Nemanja Starović: Priznanje Kosova nije formalni uslov za članstvo u EU. U Poglavlju 35 definisana obaveza da se dostigne sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine

 BEOGRAD - Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je danas da je Srbija veoma blizu sprovođenju izbora članova Saveta REM-a i donošenju Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, čime će, kako je naveo, ponovo otključati mogućnost za otvaranje Klastera 3 do kraja godine i istakao da priznanje takozvanog Kosova nije formalni uslov za članstvo u EU.

Starović je rekao da je Srbija veoma blizu da završi set preuzetih reformskih obaveza i da je, kada je reč o izboru članova Saveta REM-a, došlo do određenog napretka u prethodnim nedeljama, a da očekuje da će vrlo brzo biti usvojene izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

''To će nam ponovo otključati mogućnost za otvaranje Klastera 3 do kraja ove godine. Ne bih uzimao na sebe da bilo šta najavljujem ili da obećavam, jer je na kraju odluka na 27 država članica, ali mislim da smo blizu tog momenta'', naveo je Starović za K1 televiziju.

Na pitanje da li je Kosovo ''najveća prepreka i izazov'' na putu Srbije ka EU,  Starović je rekao da priznanje tzv. Kosova nije formalni uslov i da je u pregovaračkom okviru, odnosno u Poglavlju 35 definisana obaveza da se dostigne sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

''Naravno da neki u to učitavaju i obavezu o međusobnom priznanju, ali to nigde tako ne piše, jer kada bi tako bilo definisano, naravno da ne bi bilo ništa od našeg puta ka članstvu u EU, jer je svima prevashodno na srcu zaštita vitalnih nacionalnih interesa'', naglasio je Starović.

Naveo je da, što se tiče političke garniture čiji je put trasirao predsednik Aleksandar Vučić, nema govora o odustajanju od vitalnih nacionalnih interesa i izrazio uverenje da uz sve to Srbija može da napreduje na putu ka članstvu u EU.

"Mislim da će to i postati vidljivo u vremenu koje je pred nama. Predsednik Vučić je veoma lepo rekao da postoji mogućnost da postanemo članica pre 2030. godine, ali govorimo o mogućnosti, jer nije sve u našim rukama, zavisi i od političkog konsenzusa država članica EU'', ukazao je Starović.

Dodao je da postoji određena vrsta formule po kojoj nijedna država kandidat ne može da postane punopravna članica ukoliko ima nerešene ili nerazrešene teritorijalne sporove, ali da je Kipar, na primer, postao članica 2004. godine, iako ne kontroliše trećinu svoje teritorije.

''Vidimo da sada postoji određena promena pristupa kada se govori o nekim drugim državama kandidatima, čujemo izjave da činjenica da Ukrajina ili Moldavija ne kontrolišu u potpunosti svoju teritoriju ne treba da znači da se njima zatvara put ka članstvu u EU. Mi moramo biti spremni da koristimo i te vrste presedana i promene pristupa kako bismo realizovali naše nacionalne interese'', naglasio je Starović.

Govoreći o porukama iz EU da se Srbija udalji od Moskve i od Pekinga, Starović je rekao da su dva osnovna principa spoljne politike Srbije vojna neutralnost i politička nezavisnost, a da je, kada je reč o procesu pristupanja EU, obaveza Srbije da postepeno usaglašava svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

''Mi to i činimo, veoma sam zadovoljan da je naša stopa usaglašenosti 63 odsto, za 12 odsto više nego što je bila u ovo vreme prethodne godine. Mi smo prikazali da ispunjavamo našu obavezu da postepeno podižemo stepen naše usaglašenosti'', rekao je Starović.

Naveo je da postoje očekivanja, pogotovo pojedinih država članica da se svi kandidati u potpunosti usaglase sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom i da bi to podrazumevalo i uvođenje svih paketa sankcija prema Rusiji što, kako je istakao, Srbija neće učiniti.

Podsetio je da se Srbija drži zaključaka Saveta za nacionalnu bezbednost donetih 25. februara 2022. godine i dodao da su ti zaključci ''prošli test vremena'' i pokazali se kao jedini ispravan put.

''Oni podrazumevaju osudu urušavanja teritorijalnog integriteta svake države članice Ujedinjenih nacija, uključujući i Ukrajinu, zalaganje za mir, pružanje humanitarne podrške ugroženom stanovništvu, ali i nepristajanje na to da uvodimo ekonomske sankcije bilo kome'', rekao je Starović.

Govoreći o nedavno održanom samitu Berlinskog procesa u Londonu, Starović je naveo da je ideja tog procesa, pokrenutog pre 11 godina, bila da se unapredi regionalna saradnja i osnaži zajedničko regionalno tržište unutar Zapadnog Balkana, kao i da se pospeši put država Zapadnog Balkana ka članstvu u EU.

On je naveo da postoje određeni projekti i procesi koji su uspešno realizovani, ali da su ambicije bile daleko veće, a kao jedan od najvećih uspeha Berlinskog procesa istakao je ukidanje rominga na Zapadnom Balkanu od jula 2021. godine.

''Tu je i određeni broj infrastrukturnih projekata, za nas najznačajniji je projekat autoputa od Niša prema Prištini, ali za sada se taj projekat realizuje samo sa ove strane administrativne linije, a na neki način i inicijativa 'Otvoreni Balkan', koja je uspešno realizovana, je komplementarna i strukturalno povezana sa Berlinskim procesom", rekao je Starović.

Dodao je da su u poslednjih 20-ak godina različite države prednjačile u procesu pristupanja EU i da se situacija menjala i naveo primer Severne Makedonije, koja je 2005. godine kao Republika Makedonija postala kandidat za članstvo u EU, ali da je, usled svih okolnosti, danas blizu začelja.

Starović je ukazao da je dinamika proširenja uslovljena političkim okolnostima, a da je za Srbiju važno da sprovodi reforme da bi otvarala nove klastere.

''Verujemo da ćemo naredne godine početi polako i da zatvorimo neka od otvorenih poglavlja, a da li će doći do određene promene metodologije, o kojoj se sve intenzivnije i sve otvorenije razgovara, ostaje da se vidi'', rekao je Starović.

Naveo je da je do promene političke dinamike došlo kada je počeo rat u Ukrajini i da Srbija od tada nije imala formalni napredak u smislu otvaranja novih klastera, a da je pozitivnu preporuku i ocenu EK da je tehnički spremna za otvaranje klastera 3 i 4 dobila u decembru 2021. godine.

''Tada je otvoren Klaster 4, ali je rečeno da se samo zastane sa otvaranjem Klastera 3 dok se ne završi proces izmene Ustava Srbije. Mi smo to završili u januaru 2022. kada je sproveden referendum. Međutim, za mesec dana je počeo rat u Ukrajini i ta politička dinamika se promenila'', rekao je Starović.

Dodao je da je svakog narednog decembra EK davala ocenu da je Srbija tehnički spremna za otvaranje Klastera 3, ali da nije bilo neophodnog političkog konsenzusa svih 27 država članica EU.

(Tanjug)