MOK doneo odluku kojom se zabranjuje transrodnim sportistima da se takmiče u ženskoj kategoriji na Olimpijskim igrama, genetsko testiranje za ženska takmičenja obavezno

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) saopštio je da je doneo odluku kojom se zabranjuje transrodnim sportistima da se takmiče u ženskoj kategoriji na Olimpijskim igrama, i da je svojim članicama naložio da sprovedu obavezno genetsko testiranje za ženska takmičenja.

MOK je odluku doneo nakon višemesečnih spekulacija o stavu te organizacije o jednom od najspornijih pitanja sa kojima se suočava sport na međunarodnom nivou, a pravila će se primenjivati od sledećih Olimpijskih igara, u Los Anđelesu 2028. godine, prenosi "Njujork tajms".

Prva žena koja je na čelu MOK-a, Kirsti Koventri, koja je odlikovana olimpijska plivačica iz Zimbabvea, često je ranije najavljivala potrebu da se ženska takmičenja na Olimpijskim igrama zaštite, povodom učešća transrodnih sportista.

Prema novoj politici MOK-a, podobnost za učešće na ženskim takmičenjima na olimpijskim igrama utvrđivaće se jednokratnim genskim testom, koji se već koristi u atletici, i zahteva skrining putem pljuvačke, brisa obraza ili uzorka krvi.

Medicinski i naučni direktor MOK-a DŽejn Tornton, koja je i bivša kanadska olimpijska veslačica, krajem prošle godine je predstavila početne nalaze pregleda sportista koji su transrodni ili imaju razlike u seksualnom razvoju, a takmiče se u ženskim sportovima, koji su pokazali da sportisti koji su rođeni sa muškim seksualnim markerima zadržavaju fizičke prednosti, uključujući i one koji su primili tretman za smanjenje testosterona.

Jedan od najpoznatijih slučajeva jeste onaj vezan za Iman Helif, alžirsku bokserku koja je osvojila zlato na Igrama u Parizu.

Ona se takmičila u ženskoj konkurenciji, ali je njeno učešće dovedeno u pitanje zbog ranije diskvalifikacije sa Svetskog prvenstva 2023. od strane Međunarodne bokserske asocijacije, gde je navedeno da nije ispunila kriterijume podobnosti u vezi sa polom.

Međutim, MOK nije priznao tu odluku i dozvolio joj je nastup u Parizu, što je izazvalo podeljene reakcije u javnosti i među sportistima.

Kontroverza se dodatno rasplamsala tokom samog takmičenja, nakon što je jedna njena protivnica odustala od meča u strahu da će biti povređena. Pojavile su se rasprave o pravičnosti i transparentnosti pravila, kao i o tome ko ima nadležnost da određuje kriterijume za učešće.

MOK je branio svoju poziciju tvrdeći da se vodi sopstvenim standardima i da ne postoji jedinstveno globalno pravilo koje važi za sve sportove.

S druge strane, kritičari su ukazivali na nedostatak jasnih i doslednih kriterijuma, što je dovelo do šire debate o tome kako u budućnosti uskladiti inkluziju i fer-plej u ženskom sportu.

Do sada su smernice MOK-a dozvoljavale transrodnim ženama da se takmiče sa smanjenim nivoom testosterona, ali su konačnu odluku ostavljale pojedinačnim sportskim federacijama.

Atletika, plivanje, boks i ragbi generalno ograničavaju transrodne sportiste da se takmiče u ženskoj kategoriji.

Atletika je postala prvi veliki sport koji je od prošlog marta uveo obavezno DNK testiranje pola za sportistkinje koje učestvuju u ženskim takmičenjima.

(RT Balkan)