Na današnji dan umrli Milan Jovanović Batut i Nikita Sergejevič Hruščov; 1941. Frenklin Ruzvelt naredio otvaranje vatre na sve brodove zemalja "Sila osovine"; 2001. teroristi oteli u SAD četiri putnička aviona i izveli najveće napade u istoriji

 BEOGRAD - Na današnji dan 1940. godine umro je Milan Jovanović Batut, srpski lekar i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima a medicinu u Beču. Bavio se zdravstvenim prosvećivanjem i veliki deo života je posvetio modernizovanju srpskog saniteta. Uporno se borio i za osnivanje Medicinskog fakulteta, što mu je uspelo 1919, posle više decenija polemika i priprema. Objavio je veliki broj radova, posebno iz oblasti zdravstvenog prosvećivanja. Izdavao je i uređivao časopise:"Zdravlje" (Sombor i docnije Beograd) i "Narodno zdravlje" (dodatak lista "Srpski arhiv"). 

Danas je sreda, 11. septembar, 254. dan 2019. Do kraja godine ima 111 dana.

1524 - Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar, vođa renesansne pesničke grupe "Plejada". Francusku poeziju obogatio je raznolikošću pesničkih oblika. U vreme religioznih ratova u Francuskoj digao je glas u odbranu otadžbine u "Besedi o bedi ovog vremena". Dela: zbirke pesama "Ode", "Ljubavi", "Himne", "Elegije", ep "Fransijada" (nedovršen).

1830 - Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.

1855 - Opsada Sevastopolja, najveća operacija u Krimskom ratu, okončana je pošto su trupe Britanije, Francuske, i Pijemonta (Kraljevina Sardinija) zauzele ključnu rusku crnomorsku pomorsku bazu.

1862 - Rođen je američki pisac Vilijam Sidni Porter, poznat kao O. Henri, tvorac specifičnog žanra kratke humoristične i blago ironične priče s neočekivanim završetkom. Objavio je oko 600 priča u 11 knjiga, mahom o životu stanovnika Njujorka.

1880 - Rođen je Dobrica Milutinović, veliki srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta. Bio je prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka i sa ogromnim uspehom igrao je niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara kao i likove iz nacionalnog repertora. U Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili "prsten Dobrice Milutinovića", nagradu za glumačko životno delo.

1883 - Rođen je ruski revolucionar Grigorij Jevsejevič Zinovjev, jedan od boljševičkih prvaka i organizatora Oktobarske revolucije 1917. Predvodio je uticajni Petrogradski sovjet, Komitet za odbranu republike u građanskom ratu i od 1919. do 1926. bio predsednik Izvršnog komiteta Kominterne. Streljan je 1936. u vreme čistki koje je Staljin organizovao posle ubistva Sergeja Kirova krajem 1934.

1885 - Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem ljudske seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Bio je preokupiran problemom seksualnih odnosa, zainteresovan za primitivne religije i misticizam i neprijateljski raspoložen prema industrijskom 20. veku, puritanizmu i anglosaksonskim društvenim konvencijama. Dela: romani "Beli paun", "Sinovi i ljubavnici", "Ljubavnik ledi Četerli", "Zaljubljene žene", "Duga", priče "Pruski oficir", "Engleska, moja Engleska", "Žena koja je odjahala", eseji "Psihoanaliza i nesvesno", "Pokreti u evropskoj istoriji", "Studije o klasičnoj američkoj književnosti", "Pornografija i opscenost", "Apokalipsa", pesme "Ljubavne i druge pesme", "Amores", "Kornjače", "Ptice, zveri i cveće".

1887 - Rođena je Nadežda Spasojević, prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke škole u Beogradu. Medicinu je studirala u Petrogradu, a u Parizu je specijalizovala pedijatriju. U Beogradu je osnovala savetovalište za majke i dispanzer za odojčad.

1914. - Rođen Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević), poglavar Srpske pravoslavne crkve  od 1990. do 2009. godine. Rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci  u Slavoniji. Gojko je zamonašen u manastiru Blagoveštenju 1948. godine i dobio ime Pavle, prema svetom apostolu Pavlu.

1917 - Rođen je filipinski diktator Ferdinand Edralin Markos, koji je 22 godine vladao Filipinima. U Drugom svetskom ratu bio je gerilac antijapanskog pokreta otpora, 1959. postao je predsednik Senata, a 1965. nadmoćnom većinom izabran je za šefa države. Bio je u početku veoma popularan, jer je podstakao razvoj privrede, pa je ponovo izabran za predsednika 1969, ali je tokom njegovog drugog mandata ekonomija počela da posrće, zemlju su uzdrmali prokomunistički i muslimanski gerilski pokreti. Na kraju drugog mandata trebalo je da se povuče s vlasti, ali je u septembru 1972, pre isteka mandata, uveo vanredno stanje i uz američku podršku ostao na vlasti. Zbačen je 1986. na talasu narodnog revolta, posle čega je pobegao iz zemlje i 1989. je umro u izbeglištvu na Havajima.

1921 - U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca je osnovan nacionalni atletski savez.

1922 - Proglašen je britanski mandat nad Palestinom, a kao reakciju na ovaj čin Arapi su objavili dan žalosti.

1941 - Posle napada nemačkih podmornica na američke brodove, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Frenklin Ruzvelt naredio je otvaranje vatre na sve brodove zemalja "Sila osovine", čime je prekinuo politiku izolacionizma u Drugom svetskom ratu. SAD su ušle u rat nakon što je Japan 7. decembra 1941. napao Perl Harbur.

1948 - Umro je pakistanski državnik Mohamed Ali DŽina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Mahatmom Gandijem i DŽavaharlalom Nehruom borio se za nezavisnost Indije od Britanije, ali se potom s njima sukobio, tražeći posebnu državu za indijske muslimane. Britanija je 1947. priznala nezavisnost Indije (i Pakistana). Od Pakistana se docnije 1971. izdvojio istočni deo, današnji Bangladeš.

1971 - Umro je ruski državnik Nikita Sergejevič Hruščov, šef sovjetske Komunističke partije od 1953. do 1964, upamćen po raskidu sa staljinističkom verzijom socijalizma. Posle smrti Staljina 1953. postao je prvi sekretar partijskog Centralnog komiteta, a sovjetski predsednik vlade 1958. Potpisao je 1955. Beogradsku i 1956. Moskovsku deklaraciju. Tada su normalizovani odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza posle perioda Informbiroa. Na 20. partijskom kongresu podneo je referat "O kultu ličnosti i njegovim posledicama" i započeo proces destaljinizacije i odbacivanja Staljinovih metoda u unutrašnjoj politici i u međunarodnom radničkom pokretu. Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije smenio ga je u oktobru 1964. sa svih funkcija.

1979 - Umro je angolski državnik i pisac Agostino Neto, prvi predsednik Angole, lekar po profesiji, predvodnik borbe za oslobođenje te afričke zemlje od portugalske kolonijalne vlasti, uspešno okončane 1975. Zbog borbe za nezavisnost Angole, od 1951. više puta je hapšen, a od 1962. bio je na čelu Narodnog pokreta za oslobođenje Angole.

1991 - Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov najavio je odlazak sovjetskih vojnika sa Kube.

1995 - Hiljade demonstranata protestovalo je u Parizu zbog obnavljanja francuskih nuklearnih proba u južnom Pacifiku u Francuskoj Polineziji (na atolu Mururoa).

1997 - Škoti su na referendumu većinom glasova odobrili plan vlade Velike Britanije za uspostavljanje parlamenta Škotske, prvi put posle 300 godina.

2001 - Islamski teroristi oteli su u SAD četiri putnička aviona i izveli najveće terorističke napade u istoriji. Obe kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku potpuno su se srušile nakon što su dva aviona udarila u njih. Treći avion zario se u jedno krilo zgrade Pentagona u Vašingtonu, dok se četvrti, posle borbe putnika sa otmičarima, srušio u Pensilvaniji. U napadima su poginule najmanje 2.973 osobe. SAD su za napade optužile terorističku mrežu Al Kaida saudijskog islamskog teroriste Osame bin Ladena.

2004 - Patrijarh aleksandrijski i cele Afrike Petros VII i dvanaest sveštenika koji su ga pratili na hodočašće na Svetu goru poginuli su kada se helikopter koji ih je prevozio srušio u Egejsko more.

2005 - Izraelska vlada je zvanično proglasila okončanje 38 godina dugog vojnog prisustva u pojasu Gaze, okupiranom nakon šestodnevnog rata protiv Egipta 1967. Gaza je do tada bila sastavni deo Egipta a od 2005. ona je palestinska teritorija.

2007 - Umro je DŽo Zavinul, austrijski džez-pijanista. Rođeni Bečlija (Jozef Erih Zavinul) ušao je u istoriju džeza svetskim hitovima "Mercy, Mercy, Mercy" i "Birdland". Osnovao je 1970. bend "Weather Report", koji je postao jedan od najznačajnijih bendova u istoriji džeza. U njemu su svirali brojni veliki muzičari poput saksofoniste Vejna Šortera, bubnjara Pitera Erskajna i basiste Žaka Pastoriusa. Zavinul je docnije 1987. osnovao "Zavinul sindikat", bend u kojem su se takođe smenjivali vrhunski muzičari. DŽez magazin "Daun bit" je čak 28 puta proglašavao Zavinula najboljim džez pijanistom.

2007 - Preminuo je akademik Stevan Koički potpredsednik SANU. Na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu doktorirao 1958. i bio je naučni savetnik Instituta u Vinči. Njegova oblast istraživanja bila je nuklearna spektrometrija, radioaktivni izotopi i zračenje. Za dopisnog člana SANU izabran je 1974. a za redovnog 1988. Na funkciji Generalnog sekretara SANU nalazio se od 1998. do 2003. kada je izabran za potpredsednika.

2008 - Srbija je zatražila, pismom upućenom svim zemljama članicama UN podršku Rezoluciji kojom se traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

(Tanjug)