N1: Australijska kompanija "Strikland Metals" na planini Rogozna kod Novog Pazara uveliko traži zlato. Profesor Branimir Jovančićević: Da bi se to zlato fizički izvuklo jedna velika površina će biti potpuno devastirana

Dok su se građani Srbije zabavili litijumom, Australijanci po Srbiji traže zlato. Na planini Rogozna kod Novog Pazara uveliko uzimaju uzorke. Australijska kompanija "Strickland Metals" saopštila je da "Rogozna ima potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na svetu".

Nije pitanje da li ga ima, odgovaraju sa – već koliko. Bušotina na 1.300 metara nadmorske visine, sakrivena u šumi planine Rogozna, samo je jedna od četiri lokacije na kojima je nađeno zlato.

U istražna bušenja australijska kompanija je uključila četiri mašine. Jer, zlato je otkriveno na četiri lokacije. Prema našim saznanjima, na Rogozni ih ima bar šest. Iz „Stricklanda“ su saopštili da su na njima pronašli od 2 do 5.6 grama po toni zlatnog ekvivalenta.

Istraživanja australijske kompanije pokazala su da na planini ima oko 170 tona zlatnog ekvivalenta.

„Šta to znači? Da to zlato zapravo zahvata jedan veliki prostor. Da bi se zlato fizički izvuklo iz te svoje formacije jedna velika površina će biti potpuno devastirana“, objašnjava za N1 profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Branimir Jovančićević.

Količina zlata koju je australijska kompanija pronašla dovoljna je da se krene sa eksploatacijom.

„Zlato je moguće izvući iz jedne takve formacije samo sa jednim dodatnim hemijsko-tehnološkim postupkom. Postoje dva načina izvlačenja zlata iz njegove aktivne sredine. Prvi postupak je sa živom, a drugi sa cijanidom. Ne zna se koji je opasniji za životnu sredinu“, kaže profesor Jovančićević.

U podnožju Rogozne nalazi se Novi Pazar. Ali, stanovnici ovog grada ne znaju šta se dešava na planini. Zna li lokalna vlast? Ovo pitanje je postavio Edin Zećirović, odbornik Građanskog pokreta Sandžaka. Ali, odgovora nema.

„Ukoliko ovde dođe do nekakvih rudarskih aktivnosti, naročito ako budu rudnici otvorenog tipa i ako dođe do veće eksploatacije, pa čak i ako budu sa unutrašnjim oknima, opet će ta jalovina morati da se deponuje negde na ovom području“, rekao je Zećirović.

„Imali samo jedan takav slučaj u prošlosti. Kada se jedno takvo cijanidno jalovište devastiralo u Rumuniji. I skoro cela Tisa je zbog toga bila zagađena. Bio je pravi pomor ribe“, kaže profesor Jovančićević.

Dok neko razmišlja o ekološkim posledicama, nekome je preča zarada. Na bušotinama australijske kompanije radi lokalno stanovništvo. Kažu da su zadovoljni platama.

„Dok smo ih posmatrali na lokacijama kako smerno i odgovorno postavljaju sve one cevi i rade na ubušavanju. Palo mi je na pamet da li ti ljudi uopšte razmišljaju da će baš to ispitivanje i istraživanje naterati njihovu decu ili unuke da se isele sa ovih prostora“, rekao je Zećirović.

Istraživanja su pokazala da ova planina ne krije samo zlato, već i bakar i srebro. Smatra se da plemenitih metala na Rogozni ima za pola Evrope.

Da je rudarenje na Rogozni ozbilja opcija, ukazuje podatak da će postojati put od Rogozne do Rudnice, inače poslednje železničke stanice pre ulaska na Kosovo. Tamo bi zlato i ostali metali mogli da se tovare u teretni vagoni.

Vlada Srbije kreće u projekat modernizacije pruge od Kraljeva do Rudnice. Projekat postoji i uskoro će biti deo Prostornog plana železničke infrastrukture. Plan je da vozovi dostižu brzine 80 km/h, i da se dostigne nivo železničkog saobraćaja kao u državama EU.

(N1)