Nemanja Đurić o novim "Mrdićevim zakonima": Venecijanska komisija će ih prozreti - ovo je međunarodna bruka za Srbiju. Samo je jedna preporuka zaista usvojena, dok su sve druge privid, a pojedine nude čak i gora rešenja

U "novim Mrdićevim zakonima", tj. nacrtu koji je sačinjen nakon što su stigle preporuke Venecijanske komisije, samo je jedna preporuka zaista usvojena, dok su sve druge privid - a pojedine nude čak i gora rešenja, smatra predsednik Sindikata sudske vlasti Nemanja Đurić. Navodi da će Venecijanska komisija to prozreti i ponoviti svoja pređašnja jasna uputstva. Prama njegovom mišljenju, jedino pitanje koje ostaje je hoće li Srbija biti spremna da se i treći put bruka na međunarodnom nivou.

Venecijanska komisija je povodom izmena pravosudnih, takozvanih "Mrdićevih zakona", poslala devet preporuka.

Nemanja Đurić, predsednik Sindikata sudske vlasti, ističe da je u potpunosti primenjena smo jedna (druga po redu).

Objasnio je: "Glavni javni tužilac je mogao da kazni neposlušnog tužioca, tako što će ga, na primer, pomeriti u neko drugo odeljenje. Odnedavno postoji mehanizam kojim taj tužilac može da se žali na takvu odluku. O tom bi prigovoru odlučivao Visoki savet tužilaštva. Međutim, u 'Mrdićevim zakonima' su odluku o tim prigovorima vratili u hijerarhiju - znači da viši javni tužilac odlučuje o takvim prigovorima. Venecijanska komisija je predložila da se odluka vrati kolektivnom telu. I to se ispunilo."

Što se ostalih preporuka tiče, Đurić kaže - nešto ili nije primenjeno, nešto je delimično primenjeno, a nešto je čak i gore.

"Gori je taj deo oko zaključivanja međunarodnih sporazuma o međunarodnoj pravnoj pomoći, koje je do Mrdićevih zakona Vrhovno javno tužilaštvo zaključivalo samostalno. Tako smo dobili saradnju sa Eurojust-om", objasnio je.

Incijalni "Mrdićevi zakoni" su međutim, dodaje Đurić, podrazumevali su da bilo kakvo zaključivanje sporazuma ili međunarodne pravne saradnje mora da ide preko Ministarstva pravde.

"Struka se odmah usprotivilia - jer šta bi bilo da je, npr, ministar pravde okrivljen u nekom međunarodnom predmetu? Venecijanska komsija je rekla da to ne dolazi u obzir, već da samo Ministarstvo može da bude obavešteno o pojedinim pitanjima", rekao je on.

Međutim, u novom obliku "Mrdićevih zakona", prema Đurićevom mišljenju, doneto je još gore rešenje.

"Sad se uopšte ne spominje zaključivanje sporazuma, već zaključivanje protokola - dakle, stepen niže. Uopšte se ne koristi reč sporazum. Moje je mišljenje da u Srbiji postoji jedna šapa koja je stavljena na policiju, dok u akcijama koje se rade na međunarodnim rangu nema te šape. Mi nikad ne znamo šta može da stigne iz npr. Eurojust-a. Videli smo da su Sky prepiske napravile veliku pometnju u Crnoj Gori. To je taj strah, ali ne znam zašto bi ga izvršna vlast imala, umesto da želi da se procesuira što više takvih krupnih predmeta, u kojima postoji i element međunarodnog kriminala", kazao je on.

Sindikat sudske vlasti dao je svoje preporuke, među kojima je prva ona koja se odnosi na vraćanje nehijerarhijskog sistema odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva.

"Obavezno upustvo je naredba koju viši javni tužilac daje nižem javnom tužiocu - "uradi tako i tako", slagao se tužilac sa tim ili ne. Odnedavno smo takođe imali mogućnost prigovora na takvu naredbu. O tom prigovoru je odlučivala komisija Visokog saveta tužilaštva. 'Mrdićevi zakoni' su izbrisali komisiju i vratili prigovor u hijerarhiju. Dakle, o prigovoru bi odlučivao npr. glavni javni tužilac Apelacionog suda. Problem je u tome što viši javni tužilac najčešće dogovara neke akcije sa apelacionim javnim tužiocem", objasnio je on.

Kada je Venecijanska komisija rekla da se hijerarhija ukloni, Vlada i ministar pravde su napravili privid usvajanja te preporuke, kaže Đurić.

"Vratili su komisiju, ali za članove to komisije propisali hijerarhiju. Dakle, opet se sve vraća na hijerarhiju. Da li neko misli da ne samo struka, već i članovi Venecijanske komisije to neće prozreti?", pita on.

TOK - Nadstrešnica, Konjuh, Generalštab

Đurić je saglasan sa mišljenjem da je suština "Mrdićevih zakona" ostala ista, a da su osam od devet preporuka samo prividno usvojene.

"Cela struka i nevladin sektor je smatrao da su Mrdićevi zakoni bili uvedeni zbog slučajeva 'Generalštaba' i 'nadstrešnica', tj. ne bi li se ti slučajevi na neki način sputali u daljem procesuiranju", kazao je.

Upitan o odredbama koje su se ticale Tužilaštva za organizovani kriminal (i upućivanja tužilaca), Đurić kaže da su dva tužioca vraćena na predmete u TOK, ali da nijedan zakon ne može da propiše "neka se Irena Bjeloš (i Aleksandar Barac) vrate na predmete".

"Mi ipak sada imamo kontekst koji možemo da objasnimo Venecijanskom komisiji - a to je da u Visokom savetu tužilaštva sedi ministar pravde. Ministar je, tokom obrazlaganja te tačke dnevnog reda, zagovarao sve vreme da se ta preporuka ne primeni. Kada je trebalo da digne ruku za vraćanje ove tužiteljke i tužioca, nije digao ruku. Tako da je izvršna vlast opet uticala da se ta dva preostala tužioca ne vrate na slučajeve 'Konjuh' i 'nadstrešnica'", naveo je on.

Đurić smatra da je, između ostalog, cilj svega ovoga bio da se nanese šteta vrhovnoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac, koja je na neki način dozvolila da to posebno odeljenje radi predmete 'nadstrešnicu', 'Generalštab', 'Konjuh'... Zato se vraća hijerarhija. Neko bi mislio da je Zagorka Dolovac na vrhu hijerarhije, ali nije tako, jer se ovim izmenama striktno daju ovlašćenja višem javnom tužiocu - ne vrhovnom, već višem", kazao je on.

"Šminkanje" i za sudije

Kada je reč o sudstvu, i tu su preporuke prividno usvojene, smatra Nemanja Đurić.

"Nakon ustavnih izmena 2023. mi smo imali samo jedan mandat - i to je ocenjeno kao odlično (i od strane struke, i Venecijanske komisije), jer sudije onda neće koristiti prvi mandat da bi stvarali sebi kredit za drugi. 'Mrdićevi zakoni' su dali drugi mandat. U novom nacrtu 'Mrdićevih zakona' drugi mandat je ukinut - ali postoji mogućnost drugog mandata, u slučaju da je taj predsednik suda ocenjen najvišem ocenom i da mu je podršku dalo više od pola sudija suda u kome sudi", objasnio je.

Venecijanska komisija je rekla "nemojte davati drugi mandat, osim u izuzetnim okolnostima", objasnio je.

"A da li je izuzetna okolnost, ukoliko znamo da su svi predsednici svih sudova u Srbiji ocenjeni najvišom, najvišom ocenom? Svi će zaslužiti drugi mandat", pita on.

"Venecijanska komisija će ih prozreti"

Novi nacrt 'Mrdićevih zakona' je izrađen, poslat je u Skupštinu i onda bi trebalo da bude prosleđen Venecijanskoj komisiji.

Sindikat sudske vlasti je, kaže Đurić, Komisiji već poslao svoje viđenje ovog novog nacrta.

Upitan šta misli da će biti odgovor Venecijanske komisije, smatra da će ona samo ponoviti svoja pređašnja jasna i precizna uputstva.

"Oni će, naravno, prozreti. Imaće sastanke i sa nama, i sa ostatkom civilnog sektora, i mi ćemo im objasniti da su ovo prividne primene, osim te druge tačke. I onda ćemo videti koliko je puta Srbija spremna da se ponižava pred tim evropskim institucijama", naveo je on.

Inicijalni "Mrdićevi zakoni" su, ističe, bili "bruka za pravosuđe, i bruka za Srbiju na međunarodnom nivou".

"To više nije bruka samo za domaću javnost i struku, već i internacionalno. Mislim da će Venecijanska komisija brzo da odgovori i ponovi viđenja koja je dala u prvom mišljenju. Bilo bi neozbiljno da Srbija onda traži treću sreću", zaključio je on.

(N1)