Na današnji dan 1909. rođen Oskar Davičo; 1919. Žorž Klemanso otvorio Mirovnu konferenciju u Versaju; 1939. umro Dragiša Mišović

 NOVI SAD - Na današnji dan 1909. rođen je srpski pisac Oskar Davičo. Između dva svetska rata bio je blizak grupi pisaca nadrealista leve orjentacije. Tokom Drugog svetskog rata posle internacije u Italiji, odakle je 1943. pobegao, priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", Flora", "Tropi", "Kairos", "Trema smrti", romani "Pesma", "Beton i svici", "Radni naslov beskraja", "Ćutanje", "Gladi", "Tajne", "Bekstva", "Zavičaji", "Gospodar zaborava".

Danas je subota, 18. januar, 18. dan 2025. Do kraja godine ima 347 dana.

1535 - Španski osvajač Francisko Pizaro osnovao je Limu, glavni grad Perua.

1654 - Kozačka skupština pod vođstvom vođe zaporoških kozaka hetmana Bogdana Hmeljnickog priznala je vrhovnu vlast moskovskog cara, čime se Ukrajina ujedinila s Rusijom. Kozački ustanak izbio je u aprilu 1648. i ubrzo su mu se priključili seljaci, gradsko stanovništvo i pravoslavno sveštenstvo, ogorčeno nasiljem Poljaka.

1689 - Rođen je francuski politički mislilac Šarl Luj Monteskje, s Volterom, Rusoom i Didroom, intelektualni vesnik Francuske revolucije. U alegoriji "Persijska pisma" prikazao je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u najznačajnijem delu "Duh zakona" razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku - koja je postala temeljna ideja parlamentarnih demokratija.

1777 - Država Vermont je proglasila nezavisnost od Velike Britanije. Sjedinjenim državama Vermont se priključio 1791.

1778 - Engleski moreplovac DŽejms Kuk otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvička ostrva.

1871 - Pruski kralj Vilhelm I proglašen je u Versaju kod Pariza prvim carem ujedinjenog Nemačkog carstva. Pod vođstvom kancelara Ota fon Bizmarka Pruska je ujedinila razne nemačke države. Nemačka je tada nametnula mirovni ugovor poraženoj Francuskoj preotevši joj Alzas i Lorenu (Lotaringiju).

1879 - Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Srbije i Italije. Kneževina Srbija je tada otvorila poslanstvo u Rimu.

1882 - Rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor veoma popularnih romana za decu. Dela: romani "Kad smo bili vrlo mladi", "Vini Pu", "Kuća na Puovom uglu", "Sad nas je šestoro".

1886 - Rođen je francuski vajar i slikar ruskog porekla Antoan Pevzner, jedan od najistaknutijih predstavnika pokreta ruskih konstruktivista. Studirao je u Kijevu i Petrogradu a u Francusku je emigrirao 1923. Stvarao je u maniru apstraktnog konstruktivizma.

1892 - Rođen je američki filmski glumac, simpatični debeljko Oliver Norvel Hardi, čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: "Mi iz Oksforda", "Dva dobra drugara", "Fra đavolo", "Veliki posao", "Udri brigu na veselje", "Naša žena", "Na divljem zapadu".

1913 - Rođen je američki pozorišni i filmski glumac Deni Kej, komičar. Bio je aktivan i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci. Filmovi: "Čudo od čoveka", "Momak iz Bruklina", "Pesma se rodila", "Tajni život Voltera Mitija", "Revizor", "Ludi podvig".

1919 - Francuski predsednik vlade Žorž Klemanso otvorio je Mirovnu konferenciju u Versaju kod Pariza. Bila je to kruna napora zemalja Antante posle pobede nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Na skupu predstavnika 27 država pobednica pravo odlučivanja imale su samo Britanija, Francuska, SAD i Italija. Ostale zemlje su u raspravi učestvovale jedino o pitanjima koja su ih se direktno ticala, dok su pobeđenim državama mirovni uslovi nametnuti. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna 1919. Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj je naoružavanje. Priznate su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1936 - Umro je engleski pisac Rađard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su s puno efekta isprepleteni humor i užas. Prikazivao je život u Indiji, u kojoj je rođen. Imao je izuzetan smisao za svet dece ali i životinja. Dela: "Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "U belom i crnom", "Priče za decu", "Izistinske priče".

1939 - Od povreda je umro srpski lekar Dragiša Mišović, dva dana posle sudara tramvaja i automobila kojim je prevožen u zatvor, u Beogradu. Njegova sahrana u Čačku, kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih komunističkih manifestacija u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Tokom studija u Francuskoj postao je član KP Francuske i predsednik udruženja "Clarte" (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv lične vlade Kralja Aleksandra i bio je veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju takozvanog Narodnog fronta.

1943 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu, posle sedam dana ogorčenih borbi s nemačkim snagama, uspele da olabave obruč oko Lenjingrada koji su Nemci stvorili 16 meseci ranije.

1977 - U najgoroj železničkoj nesreći u Australiji, u Sidneju je poginulo najmanje 80 ljudi kad je lokomotiva udarila u most koji je potom pao na putnički voz.

1991 - Skupština Jordana osudila je vazdušne napade na Irak u operaciji "Pustinjska oluja" i pozvala je arapske i islamske zemlje na akciju protiv interesa SAD i država koje učestvuju u masovnom bombardovanju iračkih ciljeva. Istog dana Irak je ispalio osam raketa tipa "skad" na Izrael.

1996 - Vladajući PASOK izabrao je za grčkog predsednika vlade Kostasa Simitisa, posle ostavke teško obolelog osnivača te partije Andreasa Papandreua.

1997 - Austrijski kancelar Franc Vranicki podneo je ostavku nakon 11 godina na vlasti.

1999 - Vlada SRJ proglasila je Vilijama Vokera za "personu non grata".

2000 - Bivši nemački kancelar Helmut Kol podneo je ostavku na mesto počasnog predsednika Demohrišćanske unije pod pritiskom finansijskog skandala, odnosno protivzakonitog skupljanja novčanih donacija dok je predvodio nemačku vladu.

2001 - Predsednik Konga Loran Kabila zvanično je proglašen mrtvim, dva dana pošto je na njega pucao jedan od njegovih telohranitelja.

2004 - U eksploziji automobila-bombe ispred središta privremene administracije SAD u Bagdadu poginulo je najmanje 25 osoba.

2014 - Kristijan Latremuj koji je izvršio prvu operaciju ugrađivanja veštačkog srca u svetu, u bolnici "Žorž Pompidu" u Parizu, objavio je da je, 30 dana posle uspešne operacije ugrađivanja, izvesno da sa veštačkim srcem-protezom nema nikakvih problema, i da je oporavak pacijenta uspešan.

2019 - Preminuo je Vivešvar Dut Saklani, čovek koji je zasadio stotine hiljada stabala. Rođen u Utarakandu, na severu Indije, Saklani je život posvetio svakodnevnom sađenju mladica, najčešće himalajskog hrasta i guave. Sam, nezavisno od ma kakvih institucija, svakodnevno je sadio mladice stabala, u prvo vreme čak i uz brojna negodovanja. Prva stabla posadio je kao dete da bi docnije to postala njegova glavna preokupacija. Sam je za sebe govorio da je posadio pet miliona mladica, ali nesumnjivo je pošumio stotine hektara. Godine 1986. dobio je nagradu za očuvanje okoline, docnije su usledila i druga priznanja pa i neka vrsta šire popularnosti.

2019 - Prilikom eksplozije naftovoda u centralnom Meksiku kod mesta Tlavelilpan, država Idalgo, poginulo je 130 osoba, a povređeno 48, od kojih je docnije umrlo još 5. Do nesreće je došlo prilikom krađe goriva. Prema procenama, vrednost ukradenog goriva u Meksiku je približno tri milijarde dolara godišnje.

2020 - Prilikom napada iz vazduha, dronovima i raketama, na islamsku bogomolju kod Mariba, Jemen, ubijeno je 116 osoba, a 148 je povređeno. Većina žrtava su bili vojnici. Za napad su optuženi jemenski Huti, koji ovu akciju nisu priznali.

(Tanjug)