ММФ: ЕУ мора да преиспита свој социјални модел због раста јавног дуга који прети да постане „експлозиван”

 Европска унија мора да преиспита свој социјални модел због раста јавног дуга који прети да постане „експлозиван” ако се не спроведу реформе у пословању и сектору рада, саопштио је данас Међународни монетарни фонд (ММФ).

У најновијем извештају, ММФ процењује да би просечан дуг у Европској унији могао да се удвостручи и достигне око 130 одсто БДП-а до 2040. године, уколико не дође до значајних корекција у трошењу и прикупљању јавних прихода.

ММФ упозорава да поједине чланице – попут Италије, Француске и Шпаније – већ имају дуг изнад 100 одсто БДП-а, због чега су под надзором Европске комисије кроз процедуру прекомерног дефицита.

Како се наводи, традиционалне мере консолидације, попут привремених резова или повећања пореза, више нису довољне у државама са хронично високим дефицитима.

Фонд оцењује да већи фискални притисак произлази из две паралелне обавезе европских држава. Потреба за улагањима у  одбрану и енергетску транзицију су све веће, док истовремено расту трошкови повезани са старењем становништва као што су издаци за здравство и пензије, преноси бриселски Еурактив.

Према ранијој анализи бившег председника Европске централне банке Марија Драгија, Европска унија би морала да повећа јавне и приватне инвестиције за око 4–5 одсто БДП-а годишње како би избегла заостајање за Сједињеним Америчким Државама и Кином.

Фонд предлаже европским државама да „растерете” јавни сектор кроз подстицање раста и ефикасности, ојачају једиствено тржиште капитала и енергије, поједноставе регулаторне процедуре за привреду и више користе заједничко европско задуживање за кључне инфраструктурне пројекте.

ММФ процењује да би ове реформе донекле ублажиле потребу за оштрим буџетским резовима, али да вероватно неће бити довољне.

Фонд зато додаје да ће „шире преиспитивање социјалног уговора” у Европи бити неопходно, што би у пракси могло да значи раздвајање основних и „премијум” услуга у области пензија, здравства и образовања, при чему би само основни ниво у потпуности финансирала држава.

Такве реформе носе политичке и друштвене ризике, а Фонд препоручује европским политичарима да их уводе постепено и јавно објашњавају грађанима како би се очувало поверење у друштву и легитимитет промена.