HRONIKA:
NASLOVNE STRANE SRPSKE ŠTAMPE 21. JULA 2024. GODINE
GLAS AMERIKE: ŠTA SE DEŠAVA AKO BAJDEN ODUSTANE OD KANDIDATURE?
EN-BI-SI: NAPADAČ NA TRAMPA DRONOM OSMATRAO MESTO DOGAĐAJA SATIMA PRE ATENTATA. KONGRES POKRENUO ISTRAGU PROTIV TAJNE SLUŽBE
FLORIJAN BIBER: BIBER: EU I NEMAČKA RAZMENILE DEMOKRATIJU I VLADAVINU PRAVA ZA LITIJUM. NEMA GARANCIJE DA ĆE RUDARENjE LITIJUMA BITI U SKLADU SA SRPSKIM, A DA NE POMINjEMO EU STANDARDIMA
IVICA DAČIĆ: MUP SRBIJE NEĆE UPUTITI POLICAJCE U REPUBLIKU SRPSKU, KAKO TO NE BI BIO VEŠTAČKI RAZLOG ZA NAPADE NA SRBIJU I SRPSKI NAROD
SAD: POSLE 43 GODINE PUŠTENA NA SLOBODU AMERIKANKASANDRA HEMI (64), KOJA JE POGREŠNO OSUĐENA NA KAZNU DOŽIVOTNOG ZATVORA ZA UBISTVO KOJE NIJE POČINILA
SET MOLTON, DEMOKRATSKI KONGRESMEN IZ MASAČUSETSA O TOME ZAŠTO JE POZVAO BAJDENA DA NAPUSTI PREDSEDNIČKU TRKU: „NIJE ME PREPOZNAO“
SAHRANjEN UBIJENI POLICAJAC NIKOLA KRSMANOVIĆ. DAN ŽALOSTI U LOZNICI, ODRŽANA KOMEMORACIJA U DOMU KULTURE
IZRAEL IZVRŠIO MASOVNI VAZDUŠNI NAPADA NA JEMEN KAO „ODMAZDU ZA NjIHOV SMRTONOSNI NAPAD DRONOM U TEL AVIVU“, POGOĐENO VIŠE META U LUČKOM GRADU HODEJDI
DMITRIJ PESKOV: ISPORUKA RUSKE NAFTE U EVROPU ZAPALA JE U KRIZU ZBOG UKRAJINE
VLADIMIR ĐORĐEVIĆ (POKS): ŠOLCA, KAO NI NjEGOVE PRETKE, NE ZANIMA BUDUĆNOST SRPSKE DECE. SRBIJA NEĆE BITI JALOVIŠTE EVROPE. SRPSKA VLADA JE KAPITULIRALA BEZ DA JE U RAT I UŠLA, ALI ĆE NAROD BRANITI SRBIJU NA ULICAMA
DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: ZAPAD JE SPREMAN DA OKRENE GLAVU OD SVEGA ŠTO VUČIĆ RADI, MAKAR TO BILA SADA I OTVORENA REPRESIJA, SAMO DA DOBIJE PROJEKAT KOJI MU ODGOVARA
Početna strana > Hronika > Nemačka prvi put zvanično priznala da je u periodu od 1904. do 1908. počinila genocid nad pripadnicima plemena Herero i Nama u Namibiji
Hronika

Nemačka prvi put zvanično priznala da je u periodu od 1904. do 1908. počinila genocid nad pripadnicima plemena Herero i Nama u Namibiji

PDF Štampa El. pošta
petak, 28. maj 2021.

 Nemačka se izvinila i prvi put zvanično priznala da je pre više od 100 godina učestvovala u Namibiji u genocidu čije su žrtve bili pripadnici plemena Herero i Nama.

Od 1904. do 1908. godine nemački vojnici su, zbog pobune protiv kolonista koji su prisvajali zemlju, ubili oko 65.000 pripadnika plemena Herero i 10.000 ljudi iz plemena Nama, što su istoričari i Ujedinjene nacije proglasili za prvi genocid u 20. veku.

Nemačka je priznala “moralnu odgovornost” za ubistva, ali je izbegavala zvanično izvinjenje, zbog zahteva za odštetom, navodi Rojters.

Šef nemačke diplomatije Hejko Mas je, posle pregovora sa Namibijom koji su trajali duže od pet godina, saopštio: “Sada ćemo zvanično te događaje nazivati onim što jesu iz današnje perspektive – genocidom. U svetlu istorijske i moralne odgovornosti Nemačke, zatražićemo oproštaj od Namibije i potomaka žrtava”.

Mas je naveo da je Nemačka pristala da sa 1,1 milijardi evra finansira razvojne projekte od kojih će direktne koristi imati zajednice pogođene genocidom.

Mediji u Namibiji tvrde da su projekti vezani za infrastrukturu, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje tokom naredne tri decenije.

Nemačka je, posle Velike Britanije i Francuske, bila treća kolonijalna sila na svetu, ali je sve kolonije izgubila posle Prvog svetskog rata.

(Fonet)