N1: Slučaj Bobija - Ministarstvo rudarstva pre tri godine dalo dozvole za istraživanja, usred vodoizvorišta

 Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je još 2023. godine australijskoj kompaniji "Konstantin Resources" i firmi "Mineko plus" dozvole za istraživanje ruda na 44 odsto zaštićenog slivnog područja hidroakumulacije Stubo–Rovni, iako Pravilnik o sanitarnoj zaštiti izvorišta vodosnabdevanja to izričito zabranjuje. S obzirom na to da se ove dozvole obnavljaju na tri godine, pitali smo Ministarstvo rudarstva (MRE) da li će ih obnoviti, ali odgovor nismo dobili. Nešto pre toga, krajem aprila ove godine, MRE je objavilo da "nema ni govora o otvaranju rudnika" i da se sprovode geološka istraživanja. Međutim, meštani pitaju zašto se onda istražuje.

Sudeći prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike (MRE), rudarska kompanija “Konstantin resorisis“ od sredine 2023. godine ima dozvolu za istraživanje ruda u području izvorišta vodosnabdevanja hidroakomulacije Stubo – Rovni.

Ovo vodoizvorište nalazi se u okviru sanitarne zone zaštite trećeg stepena, gde nisu dozovoljene ovakve aktivnosti. Ministarstvo je dalo dozvolu koja obuhvata istraživanje zlata (Au), srebra (Ag), bakra (Cu), gvožđa (Fe), barita (Ba), olova (Pb), cinka (Zn), antimona (Sb) i prateće grupe elemenata.

Prema Pravilniku o načinu određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, u trećoj zoni sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, članom 27. tačka 9. strogo je zabranjena “eksploatacija nafte, gasa, radioaktivnih materija, uglja i mineralnih sirovina”. U stavu 10 istog člana navedeno je da se ne mogu vršiti “površinski i podpovršinski radovi, miniranje tla, prodor u sloj koji zastire podzemnu vodu i odstranjivanje sloja koji zastire vodonosni sloj, osim ako ti radovi nisu u funkciji vodosnabdevanja".

"Istražno pravo u okviru zaštićene sanitarne zone dobile su australijska kompanija "Konstantin risorsis" na površini zaštite od oko 2.434 hektara, i "Mineko plus" na 2.755 hektara. Ukupna zona zaštite slivnog područja je oko 11.661 ha, tako da se dozvole za istraživanje odnose na nešto više od 44 odsto zaštićenog područja", kaže za N1 Aleksandar Manojlović, inženjer šumarstva iz Valjeva.

"Ako neće biti rudnika čemu onda istraživanja?"

Ministarstvo rudarstva i energetike u saopštenju od 22. aprila 2026. navelo je da su "odobrena tri istražna prava privrednom društvu “Konstantin risorsis", za lokalitete šire područje Bobije, Bobija Istok i Kamenita kosa, i to na osnovu važećih rešenja nadležnog ministarstva, koja imaju jasno ograničen rok i strogo propisane uslove”.

Manojlović ističe da ministarstvo u saopštenju nije pomenulo vodne uslove – odnosno saglasnosti koje je preduzeće moralo da dobije da bi uopšte vršili istraživanja u zaštićenom području vodoizvorišta.

To po njemu stvara sumnju da su dozvole izdate protivno zakonu i bez saglasnosti upravljača zaštićenim područjem - Javnog preduzeća Stubo – Rovni.

“U saopštenju koje je usledilo nakon pritiska javnosti, Ministarstvo se izjasnilo kako eksploatacije rude na području valjevskih planina neće biti, međutim postavlja se ključno pitanje zašto bi strane kompanije ulagale milione u istražne radnje ukoliko nemaju interes od rudarenja u tome i zašto im to Ministarstvo dozvoljava, ako nema nameru da na tom području dozvoli i eksploataciju”, pita se Manojlović.

Da li će biti obnovljene dozvole?

Ove dozvole se obnavljaju na tri godine, pod zakonskim uslovom da je izvršeno 75 odsto planiranih istraživanja. Portal N1 je poslao pitanja Ministarstvu rudarstva i energetike da pojasni kako je izdata dozvola i da li imaju nameru da je produže. Ministarstvo nije odgovorilo.

Istraživanje od septembra 2025. godine sprovodi australijska kompanija "Midl ajlend risorsis" (Middle Island Resources) koja je za 9,5 miliona australijskih dolara kupila "Konstantin risorsis".

Time je postala je vlasnik 14 licenci za istraživanje ruda u Srbiji, na čak 62.000 hektara, kako su preneli mediji, što je više nego što ijedna druga kompanija ima u našoj zemlji. Projekat Bobija, na koji će se novi vlasnik najpre fokusirati, prostire se na ukupno na 20.800 hektara i nalazi se oko 100 km jugozapadno od Beograda.

Novi istraživački radovi i kontaminirana voda

Istraživački radovi na planini Bobiji ponovo su u punom jeku, nakon što je kompanija "Middle island resources" pokrenula novu fazu terenskih aktivnosti. Na padinama ove planine već su angažovani istraživački timovi i mehanizacija, čime je započeta sveobuhvatna kampanja ispitivanja mineralnih resursa.

Aktivisti iz okoline sumnjaju da je "Konstantin – risorsis" ispuštao isplaku od bušenja direktno u staro jalovište zatvorenog rudnika antimona, kao i da bušotine nisu zatvorene na odgovarajući i bezbedan način.

Oni navode da su uzorci vode iz potoka koji se uliva u obližnju Orovičku reku i dalje njom u Ljuboviju i Drinu - a koje je prema njihovim rečima analizirao Zavod za zaštitu javnog zdravlja - pokazali višestruko povećanje teških metala u odnosu na dozvoljene vrednosti.

Aktivisti i meštani strahuju da kontaminirana voda završava u bunarima u podnožju Bobije i traže da nadležni organi pod hitno izvrše analize i javnost obaveste o bezbednosti vode za piće.

Osim toga, kažu da je preduzeće "Bobija doo" koje je vlasnik lokacije rudnika antimona, jalovišta i još uvek važeće dozvole za eksploataciju, u junu 2025. godine u cilju “sanacije” jalovišta, prokopalo drenažni kanal koji kontaminiranu vodu od jalovišta i ispuštene isplake odvodi niz planinu gde se ona meša sa prirodnim vodotokovima.

Šta će biti sa pijaćom vodom iz akumulacije?

Još jedna nepoznata u ovoj priči jeste obližnja hidroakumulacija Stubo – Rovni koja još uvek ne radi. Radi se o lokaciji na reci Jablanici, u podnožju sela Stubo i Rovni, gde se nalazi hidroakumulaciona brana, odnosno jezero koja predstavlja najveći depo pijaće vode u ovom delu Srbije.

Manojlović kaže da je cilj realizacije projekta bio je da se obezbedi čista, pijaća voda za kompletno valjevsko područje zajedno sa okolnim selima, kao i za opštine Lazarevac, Lajkovac, Ub, Mionica i Obrenovac.

Kako navodi, projekat izgradnje veštačkog jezera datira od kraja šezdesetih godina, a terenski radovi zvanično su započeti 1988. godine. Radovi su bili više puta prekidani tokom devedesetih godina, da bi brana konačno bila završena 2015. godine. Problem je što brana i dalje ne radi.

Brana je visoka 75 metara, duga sedam kilometara, sa akumulacijom od više od 51 milion kubnih metara vode.

Na tom mestu potopljena Valjevska Gračanica

"Nažalost, realizacijom ovog projekta pored potrošene basnoslovne sume novca, žrtvovano je i versko nasleđe i velika svetinja ovog kraja. Izgradnjom brane potopljena je crkva Svetog Arhanđela Mihaila u Tubraviću, poznata kao "Valjevska Gračanica" iz XV veka, čime je taj čin izazvao burne reakcije javnosti, proteste vernika i polemike o odnosu države prema kulturnom nasleđu. Okolna sela, iako udaljena na svega nekoliko stotina metara od jezera, u letnjim mesecima nemaju vodu. Da situacija bude gora, umesto pitke vode, u slivnom području jezera država naprasno daje odobrenja za istražne radove u oblasti rudarenja i to ni manje ni više nego inostranim kompanijama", navodi Manojlović.

Nesanirano jalovište, rudarska istraživanja u zaštićenoj zoni hidroakumulacije i zagađeni potoci - trenutna je situacija na Bobiji. Ostaje pitanje, kako je to moguće i da li će neko snositi odgovornost?

(N1)