понедељак, 19. август 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Њујорк Тајмс": Пројекат Јадар подржале САД и ЕУ, којој је очајнички потребан литијум. То је изазвало талас беса јавности у Србији
Хроника

"Њујорк Тајмс": Пројекат Јадар подржале САД и ЕУ, којој је очајнички потребан литијум. То је изазвало талас беса јавности у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 19. август 2024.

 Потенцијални рудник Рио Тинта који Европа види као критичан извор батерија за електрична возила мета је огромних протеста у Србији. „Не требају ми зелени аутомобили. Требају ми зелене јабуке и зелена трава“, рекао је противник ископавању, пише Њујорк тајмс.

Аутор текста разговарао је са становницима Горњих Недељица у Србији, где се планира рудник литијума и демонстрантима у Београду, главном граду, који се противе овом пројекту.

Њихови прозори су поломљени и кровови разбијени, куће напуштене у иначе сељачкој долини прекривеној кукурузним пољима и воћњацима у близини границе Србије са Босном изгледају као рушевине балканских ратова 1990-их, пише Њујорк Тајмс.

Али куће су заправо жртве тренутне борбе оптерећене геополитиком: где и како Европа може набавити материјале потребне за производњу батерија за електричне аутомобиле и прекинути своју зависност од извора попут Кине.

Куће, у долини Јадра на западу Србије, годинама уназад је откупљивао рударски див Рио Тинто, који је планирао да их сруши и почне да вади и прерађује литијум, кључни елемент за акумулаторе електричних аутомобила. Планови су заустављени због гласног противљења, а компанија је оставила имања да пропадају.

Пројекат су подржале Сједињене Државе и Европска унија којој је очајнички потребан литијум да би испунила своје климатске циљеве. Али то је изазвало талас беса јавности у Србији, где су страхови да ће рудник затровати ваздух и воду покренули огромне уличне протесте против председника Александра Вучћа.

Европа има доста литијума и више од 20 рударских пројеката за минерал у различитим фазама развоја. Али нико није почео да производи литијум за батерије. Џиновски пројекат у Србији је имао за циљ да попуни ту рупу.

Европа има доста литијума и више од 20 рударских пројеката за минерал у различитим фазама развоја. Али нико није почео да производи литијум за батерије. Џиновски пројекат у Србији је имао за циљ да попуни ту рупу

„Нема зелене транзиције у Европи без овог литијума“, рекао је Чед Блевит, шеф операција Рио Тинта у Србији, додајући да компанија планира да уложи више од 2,55 милијарди долара у пројекат.

Влада Србије дала је прелиминарно одобрење 2019. године, али га је, забринута због губитка гласова током протеста против Рио Тинта пре избора 2022. отказала.

Под притиском Европске уније, којој Србија тежи да се придружи, влада се у јулу предомислила и дозволила Рио Тинту да оживи пројекат. Британско-аустралијска мултинационална компанија каже да је већ уложила скоро 600 милиона долара за куповину земљишта, копање 500 истраживачких бушотина, наручивање студија и донације локалном фудбалском клубу и другима.

Српска министарка рударства Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да рударење вероватно неће почети још две године, али када то почне, литијум из долине Јадра ће Србији омогућити производњу батерија и електричних аутомобила обезбеђујући око 20.000 радних места.

Извештај Хашког центра за стратешке студије процењује да ће Европи, ако жели да постигне свој циљ карбонске неутралности до 2050. године, до те године бити потребно 60 пута више литијума него што је увезла 2020. из Кине и других земаља.

Михаел Шмит, стручњак за литијум у немачком Савезном институту за геонауке и природне ресурсе, рекао је да би Европа можда могла да постигне своје циљеве без снабдевања из Србије. Али, како је рекао, „српски пројекат је један од највећих и зато је толико значајан”.

Додао је: „Потребан нам је сваки пројекат да бисмо постигли циљеве“.

Успех пројеката на крају зависи од цене литијума на глобалном тржишту и од тога да ли компаније попут Рио Тинта могу да надокнаде своја улагања. Цена је пала у последњих 18 месеци пошто је кинеска потражња ослабила, а производња порасла.

Предложени рудник у Србији не само да је изазвао бес међу пољопривредницима, активистима за заштиту животне средине и обичним грађанима, вецћ је постао и бојно поље у напорима Запада да извуче земљу из орбита Русије, њеног традиционалног савезника, и Кине.

Џефри Р. Пајат, помоћник америчког државног секретара за енергетске ресурсе, прошле недеље је на друштвеним мрежама поздравио српски литијумски пројекат као „прилику да допринесе зеленој транзицији у земљи и иностранству“.

За оне који Србију виде као партнера Сједињених Држава и Европе, а не као московског и ауторитарног регионалног силеџију, Вучићева подршка Рио Тинту, заједно са његовим пристанком да се оружје српске производње тајно продаје Украјини, је доказ да озбиљно мислио да се одвоји од Русије, пише Њујорк тајмс.

За оне који Србију виде као партнера Сједињених Држава и Европе, а не као московског и ауторитарног регионалног силеџију, Вучићева подршка Рио Тинту, заједно са његовим пристанком да се оружје српске производње тајно продаје Украјини, је доказ да озбиљно мислио да се одвоји од Русије

Русија има снажну подршку међу радикалним српским националистима, а неке дипломате и аналитичари кажу да Москва изазива немире око рудника. Господин Вучиц́ је, међутим, рекао да му је Москва рекла да Запад оркестрира протесте јер жели да га свргне.

„Нажалост, то је постала политичка борба, велика политичка битка“, рекла је министарка рударства Ђедовић Хандановић.

Међу онима који су учествовали у недавним националним демонстрацијама против Рио Тинта били су лидери Народне патроле, ултранационалистичке групе која је повезана са Москвом.

Али левичари и проевропски оријентисани људи такође су се придружили протестима, узвикујући противљење пројекту који је постао громобран за различите притужбе против владе.

„Продао је Косово, али нам неће одузети чисту воду“, писало је на натпису који је осудио господина Вучића који је држала Ангела Ројовић (25) на недавном протесту у главном граду Београду. Она је рекла да председник није учинио довољно да одбрани интересе Срба који живе на Косову углавном насељеним етничким Албанцима.

Рекла је да је господин Вучић жртвовао животну средину Србије да би служио европским климатским циљевима.

„Не требају ми зелени аутомобили“, рекла је и додала: „Требају ми зелене јабуке и зелена трава.“

У Горњим Недељицама, селу у долини Јадра које се налази на врху највец́ег европског познатог налазишта висококвалитетног литијума, пројекат је удаљио раније чврсту руралну базу господина Вучића.

Драган Карајчиц́, председник месне заједнице, говорећи о планираном руднику рекао је да је члан владајуц́е странке господина Вучића, али да се ипак придружио локалној протестној групи која је непријатељска према Рио Тинту и влади.

„Не покушавамо да срушимо владу. Влада то ради сама“, рекао је.

Горан Томић, родом из Горњих Недељица, који данас углавном живи у Немачкој, каже да разуме потребу за борбу против климатских промена удаљавањем од аутомобила на бензин, али је и даље запрепашц́ен што је његов старији брат пристао да прода куц́у и земљиште Рио Тинту.

„Дозволио је себи да се изда за новац, и тиме нас је све издао“, рекао је Томић, седећи са својом мајком, која је такође била љута, али поносна што су два од њена три сина одбила да продају Рио Тинту.

Својим уверавањима о безбедности нарушеној лошим понашањем у прошлости, Рио Тинто је покушао да се супротстави ономе што одбацује као лажи и дезинформације које се шире на друштвеним мрежама тако што је недавно обелоданио прелиминарне налазе процене утицаја на животну средину. Студију су израдили српски и страни научници који су разоткрили велики део онога што демонстранти верују о рударењу литијума, пише Њујорк тајмс.

Две тврдње на друштвеним мрежама укључивале су и једну од прошле недеље, а то је да истражна бушотина Рио Тинта испољава радиоактивну течност.

Господин Вучић, узнемирен обимом и интензитетом јавног беса, такође је скренуо у изазивање страха, тврдец́и да су протесте водили „анархисти, марксисти и скривени фашисти“.

Праве вође, међутим, били су људи попут Небојше Петковића, мештана из Горњих Недељица и активисте који је отпутовао у Београд да помогне у организацији демонстрација у суботу, 10. августа, које су привукле десетине хиљада људи.

„Нека Немци спасу планету“, рекао је Петковић. „Морамо да се спасемо.“

У жељи да отпочне рударење, немачки канцелар Олаф Шолц и руководиоци „Мерцедес Бенца“, који има велике планове за електрична возила, посетили су Београд прошлог месеца да поздраве пројекат Рио Тинто.

Улога Немачке је, међутим, само појачала противљење.

Господин Карајчић, рекао је да се разбеснео немачким уверавањима да ће рудник бити безбедан, подсећајући на нацистичке злочине над становнништвом у оближњем граду 1941. којем су Немци обећали да ће остати неповређени.

Рекао је да се његов прадеда у близини борио против аустријских трупа током Првог светског рата.

„Борио се да задржи нашу земљу, а сада би требало да је предам Рио Тинту. Нема шансе“, рекао је он. „У овим брдима има много зле крви.“

(Н1)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер