Na današnji dan 1996. u Nišu počeli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora; 1885. srpska vojska teško poražena u bici kod Slivnice

 Na današnji dan dogodilo se:

1600. Rođen je engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina (od 1625) izazvala građanski rat rojalista i parlamentaraca. Posle pobede vojske Parlamenta pod vodjstvom Olivera Kromvela, kralj je osuđen na smrt i 1649. pogubljen.

1711. Rođen je Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Autor je prve ruske gramatike i osnivač Moskovskog univerziteta (1755).

1809. U bici kod Okane 30.000 Napoleonovih vojnika porazilo je 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila celu Andaluziju izuzev lučkog grada Kadisa.

1828. U 31. godini od tifusa je umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma. Njegov bogati opus (998 dela), nastao u kratkom stvaralačkom rasponu između 1810. i 1828, sadrži gotovo sve muzičke vrste, među kojima su najpoznatije solo pesme („Lepa mlinarica“, „Zimsko putovanje“).

1885. U Srpsko-bugarskom ratu, srpska vojska je teško poražena u bici kod Slivnice.

1888. Rođen je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927, jedan od najboljih šahista u svetu.

1916. Srpske i ruske jedinice su u Prvom svetskom ratu oslobodile Bitolj od Bugara.

1942. Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i opkolile Šestu i Četvrtu oklopnu nemačku armiju.

1944. Predsedništvo AVNOJ-a, na prvoj sednici u Beogradu, donelo je odluku da se Josipu Brozu Titu dodeli naziv narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja dodeljen je Josipu Brozu 1972, a 1977. dodeljen mu je i treći herojski znamen.

1946. U Parizu je počela prva konferencija UNESKO.

1977. Predsednik Egipta Anvar el Sadat doputovao je u mirovnu misiju u Izrael, kao prvi arapski lider koji je posetio tu zemlju. Poseta je izazvala oštre proteste Palestinaca.

1984. U Meksiko Sitiju je u eksploziji gasa i požaru poginulo 550 ljudi, a povređeno 4.200.

1988. U Beogradu na Ušću održan je najveći miting u nizu takvih skupova koje je tadašnji predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević organizovao tokom godine širom Srbije. Skupu na kojem se tvrdilo da je bilo milion ljudi, Milošević je u govoru pozvao na odbranu „srpskih nacionalnih interesa“, potpaljujući „fitilj“ koji će u narednom periodu dovesti zemlju u stanje haosa.

1990. Lideri NATO i Varšavskog pakta potpisali su sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja, i proglasili da je okončan „Hladni rat“ dva vojna bloka.

1994. Savet bezbednosti UN je jednoglasno doneo rezoluciju kojom je odobrena upotreba vazduhoplovnih snaga NATO-a na teritoriji Krajine u Hrvatskoj, u zonama pod zaštitom UN.

1995. Bombaš-samoubica uleteo je kamionom s eksplozivom u ambasadu Egipta u Islamabadu. U eksploziji je poginulo 16, a ranjeno više od 60 ljudi.

1996. Okupljanjem 35.000 ljudi u Nišu su počeli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija „Zajedno“. Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca su, uz pritisak medjunarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodana Miloševića da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije od ukidanja socijalističkog uredjenja na tlu nekadašnje Jugoslavije.

1996. Tokom prvog, istorijskog susreta pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra u Vatikanu, poglavar rimokatoličke crkve je prihvatio poziv da poseti komunističku Kubu.

1998. Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno je započeo postupak smenjivanja šefa države, treći u istoriji SAD.

2000. Hiljade Španaca okupile su se oko grobnice generala Franciska Franka u mestu Vale de los Kaidos povodom 25-godišnjice diktatorove smrti.

2003. Narodni pokret „Otpor“ koji je vodio akcije protiv bivšeg režima Slobodana Miloševića, prerastao je u političku partiju. Pristupanjem Demokratskoj stranci 8. septembra 2004. „Otpor“ je prestao da postoji.

2003. U vijetnamsku luku Ho Ši Min (bivši Sajgon) je posle gotovo 30 godina uplovio ratni brod SAD.

2004. Predsednik Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marović doputovao je u Pariz u posetu Unesku. To je prva zvanična poseta Beograda toj organizaciji od Drugog svetskog rata.

2007. Uhapšen je Kije Sampan, jedan od najbližih saradnika ozloglašenog vodje Crvenih Kmera Pola Pota. Sampan je bio peti od najbližih saradnika Pola Pota kojima je suđeno za zločine tokom strahovlade Crvenih Kmera od 1975-1979. godine, tokom koje je likvidirano između 1,4 i 1,7 miliona ljudi.

2009. Belgijski premijer Herman van Rompej imenovan je za prvog predsednika Evropske unije.

2014. Umro je američki režiser Majk Nikols, autor filmova za koje je dobio nagrade Emi, Gremi, Oskar i Toni: „Diplomac“ (1967), „Ko se boji Virdžinije Vulf?“ (1966), „Kvaka 22“ (1970), „Zaposlena devojka“ (1988) i „Bliskost“ (2004).

2020. Tokom protesta u Ugandi zbog hapšenja istaknutog opozicionog političara i muzičara Bobija Vajna poginulo je 16 osoba.

(Beta)