N1: Evropska komisija stavila na raspolaganje 49 miliona evra Albaniji, 44,2 Crnoj Gori i 65,7 miliona evra Severnoj Makedoniji u okviru Plana rasta, Srbija i BiH u ovom krugu ostale bez isplate

 Evropska komisija je stavila na raspolaganje 49 miliona evra Albaniji, 44,2 miliona evra Crnoj Gori i 65,7 miliona evra Severnoj Makedoniji u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

Transakcije se vrše nakon trećeg zahteva za isplatu i pozitivne ocene Komisije o sprovedenim reformskim koracima u oblastima konkurentnosti preduzeća i inovacija u Albaniji i Crnoj Gori, kao i obrazovanja i digitalizacije u Severnoj Makedoniji, naveli su u Evropskoj komisiji.

“Plan rasta za Zapadni Balkan, usvojen 2023. godine, ima za cilj da partnerskim zemljama iz regiona donese koristi od članstva i pre njihovog pristupanja EU, nastoji da integriše partnere u jedinstveno tržište EU, unapredi regionalnu ekonomsku saradnju, produbi reforme povezane sa EU i poveća pretpristupno finansiranje. To zauzvrat ubrzava proces proširenja i rast privreda partnera”, podsećaju u Briselu.

Sa današnjom isplatom, ukupan iznos isplaćen u okviru ovog fonda dostiže 212,8 miliona evra za Albaniju, 89,3 miliona evra za Crnu Goru i 142,1 milion evra za Severnu Makedoniju.

Evropska komisija isplaćuje sredstva iz ovog Plana rasta pojedinačno svakoj zemlji i to tek kada ispuni specifične uslove iz svoje “Reformske agende”, dokumenta u kojem su navedene tačne reforme na koje se država obavezala.

Za razliku od Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, koje su ispunile zahteve za ovu tranšu, Srbija i Bosna i Hercegovina su u ovom krugu izostavljene jer još uvek nisu u potpunosti ispunile preuzete reformske korake koji su bili preduslov za isplatu ovih sredstava

Za razliku od Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, koje su ispunile zahteve za ovu tranšu, Srbija i Bosna i Hercegovina su u ovom krugu izostavljene jer još uvek nisu u potpunosti ispunile preuzete reformske korake koji su bili preduslov za isplatu ovih sredstava.

Srbija trenutno čeka na drugu tranšu u iznosu od 163,1 milion evra i treću od 265 miliona.

Sredstva za Srbiju nisu trajno izgubljena, već su blokirana dok se ne ispune traženi uslovi, nakon čega Komisija može da odobri isplatu i za Beograd.

Ključni uslov je napredak u oblasti vladavine prava, odnosno ispunjavanje preporuka Venecijanske komisije koje se odnose na takozvane “Mrdićeve zakone”.

(N1)