N1: Otkud srpsko „lj“ u ruskom izveštaju o upotrebi zvučnog topa u Srbiji i druge nelogičnosti

Bezbednosno informativna agencija (BIA) je na svom sajtu objavila izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) o upotrebi takozvanog zvučnog topa u Srbiji. Čim je tekst objavljen uočene su greške i nelogičnosti, zbog čega je otvoreno pitanje gde je izveštaj pisan – u Moskvi ili u Beogradu.

Druga strana, peti pasus, prva rečenica, treća reč izveštaja na ruskom jeziku u kojem piše „tolgljak“. Nepostojeće slovo „lj“ u ruskom stvorilo je nepostojeću reč koja je u srpskoj verziji izveštaja prevedena kao „masa“.

„Opšta karakteristika mase: ljudi se nalaze na ulici u slobodnom rasporedu, različitih su uzrasta, prisutna su deca. Mnogi prave video zapise događaja, razgovaraju međusobno i slobodno se kreću po ulici. Nisu registrovane naznake fizičkog pritiska policije“, piše u dokumentu na sajtu BIA naslovljenom „Izveštaj na srpskom jeziku“.

„Takvo slovo može da unese samo osoba koja koristi srpsku tastaturu. Mi koristimo ‘lь’, ali to su dva različita slova, dok je u srpskom jeziku ovo slovo spojeno“, rekao je za N1 Rus sa kojim smo razgovarali.

U istoj rečenici u ruskoj verziji posle nepostojeće reči nedostaju dve tačke, koje postoje u izveštaju na srpskom. Poznavaoci ruskog jezika su primetili da se u toj rečenici potkrala još jedna greška, odnosno da je reč „lюdi” stavljena u pogrešan padež.

Reč „kašošonami“ ne postoji u ruskom jeziku, trebalo bi verovatno kapюšonami (kapuljačama), „kakihlibo“ se piše odvojeno „kakih-libo“, „napravlяli dviženie mass“ je nepravilan oblik, greške su na koje su ukazali oni kojima je ruski maternji jezik.

Osobe kojima je ruski maternji jezik, a koje je N1 kontaktirao, navode da je tekst pisan strogim birokratskim jezikom, koji se zaista i koristi u ruskim zvaničnim dokumentima.

Međutim, sumnju da je objavljena ruska verzija nastala kao prevod teksta inicijalno napisanog na srpskom budi i to što je srpska skraćenica BIA prevedena kao ABI (Agentstva bezopasnosti i informacii), za šta sagovornik N1 navodi da je greška tipična za alate za mašinsko prevođenje.

Kao drugi argument ove teze on navodi to što ruski tekst preslikava strukturu rečenica i terminologiju srpske verzije, uključujući neke sintakse koje nisu prilagođene ruskim normama. Uz to tehnički termini se prevode bukvalno umesto da budu napisani onako kako se koriste u ruskom jeziku. To je potvrdio i naš sagovornik, etnički Rus.

Rus sa kojim smo razgovarali, a koji je analizirao tekst, kao i iznete primedbe, ocenjuje da se ipak ne radi o automatskom prevodu sa srpskog na ruski, već da su iz originalnog izveštaja uzimani određeni delovi i prebacivani u poseban dokument, koji je potom osvanuo na sajtu BIA. A sve to je, prema njegovoj analizi teksta, rađeno u Beogradu pa su se otud potkrale i greške.

Drugi ruski državljanin koji je čitao tekst i kojem je poznat birokratski jezik ruskih službi ne može da donese zaključak gde je objavljeni izveštaj pisan i na kom jeziku originalno. Međutim, on tvrdi: „Sa tim tekstom nešto nije u redu, kao ni sa samim događajem o kojem se govori“.

Kako se u ruskom tekstu našlo srpsko „lj“

Uočljivo je i to da BIA nije objavila originalni dokument ruske službe, već PDF na kojem nema nijedne naznake u vidu memoranduma službe, grba Rusije ili pečata za koje se očekuje da se nalaze na zvaničnim dokumentima.

Vojni analitičar Aleksandar Radić za N1 objašnjava da u svom radu čita i koristi veliki broj ruskih zvaničnih javno dostupnih dokumenata i da je karakteristika svih njih – formalizam.

„Rusi su veliki formalisti“, istakao je Radić, napominjući da ruska dokumenta uvek izgledaju na određen način i obeležavaju se na propisani način, bez obzira o čemu se radi.

On je u Novom danu na N1 kazao da je izveštaj FSB jedan „vrlo čudan dokument“ i da se nameće zaključak da je jedna služba učinila drugoj „prijateljsku uslugu“, a da je posrednik bio Aleksandar Vulin.

Pregledom meta podataka obe verzije objavljene na sajtu BIA vidi se da su oba izveštaja kreirana istog dana, u sredu 16. aprila, s tim što je srpska verzija nastala dva sata ranije.

Bivši direktor Vojno-bezbednosne agencije (VBA) Momir Stojanović sličnog je mišljenja kao Radić. On je za portal N1 rekao da misli da ruska služba nije sprovela bilo kakvu istragu, ali da je nekakve vrste dogovora bilo. „Sve je obavijeno velom tajne. U najboljem slučaju Aleksandar Vulin je sa predstavnicima FSB dogovorio da se ovaj izveštaj lansira, a da se FSB ne oglašava“, kazao je Stojanović u razgovoru za N1.

Prema njegovoj oceni, od jedne „kalkulantsko-prevarantske politike za očekivati je da osvane jedno ovakvo saopštenje“.

On kaže da uočene slovne i gramatičke greške ukazuju na to da se radi o „nespretnoj improvizaciji sačinjenoj u Beogradu“.

„Izveštaj FSB u jednoj suverenoj zemlji ne znači ništa. Namerno se potenciralo da neka međunarodna institucija sprovede istragu, FBI ili FSB. Zašto je to tako? Zato što se vlast krila iza neospornog uticaja koji Rusija ima na građane. Vlast zbog toga veruje da će građani verovati u izveštaj“, kazao je Momirović.

U Rusiji izveštaj kao da ne postoji

Da se pre radi o dogovoru sa određenim predstavnicima FSB nego o pravom izveštaju nastalom posle istrage iza koje stoji ruska služba, sagovornicima N1 ukazuje i to što u Rusiji on nije tema.

FSB na svom sajtu nije objavio niti izveštaj, niti saopštenje o njegovom postojanju i objavljivanju rezultata istrage u Srbiji. Nema ga u delu Pres služba/ Zvanične poruke, niti na naslovnoj strani u odeljku „Vesti“.

Pretraga sajta ruske službe po ključnim rečima „Srbija“, „Beograd“ ili „LRAD“ ne daje nijedan rezultat koji bi se ticao navodne upotrebe zvučnog topa u Srbiji, istrage ili rezultata istrage.

Ruski mediji o nalazima FSB izveštavaju pozivajući se na saopštenje BIA i ono što je predsednik Srbije rekao na konferenciji za medije u sredu uveče.

(N1)