Низом манифестација данас се обележава Сретење – Дан Државности Србије. Свечана академија у здању Старе скупштине у Крагујевцу, централна свечаност код споменика вожду Карађорђу у Орашцу

 Државна свечаност поводом обележавања Дана државности Србије одржава се данас код споменика вожду Карађорђу у Орашцу, где је пре 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак.

У Орашцу ће, поред председника Владе Ђура Мацута, на државној свечаности бити присутни и председник Владе Републике Српске Саво Минић и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

У престоници кнеза Милоша Обреновића у време када је 1835. године усвојен Сретењски устав у Крагујевцу, свечаном академијом у здању Старе скупштине у том граду биће такође обележен Дан државности.

Присуствоваће јој и Стевандић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић.

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, припадници Гарде Војске Србије извели су почасну артиљеријску паљбу са Савског платоа на Калемегдану у Београду, са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.

Обележавање Дана државности Србије одржано је јуче у Вишеграду у манастиру Добрун где је служен парастос погинулим борцима Војске Републике Српске и положени су венци и цвеће на споменик вожду Карађорђу.

Венци и цвеће положени су и на Централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске на Градском тргу у Вишеграду.

Заједничко обележавање Сретења у Србији и Републици Српској утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду 2024. године.

На Сретење 1804. године, група истакнутијих Срба, народних првака, њих приближно 300, већином из тог дела Шумадије, а делом и из других делова тадашњег Београдског пашалука, односно формално Смедеревског, изабрала је Ђорђа Петровића познатог као Карађорђа за вожда.

Сретењски устав и правни сукоб са Европом

Први, краткотрајни устав Кнежевине Србије донет је на Сретење 1835. године, а уставописцу Димитрију Давидовићу узори су били одговарајући правни споменици Француске, односно Белгије.

Давидовићев устав био је, формално, на снази свега 55 дана, а околне силе одмах су се супротставиле таквом уставном устројству јер већина земаља ондашње Европе није ни имала уставе, па ни Аустрија и Русија.

Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, а као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.

Ове године због обележавања Дан државности, који се у Србији иначе празнује 15. и 16. фебруара, биће нерадна три дана, с обзиром да Сретење пада у недељу.

(РТС)