Nacrt zaključaka Saveta ministara EU o Srbiji: Od Srbije očekujemo da primeni postignute dogovore u Ohridu tako što će se uzdržati od protivljenja članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji

Srbija treba značajno da ubrza reforme u oblasti vladavine prava i dosledno primeni usvojene zakone o medijima i jedinstvenom biračkom spisku, navodi se u nacrtu zaključaka Saveta ministara EU o Srbiji i politici proširenja.

Nacrt podseća na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali ističe da će se Savet EU naknadno "vratiti ovoj temi", bez navođenja kada će klaster biti otvoren.

"Zemlje članice će se vratiti ovoj temi na osnovu ostvarenog dodatnog napretka Srbije, pre svega u oblastima vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, u skladu sa pregovaračkim okvirom i sa izveštajem o napretku za 2025. godinu", navodi se u tekstu koji bi trebalo da usvoje ministri evropskih poslova sredinom meseca, a zatim i lideri EU na samitu 18. i 19. decembra u Briselu.

Reforme u oblasti vladavine prava

U nacrtu koji bi još mogao da bude dopunjen pre usvajanja, EU poziva na ublažavanje tenzija i "duboke polarizacije" u srpskom društvu, žali zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja i medija i poziva na konkretne i opipljive reforme u oblasti vladavine prava. Od Beograda i Prištine se očekuje da u potpunosti primene Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks o implementaciji, dogovoren u Ohridu 2023. godine.

Savet ministara u nacrtu zaključaka navodi i zabrinutost zbog dodeljivanja srpskih pasoša državljanima Rusije po ubrzanoj proceduri, ocenjujući da to predstavlja potencijalnu bezbednosnu pretnju za EU.

Tekst pozdravlja činjenicu da evropska integracija ostaje strateški interes Srbije, ali očekuje od Beograda da to dokaže "na rečima i delima".

"Potrebno je da Srbija pokaže jaku političku volju i doslednost u primeni reformi i da komunicira objektivno i nedvosmisleno o EU."

Šta određuje tempo budućih pregovora

Uz konstataciju da je Srbija do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, Savet EU naglašava da će napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom i ubuduće određivati tempo pristupnih pregovora.

Evropski ministri u zaključcima navode da je u Srbiji nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do "masovnih protesta".

Uz ocenu da je sloboda okupljanja generalno poštovana, Savet EU naglašava da ona treba da bude ojačana i da treba osigurati bezbednost novinara. Navodi se da "izveštaji o nasilju i preteranoj upotrebi sile tokom protesta zahtevaju temeljnu i nepristrasnu istragu."

EU poziva Srbiju da de-eskalira tenzije i "prevaziđe duboku polarizaciju u društvu" kroz uspostavljenje uslova za "inkluzivni dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući civilno društvo."

U nacrtu zaključaka se navodi "žaljenje zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja" i naglašava značaj zaštite svih temeljnih prava, uključujući slobodu medija i prava manjina.

Primeniti zakone "u slovu i duhu"

EU pozdravlja usvajanje medijskih zakona, ali ujedno naglašava da je važno primeniti zakone "u slovu i duhu".

Srbija je pozvana da brzo dovrši imenovanje članova Saveta REM-a , a od vlasti se očekuje aktivno angažovanje u borbi protiv svih oblika dezinformacija i spoljnih manipulacija.

"Srbija treba da obezbedi istinski podsticajno okruženje za civilno društvo, medije i akademske slobode".

Savet ministara EU ocenjuje da u oblasti pravosuđa nije bilo nikakvog napretka, dok je ostvaren "ograničen" napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Beograd je pozvan da ubrza reforme i ostvari "konkretne i opipljive rezultate" u vladavini prava, a da se posebno fokusira na ispunjavanje prelaznih merila u poglavljima 23 i 24.

Savet pozdravlja usvajanje dopuna zakona o Jedinstvenom biračkom spisku i naglašava važnost njegove "pravilne primene, pre svega kroz reviziju biračkog spiska". Srbija se "snažno ohrabruje" da usvoji sve preostale preporuke ODIHRa i Saveta Evrope o izbornom procesu.

Dijalog Beograda i Prištine

U tekstu zaključaka o dijalogu Beograda i Prištine, Savet EU ističe da će napredak u EU integracijama obe strane zavisiti od pune primene svih obaveza iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o implementaciji iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma, "bez odlaganja i preduslova".

Savet navodi da je unutrašnja politička situacija u Srbiji i na KiM bila "izazov za napredak u dijalogu" i žali što obe strane nisu u celini primenile nekoliko postignutih dogovora.

"Od Srbije očekujemo da primeni postignute dogovore tako što će započeti sa priznavanjem dokumenata i simbola u skladu sa sporazumom iz 2023 godine, kao i da se uzdrži od protivljenja članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, u skladu sa članom 4 sporazuma."

Status školstva, zdravstva i drugih struktura koje podržava Srbija, treba da bude rešen na koordinisan i transparentan način, u skladu sa dijalogom

Zaključci naglašavaju očekivanje da će se Srbi reintegrisati u prištinske institucije na svim nivoima, uključujući sudstvo i policiju.

Savet ministara navodi "duboku zabrinutost jer Srbija nije ispunila očekivanja o odgovornosti za nasilni napad na kosovsku policiju" u Banjskoj u septembru 2023 godine.

"Duboko žalimo zbog nedovoljne reakcije Srbije u ovom pogledu, kao i zbog narušavanja procedura u dijalogu vezanih za pravosuđe i međusobnu pravnu pomoć."

Zabrinutost zbog dodeljivanja srpskih pasoša državljanima Rusije

Evropski ministri su zabrinuti i zbog činjenice da su "ruski državljani stekli pravo na putovanje bez viza u EU dobijanjem državljanstva Srbije po ubrzanom postupku". Ocenjeno je da to predstavlja potencijalni bezbednosni rizik po EU.

Savet pozitivno ocenjuje nedavno povećanje usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom politikom EU, ali naglašava "snažno očekivanje" da Srbija brže ide ka punoj usklađenosti, pre svega sa sankcijama protiv Rusije i Belorusije, kao pitanju od najvišeg prioriteta.

Srbija je pozvana da se "uzdrži od akcija i izjava koje su suprotne pozicijama EU u spoljnopolitičkim i strateškim pitanjima."

Pozdravljena je pomoć koju Srbija pruža Ukrajini, uz poziv Beogradu da sarađuje sa EU na sprečavanju zaobilaženja restriktivnih mera EU.

Pozdravljen je i "dobar nivo pripremljenosti Srbije" u ekonomskim kriterijumima i razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Beograd je pozvan da nastavi sa razvojem kapaciteta za suočavanje sa konkurencijom u EU i sprovede strukturne reforme.

O godišnjim zaključcima EU o politici proširenja raspravljaće Savet ministara evropskih poslova EU 16. decembra, a zatim bi trebalo da oni budu i formalno podržani na sastanku lidera EU 18. i 19. decembra.

Dan ranije, 17. decembra, u Briselu će biti održan još jedan zajednički samit lidera EU i zemalja Zapadnog Balkana.

(RTS)