Немачки портал "Tichys Einblick": Србија Венецуела Европе - корупција галопира, слободни медији се демонтирају, а земља има литијум

 "Ради се о моћи и о политици. Ради се о похлепи и о корупцији. Ради се о издаји и о идеализму. И ради се о литијуму, најлакшем металу на свету — и највреднијем. То је материјал од кога се праве трилере. Али ово није роман. Ова прича је стварна. Одиграва се у стварном животу и дешава се управо сада, пред нашим очима — чак и ако то не примећујемо, зато што не гледамо", пише о ситуацији у Србији немачки либерално-конзервативни магазин "Tichys Einblick" (Тишијев увид).

Сваки трилер приказује борбу између добра и зла, пише "Tichys Einblick" и додаје како јунак није увек потпуно добар, а зликовац није увек потпуно зао. Али у суштини улоге су довољно јасно додељене да публика не би била збуњена, наводи овај магазин чији текст преносимо у целости:

Поглавље 1: Добри момак

Драган Шолак је прототип предузетника и самостално створеног милијардера. Године 1990, са само 26 година, основао је ВАНС, једну од првих филмских и ТВ продукцијских кућа у тадашњој Југославији. Десет година касније основао је локалну кабловску телевизијску мрежу у свом родном Крагујевцу у данашњој Србији. Уз страна ризична улагања, претворио је малу мрежу у прилично велику компанију: Унитед Групу. Године 2003. група је постала први оператер у Србији који је увео брзи широкопојасни интернет.

Једна од најважнијих подружница Унитед Групе је Унитед Медиа. Између осталог, она управља ТВ каналом Н1. Кабловски канал основан је 2014. и емитује вести 24 сата дневно. Н1 има седиште у Београду и сестринске канале у Љубљани (Словенија), Сарајеву (Босна и Херцеговина) и Загребу (Хрватска).

Породица канала је веома популарна у читавој југоисточној Европи — нарочито у Србији, где је готово последњи извор информација независан од власти. У свом циљаном подручју, бившој Југославији, Н1 је доступан свуда преко кабла (или боље речено: био је доступан; на то ћемо се вратити ускоро).

Током година, Шолак је довео неколико инвеститора високог калибра у Унитед Гроуп, укључујући Џорџа Сороша и, најскорије, гигантску америчку инвестициону фирму ККР (која је донедавно имала велике уделе и у издавачкој кући Аxел Спрингер). Никада није било проблема — или бар никада ништа није процурело, што много говори у међународној медијској индустрији.

Сви инвеститори су, наравно, темељно проверавали Шолака и Унитед Групу; у инвестиционом послу то се назива “дуе дилигенце” (дубинска анализа). Никада није било примедби. Инвеститори су улагали велике суме, остајали неко време, а затим продавали своје уделе — са профитом и без иједне тешке речи.

Тако је ишло 25 година, и сви су били задовољни: Шолак, инвеститори Унитед Група и гледаоци Н1. Све до сада.

Поглавље 2: Зликовац

Александар Вучић је искључиво политичко биће. Са 23 године, 1993, придружио се Српској радикалној странци (СРС), која је ултранационалистичка чак и по српским стандардима, и исте године изабран је у Народну скупштину као посланик те странке. Две године касније постао је генерални секретар странке. Након што је СРС освојила локалне изборе у Београду 1996, постао је добро плаћени директор једног градског спортског и културног центра.

Битак одређује свест.

Током косовског рата, Вучић је постао министар информисања под председником Слободаном Милошевићем. Један од његових првих званичних потеза био је увођење казни за новинаре критичне према власти и забрана страних ТВ канала. До 2008. био је одлучан противник било каквог приближавања Србије ЕУ.

Када је јавна подршка СРС-у опала, променио је странку и политички став: преузео је високу функцију у новој “Српској напредној странци” (СНС), која се залаже за приступање Србије ЕУ. Од 2014. ЕУ је званично уврстила Србију на листу земаља кандидата.

Године 2012, тада већ лидер странке, Вучић је постао министар одбране, затим премијер 2014, а коначно председник 2017. Устав Србије забрањује шефу државе да обавља било коју другу политичку функцију, али је Вучић игнорисао ту одредбу и ипак дуго остао председник своје странке.

Моћ ради моћи саме

Корак по корак, Вучић је преобликовао политику земље у ауторитарни режим. Када је један опозициони лидер у новембру 2018. пребијен гвозденом шипком готово до смрти, избили су протести широм земље који су трајали недељама. Опозиционе странке бојкотовале су парламентарне изборе 2020.

Исте године, Вучић је донео закон којим је ограничио активности НВО-а и независних медија. Такође 2020, због Ковида, најпре је увео полицијски час, а затим — без укључивања парламента — прогласио ванредно стање. Да ли је то било неуставно, оспорава се до данас.

Ни његови противници му не приписују идеолошке мотиве. Човек је једноставно технократа моћи: његов циљ је очување власти. На свим нивоима државе и у свим областима друштва поставља лојалисте и присталице. До локалних избора у малим општинама, не би требало да буде победника који не долазе из странке — и из председниковог круга.

Садржински, његова политика је, благо речено, флексибилна. Србија остаје кандидат за чланство у ЕУ. У исто време, пре неколико недеља Вучић није имао проблем да присуствује великој војној паради у Пекингу поводом 80. годишњице победе Кине над Јапаном у Другом светском рату. Том приликом се састао и са Владимиром Путином и Сијем Ђинпингом.

Прошле године председник Србије је сасвим отворено изјавио да његова влада “наравно” продаје оружје и муницију и државама НАТО-а и Русији.

Поглавље 3: Медији

Колико год да је прилагодљив у својим политичким ставовима, Александар Вучић је једнако неумољив у обрачуну са критичарима.

У новембру 2024. урушила се надстрешница железничке станице — реконструисана уз помоћ Кинеза. Шеснаест људи је погинуло. Катастрофа, за чији се узрок опште сматра корупција и фушерска градња, изазвала је највеће масовне протесте у Србији од распада Југославије. Стотине хиљада демонстраната широм земље осудиле су корупцију на свим нивоима државе — којом у великој мери управља Вучићева странка.

Протести су у почетку били мирни. Али од лета 2025. расте насиље. Противници оптужују Вучића да на демонстранте шаље паравојне батинашке одреде.

Ту на сцену ступа Н1.

То је последња преостала велика независна телевизијска станица у земљи и већ дуго је трн у оку власти. Главни и одговорни уредник Н1, Игор Божић, објашњава приступ своје редакције:

„Истражујемо шта не ваља у влади. Бавимо се корупцијом и криминалом — и људима на које влада врши притисак и којима је зато потребна помоћ.“

Због тога су Н1 и његово особље већ дуго и сами под великим притиском.

Уредници на станици непрестано су од стране владајуће странке означавани као „издајници“ и „страни плаћеници“. Сам председник Вучић назвао их је „лажовима“ па чак и „терористима“. На друштвеним мрежама, људи са Н1 не само да су свакодневно грубо вређани већ им се редовно упућују озбиљне физичке претње. У писмима се станици поручивало да ће им просторије бити дигнуте у ваздух и да ће новинари и њихове породице бити убијени.

Када је Александар Вучић 2019. био у болници због кардиоваскуларних проблема, особље председничког кабинета је заједно са режимским медијима озбиљно оптужило једног новинара Н1 да је угрозио председниково здравље истраживањем оптужби за корупцију. Подељене су десетине хиљада летака са позивом да Н1 напусти Србију.

Зависна медијска индустрија

Државни апарат Србије највећи је финансијер и оглашивач за огромну већину српских медија — који, последично, са тек врло ретким изузецима, нескривено служе као председников мегафон.

На затварању Вучићеве последње изборне кампање, седам највећих дневних новина у земљи појавило се са идентичном насловном страном: иницијалима „А“ и „В“ и слоганом кампање „Брже. Јаче. Боље. Србија. Гласај за Вучића!“

Највећа ТВ станица у Србији припада старом сапутнику и савезника Вучића. У складу с тим, „ТВ Пинк“ извештава искључиво и без изузетка позитивно о председнику.

Пре неколико година компанија Рингиер преузела је неколико медијских брендова од издавачке куће Аxел Спрингер у Србији. Швајцарци су одмах показали типичан швајцарски инстинкт за стицање: њихови листови су се брзо потпуно преоријентисали на линију власти.

Све што преостаје су Н1, канал Нова С, дневни лист „Данас“ и недељник „Радар“. Сви они критички извештавају о власти и сви припадају Унитед Медији. Компанија је нешто попут малог галског села у медијском Риму Србије. И подсећамо: она је подружница Унитед Групе.

Српски сајт и апликација Н1 под сталним су сајбер нападима. Упркос томе, станица и даље свакодневно извештава о вестима у Србији — укључујући протесте, демонстрације и растуће незадовољство јавности владом. „Не свиђа се то свима“, каже главни уредник Н1 Божић.

То је вероватно потцењивање године.

Поглавље 4: Велика интрига

Јер у својој потрази за начином да ућутка последњи независни медиј у Србији, председник Вучић је, по свему судећи, пронашао оно што је тражио. У том процесу, као и увек у таквим констелацијама, моћ и новац се преплићу.

Моћ је представљена кроз Телеком Србија. То је највећи провајдер интернета, ТВ и фиксне телефоније у Србији, и већински је у државном власништву. Критичари виде компанију као најважнији инструмент којим Вучић шири контролу над медијским пејзажем и гуши критичке гласове.

Током протеклих година, Телеком Србија је купио све више приватних кабловских оператера. Сви они су убрзо након тога раскинули уговор са Н1. Критички канал више се не може пратити преко свих тих кабловских мрежа. Ипак, Н1 је и даље огромно популаран; гледаоци му све више приступају преко интернета.

Новчана страна такође има име: БЦ Партнерс. То је велика инвестициона фирма са седиштем у Лондону. Франц Минтеферинг би је вероватно назвао „скакавцем“ — и то с правом. Пре извесног времена преузела је већински део Унитед Групе од ККР-а.

За разлику од свих других већинских инвеститора током протеклих 25 година, БЦ Партнерс је започео отворени рат против оснивача и директора компаније, Драгана Шолака. Лондонски партнери су га грубим методама потиснули на маргину сопствене компаније. Шолак се бори, жели да заштити дело свог живота и тужио је БЦ Партнерс. Спор долази пред привредни суд средином октобра. Али док пресуда не буде донета, Енглези стварају чињенице. На пример, склонили су Шолака и одмах поставили новог директора (ЦЕО) у Унитед Групи.

Тај човек сигурно не мора да страхује од оптужбе да би могао бити заинтересован за независно новинарство: недавно је имао телефонски разговор са директором Телекома Србија. Међународна истраживачка платформа Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП) пресрела је разговор, и зато знамо о чему је било речи.

Разговарали су о смени генералне директорке Унитед Медије.

Директор Телекома Србија нагласио је да је председник Вучић желео да се жена што пре уклони. Директор Унитед Групе је оцрнио ту жену (ипак се радило о генералној директорки најважније подружнице његове групе) и обећао да ће је што пре уклонити — „како смо се договорили.“ Након тога је рекао да се Н1 тада може, цитирам, „учинити малим.“

Унитед Група не оспорава ни аутентичност пресретнутог разговора нити иједан цитат. Само критикује то што је разговор снимљен без овлашћења.

Али зашто, зашто?

Веза је јасна на први поглед, док су мотиви можда видљиви тек на други.

Н1 је једина преостала већа независна ТВ станица у Србији. Она припада медијској компанији Унитед Медиа, а генерална директорка Унитед Медије штитила је своје новинаре критичне према власти.

Унитед Медиа је подружница Унитед Групе. До сада је успешно одолевала политичком притиску из табора председника Александра Вучића. Али пре извесног времена Унитед Група је добила нове већинске власнике из Енглеске, и они сада очигледно више не подржавају независно новинарство већ добре односе са режимом.

Није превише смела теза претпоставити да ће се то исплатити лукавим трговцима из Лондона. Пресретнути телефонски разговор такође даје наговештај како би се то могло догодити. Директор Телекома Србија показао је велико интересовање за „Схоппстер.“ То је платформа за е-трговину, и припада Унитед Групи.

Замислимо мало: колико би нови директор Унитед Групе био задовољан ако би државни и стога практично неограничено солвентни Телеком Србија био вољан да му купи „Схоппстер“ за много више новца него што платформа вреди? Шта мислите, драги читаоци: да ли би енглески скакавци трампили независну ТВ станицу за то? У сваком случају, телефонски разговор између директора Телекома Србија и директора Унитед Групе завршава се реченицом: „Видимо се у клубу.“

Сви сада могу сами да замисле о каквом је „клубу“ реч.

Поглавље 5: ЕУ и литијум

Литијум је најлакши метал на свету — и најтраженији. Елемент је изузетно редак, али у изузетно великој потражњи — јер је кључни састојак у батеријама за електричне аутомобиле.

Највећи светски произвођачи литијума су Аустралија, Чиле и Кина. За своје планове потпуне транзиције на електромобилност, ЕУ су потребне огромне количине литијума, али је до сада била зависна од увоза. У Европи постоји само неколико налазишта литијума; једно се налази у долини Јадра у западној Србији.

Тако је ЕУ 2024. закључила споразум са Србијом о обимној експлоатацији тог метала. Преко ноћи, то је учинило Србију једним од најважнијих партнера ЕУ — не због нарочито великог обима трговине, већ због нарочито драгоцене сировине.

И гле чуда: од потписивања споразума о литијуму, готово да нема критика на рачун Александра Вучића из званичних кругова ЕУ. Чак ни његова проруска дипломатија, која је раније увек била трн у оку еврократама лојалним Украјини, сада се у најбољем случају тек формално прекорава.

А за слободу медија у Србији у Бриселу су још мање заинтересовани.

Епилог

Србија је данас нешто попут Венецуеле Европе.

У Венецуели, владајући клан је национализовао организовани криминал, нема слободних медија, а земља има нафту. У Србији, корупција галопира, слободни медији се демонтирају, а земља има литијум.

Они који уоче одређене сличности можда нису сасвим у криву.

(Н1)