrali da obeležimo veliki nacionalni jubilej, 200. godišnjicu Matice srpske ustanove, koja je duboko utkana u duhovnu i kulturnu istoriju srpskog naroda“, rekao je patrijarh.

Još od osnivanja 1826. godine, ukazuje patrijarh, Srpska pravoslavna crkva i Matica srpska idu u korak, istim putem i ruku pod ruku, ali svaka u svom prizivu, u svojoj službi, u svome naznačenju i u svojim kompetencijama.

Miloš Vučević (SNS): Matica srpska je bedem odbrane onoga što jesmo

Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević u obraćanju u Srpskom narodnom pozorištu naglasio je da današnjom Svečanom akademijom naša generacija ne obeležava tek dva stoleća istorijskog trajanja institucije koja nas je sabrala, već dva puna veka istrajnosti jednog naroda da sačuva samog sebe u svim okolnostima.

„Matica je zato srpska, uvek, i bedem odbrane onog što jesmo i što svojevoljno biramo da budemo. Bedem iza kojeg nema rezervnog položaja, iza kojeg ne postoji druga linija odbrane iza kojeg više nema ni Srbije u duhovnom i identitetskom smislu, a ni srpskog naroda kao zajednice sećanja i trajanja, bedem koji stoji između uzvišene kulture sećanja i profane i autošovinističke nekulture zaborava“, naveo je Vučević.

Dvovekovna odbrana naše kulture, naše književnosti, našeg jezika i naše reči, poručio je Vučević, odbrana je našeg sveta i našeg postojanja: „Savremena filozofija otkriva nam jasno da čovek ne misli i ne može da misli izvan jezika. Čovek svet ne posmatra, pa ga tek onda imenuje. Naprotiv, on svet razumeva upravo kroz pojmove kojima ga imenuje. Jezikom i rečima ga gradi, kao što gradi svoju svest o njemu i o sebi o njemu“.

Dva veka Matice srpske

Matica srpska osnovana je u Pešti zbog jačanja svesti o potrebi da se srpski narod uključi u savremene evropske tokove, uz očuvanje svog identiteta. Utemeljili su je, sopstvenim donacijama, šest srpskih trgovca i pravnik i književnik Jovan Hadžić, prvi predsednik Matice, a na osnivačkom aktu potpisali su se u krug, kao znak međusobne ravnopravnosti.

Preseljena je u Novi Sad 1864. godine, od kada je grad poznat i kao „Srpska Atina“. Tokom dva veka izazovi u različitim političkim sistemima, nisu uticali na suštinu postojanja Matice.

Danas ova ustanova ima više od 3.000 saradnika u sedam naučnih odeljenja, a njena Biblioteka ima više od tri i po miliona publikacija. Poseban ponos je Letopis, koji je osnovan dve godine pre Matice srpske i najstariji je književni časopis u Evropi.

I dalje je simbol građanskog društva, kulture i prosvetiteljstva, ali i dobročinstva. Deluje u 50 tačaka u srpskom kulturnom prostoru i okuplja sve uzrasne i socijalne slojeve.

Model je po kome su drugi slovenski narodi osnovali svoje matice. Uz brigu o srpskom identitetu, iznedrila je i najstariju galeriju kod Srba, Muzej Vojvodine i Biblioteku.

Opstanak Matice srpske kroz različite sisteme

U domenu političkih i državno-pravnih odnosa Matica srpska je postojala i obavljala svoju misiju u različitim sistemima, u Habsburškom carstvu od 1826. do 1918. U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Kraljevini Jugoslaviji od 1918. do 1941. U Socijalističkoj Republici Jugoslaviji od 1945. do 1991. U Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno Državnoj Zajednici Srbije i Crne Gore, od 1992. do 2006. godine, u Republici Srbiji od 2006.

(RTS)