Angela Merkel u oproštajnoj poseti Moskvi: Ponovo sam zatražila oslobađanje Alekseja Navaljnog i produzetak ugovora o tranzitu gasa kroz Ukrajinu; Putin: Izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ se privodi kraju

Pregovori između predsednika Rusije Vladimir Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel u Moskvi, koji su trajali skoro tri sata, su završeni. Jedna od prioritetnih tema bio je Avganistan.

Putin je rekao da je jedna od prioritetnih tema u razgovoru sa Merkelovom bila tema Avganistana. On je podsetio da talibani kontrolišu skoro ceo Avganistan i da se mora poći od ove realnosti kako ne bi došlo do raspada zemlje.

Merkel ponovila zahtev Putinu: Oslobodite Navaljnog

Nemačka kancelarka Angela Merkel zatražila je od predsednika Rusije Vladimira Putina da oslobodi iz zatvora opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, kao i da obnovi sporazum sa Ukrajinom o tranzitu gasa, koji ističe 2024. godine.

„Ponovo sam zatražila oslobađanje Navaljnog i jasno dala do znanja da ćemo se toga držati“, rekla je Angela Merkel.

Merkel: Ponovo sam zatražila oslobađanje Navaljnog i jasno dala do znanja da ćemo se toga držati. Razgovarali smo i o sporazumu sa Ukrajinom o tranzitu gasa, koji bi trebalo da bude produžen za još tri godine

Ona je izjavila da je sa Putinom razgovarala i o sporazumu sa Ukrajinom o tranzitu gasa, koji bi, kako je ocenila, trebalo da bude produžen za još tri godine

Podsetivši da se s Merkel poslednji put sastao na konferenciji o Libiji održanoj 19. januara prošle godine u Berlinu, glavnom gradu Nemačke, Putin je naglasio da su nakon te konferencije urađeni neki pomaci kada je u pitanju situacija u Libiji.

Navodeći da je Nemačka jedan od najvažnijih partnera za Rusiju u Evropi i svetu, Putin je rekao:

 „Nemačka je naš drugi trgovinski i ekonomski partner nakon Kine. Uprkos ozbiljnoj recesiji 2020. godine, trgovinska razmena udvostručila se u prvoj polovini ove godine“.

Mišljenja je da je dobro da su razgovarali iako imaju razilaženja kada su u pitanju neke teme.

„Imamo o puno toga razgovarati, od bilateralnih odnosa do međunarodnih pitanja“, naglasio je Putin.

Ističući da će ovo biti njen poslednji boravak u Rusiju u ulozi nemačke kancelarke, Merkel je rekla da ima mnogo toga za razgovarati s ruskim liderom, uključujući situaciju u Libiji i Avganistanu.

Naglasila je da se Rusija i Nemačka ne slažu po brojnim pitanjima, ali da će dve zemlje nastaviti dijalog i ostati u kontaktu.

„Naš današnji razgovor sa gospođom saveznom kancelarkom po tradiciji su bili konstruktivni i poslovni. Podrobno su, uključujući i uz učešće delegacija, razgovarali o stanju i perspektivama razvoja rusko-nemačkih odnosa, razmenili mišljenja o najširem krugu pitanja“, rekao je Putin na početku zajedničke konferencije za medije.

Ruski lider je istakao da je važno sprečiti teroriste da uđu u zemlje koje se graniče sa Avganistanom, uključujući i pod maskom izbeglica.

„Pokret Taliban danas kontroliše praktično čitavu teritoriju zemlje, uključujući i glavni grad. To su realnosti i iz tih realnosti se mora polaziti, ne dozvoljavajući raspad avganistanske države“, istakao je Putin.

Putin: Neophodno je prekinuti neodgovornu politiku spoljnog nametanja tuđih vrednosti, težnju da se u drugim zemljama gradi demokratija po tuđim obrascima, ne uzimajući u obzir ni istorijske, ni nacionalne ni verske karakteristike i potpuno zanemarujući tradicije po kojima žive drugi narodi

„Neophodno je prekinuti neodgovornu politiku spoljnog nametanja tuđih vrednosti, težnju da se u drugim zemljama gradi demokratija po tuđim obrascima, ne uzimajući u obzir ni istorijske, ni nacionalne ni verske karakteristike i potpuno zanemarujući tradicije po kojima žive drugi narodi“, dodao je on.

Ruske vlasti dobro poznaju Avganistan i znaju koliko je kontraproduktivno pokušavati da se ovoj zemlji spolja nametnu neuobičajeni oblici državne vladavine i javnog života, rekao je predsednik Rusije.

„Nijedan takav društveno-politički eksperiment nikada nije imao uspeha i samo je doveo do uništenja država i degradacije njihovih političkih i društvenih sistema“, dodao je on.

Putin je primetio da se operacija u Avganistanu ne može nazvati uspešnom i dodao da Rusija, Sjedinjene Američke Države i evropske zemlje moraju da udruže snage kako bi podržale avganistanski narod i normalizovale situaciju u Avganistanu, naglasio je ruski lider.

„Mislim da je ovo lekcija iz Avganistana i mi, zajedno sa drugim partnerima, i sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa evropskim zemljama... treba da damo sve od sebe da ujedinimo napore za podršku avganistanskom narodu kako bi se normalizovala situacija u ovoj zemlji i uspostavili dobrosusedski odnosi sa njom“, konstatovao je Putin.

Nemačka kancelarka smatra da međunarodna zajednica mora da se bori protiv ponovnog pojavljivanja terorizma u Avganistanu.

„Što se tiče Avganistana, želela bih da vas podsetim na polaznu tačku – terorističke napade na teritoriju SAD 11. septembra. To je dovelo do početka borbe protiv terorizma, nakon čega su usledile misije NATO-a. I situacija sa terorizmom u Avganistanu se poboljšala u odnosu na to vreme. Ali međunarodna zajednica mora da se bori protiv obnove terorizma u Avganistanu“, istakla je nemačka kancelarka.

O gasovodu „Severni tok 2“

Sa svoje strane, nemačka kancelarka saopštila je da je sa Putinom razgovarala o gasovodu „Severni tok 2“ i zaključivanju sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državima o tom projektu.

„Razgovarali smo i o ekonomskim odnosima bilateralne prirode, oni se razvijaju, i s tim u vezi, naravno, govorili smo o ‘Severnom toku 2’. Želela bih da naglasim da ovo nije bilateralni rusko-nemački projekat, već (projekat) na evropskom nivou, jer su u njega uključena i druga preduzeća iz drugih zemalja“, objasnila je Merkelova.

Ona je dodala da je tokom sastanka bilo reči o dokumentu zaključenom između Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke i imenovanju Georga Grafa Valderzea za specijalnog predstavnika vlade za tranzit gasa u Ukrajinu.

„Predsednik i ja smo razgovarali o tome da će Graf Valderze biti veoma iskusan pregovarač u vezi sa tranzitom gasa u Ukrajinu i posle 2024. godine. I mi snosimo određenu odgovornost ovde, bez obzira na sve ekonomske aspekte koje treba uzeti u obzir“, naglasila je nemačka kancelarka.

Izgradnja pri kraju

Putin je naveo da se izgradnja gasovoda „Severni tok 2“ privodi kraju.

„Ostalo je još 15 kilometara po moru i to je sve. Može se smatrati da se (izgradnja) bliži kraju“, rekao je ruski lider.

Putin: Ruta za transport gasa u Evropu preko „Severnog toka 2“ 2.000 kilometara kraća od tranzitne rute kroz Ukrajinu, a sam projekat pet puta smanjuje emisije tokom tranzita ruskog gasa u Evropu

Putin je napomenuo da je ruta za transport gasa u Evropu preko „Severnog toka 2“ 2.000 kilometara kraća od tranzitne rute kroz Ukrajinu, a sam projekat pet puta smanjuje emisije tokom tranzita ruskog gasa u Evropu.

Prema njegovim rečima, perspektive za tranzit gasa kroz Ukrajinu posle 2024. godine (kada ističe aktuelni ugovor) zavise od evropskih kupaca – uzimajući u obzir tehničko stanje i ekološke karakteristike ukrajinske rute.

On je podsetio da se Merkelova „uvek držala ovog stava o nastavku tranzita gasa kroz Ukrajinu posle 2024. godine“.

„Uverio sam da ćemo u potpunosti ispuniti sve obaveze prema tranzitnom sporazumu čak i nakon što Merkelova napusti mesto kancelara“, rekao je Putin odgovarajući na pitanje nemačkog novinara.

On je dodao da izjave da je izgradnja „Severnog toka 2“ politički proces predstavlja „zabludu ili pokušaj da se neko dovede u zabludu“, naglasio je Putin.

O Belorusiji

Protivrečnosti unutar beloruskog društva mogu se rešiti samo u okvirima ustava i bez spoljnog mešanja, rekao je Putin.

Ruski lider je objasnio da se na sastanku razgovaralo i o Belorusiji i da je tu temu dotakla kancelarka.

„Smatramo da se protivrečnosti unutar beloruskog društva mogu rešiti samo u okviru ustavnog i pravnog polja i da to mogu rešiti isključivo sami Belorusi bez spoljnog mešanja“, naglasio je Putin.

Komentarišući situaciju na beloruskim granicama, nemačka kancelarka osudila je postupke beloruskih vlasti u situaciji sa izbeglicama na granicama ove države.

„U kontekstu Belorusije, najoštrije sam osudila upotrebu ljudi u nevolji kao hibridnog oružja. Radi se o situaciji na belorusko-litvanskoj granici“, precizirala je Merkelova.

Rešavanje situacije u Donbasu

Ruski predsednik rekao je i da je sa nemačkom kancelarkom razgovarao o situaciji na jugoistoku Ukrajine.

Predsednik je primetio da je nemačka kancelarka učinila mnogo da pomogne u rešavanju unutrašnje ukrajinske krize.

„Svi smo zajednički tražili mogućnosti da vratimo mir u Donbas. Nažalost, do sada to nismo mogli da postignemo“, dodao je on.

Putin je dodao da se zbog postupaka ukrajinskih vlasti čini da su u Ukrajini odustali od mirnog rešavanja sukoba na istoku zemlje i zatražio od nemačke kancelarke da tokom njene posete Kijevu 22. avgusta utiče na ukrajinsku stranu.

„Ne može da ne zabrinjava činjenica da je Ukrajina usvojila niz zakona i podzakonskih akata, koji su u suštini u suprotnosti sa Minskim sporazumima. Stiče se utisak da je rukovodstvo ove zemlje u principu odlučilo da odustane od mirnog rešavanja situacije“, objasnio je ruski lider.

Sa svoje strane, Merkelova je rekla da postoji određena stagnacija u radu normandijskog formata za rešavanje situacije u Donbasu i da je potrebno da se on oživi.

„Razgovarali smo i o situaciji u Ukrajini. Normandijski format je jedini politički format koji imamo na raspolaganju za diskusiju o spornim temama. U ovom trenutku postoji neki zastoj. Nažalost, duž kontakt-linije ginu ukrajinski vojnici i ja sam se zalagala za nastavak, davanje više života ovom formatu“, istakla je nemačka kancelarka.

Putin je dodao da je u Rusiji uvek biti drago dolasku Merkelove i kada ona napusti mesto kancelara Nemačke.

Kako je ranije navedeno u Kremlju, format pregovora ne podrazumeva potpisivanje bilo kakvih dokumenata.

Merkelova je došla u posetu Rusiji poslednji put kao nemačka kancelarka. U septembru se u Nemačkoj održavaju izbori za Bundestag na kojima Merkelova neće učestvovati.

Nemačka kancelarka Angela Merkel doputovala je u petak u Moskvu gde se sastala sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, a na početku sastanka izjavila je da uprkos nesuglasicama između Nemačke i Rusije ona ima o čemu da razgovara sa svojim ruskim kolegom.

Putin dočekao Merkelovu sa buketom cveća

Predsedsednik Rusije Vladimir Putin sastaao se u Moskvi sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Putin je na početku razgovora sa nemačkom kancelarkom u Kremlju izrazio uverenje da njena poseta Moskvi neće biti samo oproštajna, već i sadržajna u poslovnom smislu.

„Održavamo stalni kontakt telefonom, ali ima mnogo pitanja o kojima treba razgovarati oči u oči. Siguran sam da ovo neće biti samo vaša oproštajna poseta nakon što ste odlučili da se ne kandidujete za novi mandat, već i poseta ispunjena ozbiljnim poslovnim sadržajem“, rekao je Putin gošći.

On je istakao da Nemačka ostaje jedan od glavnih ekonomskih partnera Rusije u Evropi i svetu, prenosi Tass.

Ocenio je da je rad rusko-nemačkih bilateralnih mehanizama, grupa i Foruma, kao što je Godina Nemačke u Rusiji, posvećen ekonomskom razvoju.

Kako je ranije najavljeno iz Kremlja, dvoje lidera će razgovarati o stanju i budućnosti bilateralne saradnje u raznim sferama kao i o brojnim gorućim međunarodnim i regionalnim pitanjima.

Na snimcima koji su se pojavili sa stastanka vidi se kako Putin Mekelovoj poklanja buket cveća, koji ona sa osmehom prihvata.

Hitan poziv? Merkelovoj zazvonio telefon dok je Putin govorio

Na početku sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i nemačke kancelarke Angele Merkel, koja boravi u poslednjoj zvaničnoj poseti Rusiji, Merkelovoj je zazvonio telefon.

Rusya Lideri Putin, Almanya Başbakanı Merkel’i çiçekle karşıladı.

Merkel’in şahsi cep telefonu Putin ile olan ikili görüşmesinde çaldı. pic.twitter.com/6p9xaivUEm

— KIT (@KITHaber) August 20, 2021

Kako je objavio na Tviteru Raša tudej, usred Putinovog govora čulo se zvono nakon čega je Merkelova zavukla ruku u džep, izvadila telefon i prekinula vezu.

(Agencije)