Nova.rs: Ako se promeni vlast u Srbiji, prvi korak bi morao da bude novi Ustav

Dok studenti i građani u Srbiji mesecima upozoravaju na zarobljene institucije i traže promene, pre svega, pravosuđa, pitanje koje se sve češće postavlja jeste da li bi eventualna nova vlast mogla da sprovede sličan „reset“ sistema koji se događa u Mađarskoj i na koje bi prepreke naišla? Politikolog Aleksandar Ivković za Novu ukazuje da je institucionalni okvir Srbije znatno rigidniji od mađarskog i da bi se nova vlast suočila sa potencijalnim pravnim preprekama u pokušaju da promeni sastav ključnih institucija, zbog čega bi, kako ocenjuje, najekonomičnije rešenje moglo da bude donošenje novog Ustava.

Otkako je Peter Mađar postao premijer u Mađarskoj, a Viktor Orban izgubio vlast posle 16 godina, situacija u ovoj zemlji regiona poredi se sa Srbijom, imajući u vidu koliko je bilo jako prijateljstvo Orbana i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, ali i koliko je njiihov princip vlasti imao sličnosti.

Zato se sa velikom pažnjom i prate sve reforme koje Peter Mađar sprovodi kao predsednik mađarske Vlade.

Istovremeno, studenti i građani u Srbiji svakodnevno kritikuju rad institucija, prvenstveno pravosuđa, navodeći da je vlast zarobila vitalne institucije.

Kako bi izgledala njihova reforma u slučaju moguće promene vlasti u Srbiji, jedno je od ključnih pitanja koje se nameće, a koje je na mreži X načeo politikolog Aleksandar Ivković.

Kao konkretan primer, Ivković se referisao na odluku mađarskog parlamenta koji je nedavno usvojio ustavni amandman, koji omogućava smenu predsednika države Tamaša Suljoka i predsednika Ustavnog suda Petera Polta.

"Kod nas bi bilo mnogo teže sprovesti reforme Petera Mađara, jer za razrešenje predsednika prvo Ustavni sud mora da odluči da je predsednik povredio Ustav; ako su sudije Ustavnog htele da "štite" predsednika, bio bi vrlo težak i dugotrajan proces da se izaberu nove sudije...", naveo je Ivković na mreži X.

Dodao je da o ispunjenosti uslova za razrešenje postojećih sudija Ustavnog odlučuje, takođe, Ustavni sud.

"Tako da, ako bi parlamentarna većina htela da se upusti u to, pretpostavljam da bi moralo da se ide putem nekog kreativnog leks specijalisa, što bi bilo kontroverzno. Ograničenje trajanja mandata poslanika i premijera morale bi da se potvrde na referendumu. Sve u svemu, naš institucionalni okvir je dosta rigidniji i teži za promeniti, samim tim ga SNS i nije menjala sem u slučaju pravosuđa 2022, već se uticaj ostvaruje neformalno", kaže Ivković.

Zato i konstatuje da bi, kako kaže,ekonomičnije rešenje za neku novu vlast bilo da napiše novi Ustav, potvrdi ga kao celinu na referendumu, i onda bira institucije ispočetka.

Prepreke za reforme

U izjavi za Novu, Ivković navodi da kada bi neka nova vlast kod nas želela da izvrši promene u najvišim državnim institucijama, kako bi otklonila prepreke za utvrđivanje odgovoronosti, suočila bi se sa dva problema.

"Recimo, postoje propisane procedure za razrešenje predsednika Republike, ali i tužioca...Ukoliko bi se išlo redovnim putem, mi imamo Ustavni sud i visoke savete sudstva i tužilaštva koji ne žele da sarađauju sa novom vlašću - to bi bilo užasno teško provesti redovnim putem. Ako u njima većina nije naklonjena predlozima nove vlasti, to bi bilo teško sprovesti", kaže Ivković.

Novoj vlasti bi bilo teško i da promeni sastave ovih institucija i tela, jer bi morala da čeka da im isteknu mandati.

"Moglo bi da se ide i na referendum o promeni tih institucija. Ukoliko bi postojala dvotrećinska većina u parlamentu, mogla bi da izglasaju neki kreativan način da se prekinu mandati, ali za većinu članova našeg Ustava je potrebna potvrda na referendumu. Referndumu mogu biti nezgodni za vlast", kaže Ivković.

Sagovornik Nove kaže da bi, uzimajući sve ovo obzir, nekoj novoj vlasti, najekonomičnije bilo usvajanja novog Ustava.

"Onda bi institucije morale da se biraju ispočetka i onda bi nova vlast automatski imala većinu da bira ceo novi Ustavni sud i savete tužilaštva i sudstva u onim delovima gde to bira parlament. To bi resetovalo mandate svih institucija i omogućilo da se sa nekog novog poćetka krene u reforme", navodi Ivković.

Promena Ustava bi otklonila i druge slabosti, kaže Ivković, koje ima postojeći najviši pravni akt.

"Tek treba da se pokaže da li su aktuelni predstavnici institucija saradnici vlasti zato što su lojalni ili su samo pragmatični i sarađuju sa vlašću koja je trenutno tu", navodi Ivković.

Šta je sve Mađar do sada uradio u Mađarskoj posle izbora?

Mađarsku od izborne noće potresaju velike promene nakon što je Vitktor Orban posle deceniju i po izgubio vlast.

Po pobedi na izborima, Peter Mađar pokrenuo je antikorupcijsku kampanju i najavio istrage o korišćenju javnog novca tokom prethodne vlasti.

Takođe, od predsednika države Tamaša Šujoka zatražio je da objavi dokumente u vezi sa predsedničkim pomilovanjem bivšeg zamenika direktora dečjeg doma u mestu Bičke u blizini Budimpešte Endrea K, koji je povezan sa aferom pedofilije.

Partija Tisa, koju predvodi premijer Peter Mađar je pokrenula promenu zakona u skupštini koja je izglasala ustavni amandman, posle kog je predsednik Tomas Šujok, a koji je smatrao Orbanovom strujom, podneo ostavku

Parlament je prethodno doneo odluku da ograniči trajanje premijerskog mandata na ukupno osam godina.

Početkom jula počela je i reforma mađarskog javnog servisa, izvinjenjem i obustavljanjem programa TV M1, sa idejom da ponovo služi informisanju građana, a ne političkoj propagandi.

(Nova.rs)