Н1: Ко све, по Еуростату, плаћа јефтиније струју од Србије

 Просечна цена електричне енергије у Европској унији у другој половини 2025. године била је, по званичној статистици 0,29 евра по киловат-сату. У Србији цена струје, према подацима Еуростата, јесте испод европског просека али ипак није најјефтинија, пошто грађани седам држава киловат-сат плаћају мање од нас. Уз то, грађани Луксембурга, на пример, електричну енергију плаћају тек 0,008 евра односно непун динар више него грађани Србије.

У другој половини 2025. године просечне цене електричне енергије за домаћинство у ЕУ остале су углавном стабилне, са благим повећањем на 28,96 евра са 28,79 евра по 100 кWх у првој половини године. Ови нивои цена, како наводи Еуростат, остају знатно изнад нивоа пре енергетске кризе 2022. године.

У Србији цена струје, према подацима Еуростата, јесте испод европског просека али ипак није најјефтинија, пошто грађани седам држава киловат-сат плаћају мање од нас. Уз то, грађани Луксембурга, на пример, електричну енергију плаћају тек 0,008 евра односно непун динар више него грађани Србије

"Мали пораст цена у 2025. години био је узрокован вишим порезима и наметима, који су повец́ани и у апсолутном износу (на 0,0837 евра по кWх у поређењу са 0,0804 евра по кWх у првој половини 2025. године) и као удео у коначном рачуну (28,9% у другој половини 2025. године, у односу на 27,9% у првој половини године). Као резултат тога, благи пад цена електричне енергије пре опорезивања био је више него надокнађен вишим опорезивањем, што је довело до скромног повећања коначних цена које плац́ају потрошачи", указао је Еуростат.

Где је најскупља

Цену струје изнад просека ЕУ има 12 држава.

Електрична енергија је најскупља у Румунији - готово 50 центи по киловат-сату (0,4952 евра).

Следи Чешка са ценом од 0,3865 евра по кWх, па Пољска (0,3715 евра).

На четвртом месту по "скупоћи" је Немачка (0,3715 евра), потом Ирска (0,3415 евра), па Летонија (0,3182 евра)...

Више од 30 центи по кWх плаћају и становници Белгије, Италије и Кипра, док Шпанија, Португал и Грчка имају цену већу од европског просека (0,2906 евра), а нижу од 0,3 евра.

Све наведене цене у овом извештају Еуростата, иначе, укључују све порезе и таксе које конкретне државе наплаћују.

Где је најјефтинија

Доступни подаци Еуростата, које можете погледати ОВДЕ, показују да најјефтинију струју у Европи плаћају Малтежани - 14,09 центи по кWх.

Следи Мађарска са нешто скупљим киловат-сатом (0,1510 евра тј. 15,10 центи), па још скупља Норвешка (0,1564 евра) која ипак има јефтинију струју од Србије.

Грађани Босне и Херцеговине плаћају скупље од Норвешке, али јефтиније од Србије (0,1637 евра по кWх).

Исто важи и за Турску, где је кWх 0,1702 евра, као и за Црну Гору (0,1779 евра).

Скупљу струју од Црне Горе, али и даље јефтинију од Србије плаћају грађани Финске - 0,1877 евра.

У Србији киловат-сат електричне енергије за домаћинства кошта 0,1939 евра, свега 0,008 евра (што је непун динар, тачније 94 паре) мање него што га плаћају житељи Луксембурга, чије просечне плате су, иначе, међу највишима у Европској унији.

Баш као и куповна моћ.

(Н1)