Na današnji dan 1743. rođen je francuski hemičar Antoan Lavoazije; 1914. rođen je argentinski pisac Hulio Kortasar; 1920. ratifikovan 19. amandman Ustava SAD, kojim su žene dobile pravo glasa

Na današnji dan 1743. godine rođen je francuski hemičar Antoan Lavoazije, jedan od tvoraca moderne hemije. Otkrio je da je vazduh smeša kiseonika i azota, dokazao je da je voda spoj kiseonika i vodonika, utvrdio značaj kiseonika za sagorevanje i oksidaciju, postavio Zakon o neuništivosti materije, izradio niz novih metoda za kvantitativnu hemijsku analizu. Spalivši dijamant, dokazao je da je kristalizovani ugljenik. Revolucionarni sud ga je, sa još 27 optuženih, osudio na smrt i pogubio istog dana na giljotini u maju 1794. na vrhuncu jakobinskog terora tokom Francuske revolucije, pod optužbom da je "zastupnik ubiranja kraljevskog poreza".

Danas je ponedeljak, 26. avgust 2024.

1346 - U bici kod Kresija na severu Francuske u Stogodišnjem ratu, u kojoj su trupe engleskog kralja Edvarda III porazile brojčano znatno nadmoćnije francuske teške oklopnike kralja Filipa VI, Englezi i Velšani su prvi put upotrebili samo pešadiju naoružanu ogromnim lukovima, poznatim kao "longbouz", koji su izbacivali strele na izuzetno veliku daljinu i pokazali se kao veoma ubojiti.

1541 - Sultan Sulejman II osvojio je Budim i anektirao Mađarsku, koja je do 1686. bila turska provincija Budimski pašaluk. Turska je zaposela centralne i južne delove Ugarske dok su severni i zapadni deo zauvek ostali van turskih teritorija i od tada su uključeni u sklop Habzburških zemalja.

1676 - Rođen je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer (prvi nakon proglašenja Ujedinjenog Kraljevstva). Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742, najduže u istoriji Velike Britanije.

1723 - Umro je holandski prirodnjak Antoni van Levenhuk, koji je otkrio do tada nepoznati svet mikroorganizama. Bruseći optička sočiva, stvorio je prve jednostavne mikroskope, čemu je potom posvetio dosta vremena i konstruisao je oko 400 mikroskopa. Rezultate istraživanja krvnih sudova, strukture kostiju, mišića, eritrocita i spermatozoida objavljivao je u izdanjima Londonskog kraljevskog društva čiji je bio član.

1740 - Rođen je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je s bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1899 - Rođen je srpski pisac Radojko Jovanović, poznat kao Rade Drainac, boem, buntovni individualista, večiti putnik, autor neposrednih lirskih ispovesti. Dela: zbirke pesama "Modri smeh", "Erotikon", "Lirske minijature", "Dah zemlje", pripovetke "Srce na pazaru", roman "Španski zid".

1906 - Rođen je američki virusolog Albert Brus Sejbin, pronalazač vakcine protiv poliomielitisa (zarazna dečja paraliza). Sejbinova vakcina, spravljena od oslabljenih virusa, prvi put je masovno primenjena u Sovjetskom Savezu. Bio je profesor Medicinskog koledža Univerziteta u Sinsinatiju (SAD) i docnije predsednik Vajcmanovog instituta u Izraelu.

1910 - Umro je američki filozof i psiholog Vilijam DŽejms, tvorac personalističke verzije pragmatizma prema kojoj u osnovi istinitog saznanja leži "volja za verovanjem". Dela: "Pragmatizam", "Principi psihologije", "Volja za verovanjem", "Eseji o radikalnom empirizmu", "Razlike u religioznom iskustvu".

1914 - Rođen je argentinski pisac Hulio Kortasar, jedan od najznačajnijih u latinoameričkoj literaturi, majstor kratke priče. Motivi igre, rituala i mita uvrstili su ga među najveća imena svetske književnosti, dok njegovom prozom dominiraju socijalno-političke teme. Dela: zbirke pripovedaka "Tajno oružje", "Kraj igre", "Sve vatre oganj", "Neko ko ovuda ide", "Toliko volimo Glendu", "Progonitelj", romani "Školice", "Manuelova knjiga", književni ogledi "Poslednja runda", "Istorija kronopija i fama", "Put oko dana za 80 svetova", putopis "Autonauti kosmoputa".

1920 - Ratifikovan je 19. amandman ustava SAD, kojim su žene dobile pravo glasa.

1934 - Adolf Hitler je zatražio od Francuske da Nemačkoj ustupi oblast Sar (pogranična oblast prema Francuskoj) koja je Versajskim ugovorom posle Prvog svetskog rata stavljena pod francusku okupaciju i privremenu upravu.

1939 - Doneta je Uredba o ustanovljenju Banovine Hrvatske. Prethodio joj je sporazum predsednika vlade (Ministarskog saveta) Kraljevine Jugoslavje Dragiše Cvetkovića i vođe Hrvatske seljačke stranke Vladimira Mačeka. U njen sastav ušle su Savska i Primorska banovina i srezovi Dubrovnik, Šid, Ilok, Brčko, Gradačac, Derventa, Travnik i Fojnica. Veći deo tih teritorija, osim u Sremu, nikada ranije nisu bili sastavni deo Hrvatske, ni Dubrovnik. Banovina Hrvatska obrazovana je s ciljem pacifikacije prilika u zemlji, a najverovatnije posle pritiska britanske diplomatije.

1944 - Bugarska, saveznica Nemačke u Drugom svetskom ratu, suočena sa nadiranjem sovjetskih trupa, saopštila je da istupa iz rata.

1945 - Treće zasedanje AVNOJ-a potvrdilo je u Beogradu odluke donete posle zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 1943. i usvojilo preporuke savezničke konferencije na Jalti. Doneta je i rezolucija o teritorijalnim pravima Jugoslavije na krajeve koji su posle Prvog svetskog rata priključeni Italiji: Slovenačko primorje, Beneška Slovenija, Trst, Istra, Rijeka, Zadar i ostrva Lastovo i Palagruža. AVNOJ je tada promenio ime u - Privremena Narodna skupština.

1972 - Otvorene su 20. Olimpijske igre u Minhenu, upamćene po napadu pripadnika palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" na Olimpijsko selo kada je ubijeno 11 izraelskih sportista.

1974 - Umro je američki pilot Čarls Ogastas Lindberg, koji je prvi preleteo Atlantski okean. Avionom "Duh Sent Luisa" u maju 1927. preleteo je za 33 časa i 32 minuta 5.856 kilometara od Njujorka do Pariza, što je pravi podvig jer tada nije bilo ni radara, ni sigurnih radio-veza. Posle otmice i ubistva njegovog sina Čarlsa 1932, u SAD je donesen tzv. Lindbergov zakon kojim je za otmicu predviđena smrtna kazna. Po dolasku na vlast u Nemačkoj Adolfa Hitlera, javno je ispoljavao simpatije za nacizam i protivio se ulasku SAD u Drugi svetski rat protiv Sila osovine.

1978 - Venecijanski kardinal Albino Lučani postao je papa Jovan Pavle I. Umro je 33 dana docnije, kako je zvanično saopšteno, od srčanog udara. Mediji su neretko špekulisali da je otrovan.

1978 - Jan Zigmund je kao prvi Nemac poleteo u kosmos u sovjetskom brodu "Sojuz 31".

1982 - Argentinska vlada ukinula je zabranu delovanja političkih partija.

1990 - U eksploziji u jami "Dobrnja-jug" rudnika Kreka, koja je izazvala najveću katastrofu u jugoslovenskom rudarstvu, poginulo je 180 rudara.

1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao je sporazum o prijateljstvu s Češkom, nakon što je osudio invaziju armija Varšavskog pakta na Čehoslovačku 1968.

1996 - Južnokorejski sud je osudio bivšeg predsednika Južne Koreje Čun Du Hvana na smrt pod optužbom da je 1979. izveo vojni udar kojim je prigrabio vlast, a njegovog naslednika Ro Te Vua na 22,5 godina zatvora. Docnije je pomilovan.

1997 - Frederik Viljem de Klerk, poslednji beli predsednik Južne Afrike, dao je ostavku na funkciju šefa opozicione Nacionalne partije i povukao se iz političkog života.

2003 - Izborna komisija u Ruandi saopštila je da je Pol Kagame pobedio na predsedničkim izborima u Ruandi, prvim u toj afričkoj zemlji posle građanskog rata 1994. u kojem su žtve mahom bili pripadnici manjinskog plemena Tutsi. Opozicija je odbila da prizna zvanični rezultat.

2004 - U minobacačkom napadu na džamiju u iračkom gradu Kufa, u kom su se nalazile okupljene pristalice šiitskog vođe Muktada el Sadra, poginulo je 29 osoba.

2006 - Umro je ruski umetnik Vladimir Tretčikov. Poznat po radovima koji su bili izuzetno popularni 60-ih i 70-ih 20. v. Rođen u Rusiji, preselio se u Južnu Afriku 1946. a četiri godine kasnije naslikao je "Kinesku devojku", poznatu i kao "Zelena dama", koja je prodata u više od pola miliona kopija. Smatra se da je ta slika, u vidu printova, prodata u više primeraka nego "Mona Liza" Leonarda da Vinčija, ili "Suncokreti" Vinsenta van Goga. Slika je imala veliki uticaj na britansku popularnu kulturu 60-ih, a našla se i u filmu "Alfie" Majkla Kejna iz 1966.

2007 - Vrhovni politički lideri iračkih šiita, sunita i Kurda saopštili su da su potpisali sporazum o postizanju pomirenja između zavađenih grupacija u toj zemlji. Predstavnici šiita, sunita i Kurda postigli su i konsenzus o ublažavanju mera protiv bivših članova partije BAAS Sadama Huseina.

2007 - U saobraćajnoj nesreći na istoku Ugande 71 vojnik je poginuo a 41 je povređen. Udes se dogodio kada je kamion u kojem su se vojnici nalazili udario u betonsku ogradu pored planinskog puta.

2019 - Na granici Srbije i Severne Makedonije otvoren je integrisani prelaz Preševo - Tabanovce, koji podrazumeva zajedničku kontrolu. Novi granični prelaz odgovor je na očekivanja privrednika da se ubrzaju procedure, usklade propisi, i time otklone barijere.

2021 - U Kabulu, kod aerodroma, u vreme paničnih evakuacija stranih trupa i mnoštva civila, dogodili su se teroristički napadi u kojima su poginule najmanje 183 osobe, od čega 13 vojnika SAD, a više od 150 osoba je povređeno. Napadnut je ulaz aerodroma, poznat kao Ebi gejt, kao i prostor kod hotela Baron. Bombaši samoubice ušli su u masu prisutnih i aktivirali eksploziv. Među žrtvama su bili i pripadnici talibanskih formacija, a kao počinilac oglasila se takozvana Islamska država.

2022 - Cena gasa u Evropi dostigla je cenu 3.319 dolara za hiljadu kubika, na londonskoj ICE berzi. Šokantne promene cena gasa usledile su ubrzo pošto je započeo rat u Ukrajini februara te godine.

(RTV)