Miodrag Majić u emisiji „Crno-beli svet“: Ne vidim sebe kao političara

Sudija Miodrag Majić gostovao je u emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“ u utorak 4. juna, gde je govorio o napadima i hajci na njegov račun, nepostojanju svesti o podeli vlasti u Srbiji i zašto smatra da nosioci pravosudnih funkcija ne treba da ćute. (Objavljujemo završni deo ovog interesantnog razgovora. Celu emisiju možete pogledati ovde)

(...)

Đorđe Vukadinović: Da se barem ukratko vratimo na ono što je tačka razmomilaženja među nama. Vi, naravno, imate autoritet struke iza vas, ja imam neku vrstu javnog mnjenja, ili mog ličnog uverenja. Ja sam podržao ove izmene zakona, a vi ste argumentovano kritikovali. Govorimo o ovom „Tijaninom zakonu“, odnosno o opciji da kazna za silovatelje, ubice dece, trudnica...( tu sad ima složenija formulacija) - bude doživotna robija, odnosno doživotni zatvor bez mogućnosti prevremenog otpusta.

Tu je sad opozicija malo „uletela u makaze“, rekao bih, moje kolege iz opozicije, jer su one dugo vremena, godinama podržavali, govorili u prilog tog zakona u skupštini, a onda se nisu pojavili zbog bojkota. Ali nisam siguran da li samo zbog bojkota, ili zbog toga što u međuvremenu oglasila Evropska unija, odnosno neki njeni predstavnici su se oglasili kritikujući taj predloženi zakon, smatrajući da on nije dobar.

Vi ste takođe kritikovali, ali da vidimo zbog čega. Da li ste vi načelno protiv kazne doživotnog zatvora? Ja nisam i zato nemam problem. A nisam baš nešto ni obavezan time šta misli Brisel. Vaši argumenti jesu bili uverljivi, ali mislim da su bili malo zloupotrebljeni od strane jednog dela opozicione javnosti, da kao neki „smokvin list“ prikriju zašto sada nisu hteli ili smeli da dođu?

Miodrag Majić: Da. Moguće je da je i to deo mog, uslovno rečeno, stradalništva kroz koje sam prošao, a što su i oni prihvatili.

Najkraće ću reći tri stvari za koje mislim da su važne. Prva, koja je vrlo važna i ponoviću je još jednom, ne formalno, ali je važno da ljudi i to shvate. Kao sudija, ja sam dužan i to uvek činim da primenim bilo koji zakon. To je sada zakon, odnosno odložena je njegova primena do kraja godine. Videćemo i neke govore gde će možda biti nekakvih...

Đorđe Vukadinović: Izmena?

Miodrag Majić: Pa, izmena verovatno ne, postoje neke inicijative ka Ustavnom sudu da se taj deo oceni, videćemo, ali u ovom trenutku je to zakon, samo sa odloženom primenom i kada bude stupio na snagu, primenjivaću ga kao i bilo koji drugi. Nisam presrećan ni sa nekim drugim zakonima koje imam. To je prva stvar.

Druga stvar, jedan segment je posebno sa moje strane problematizovan, a to je procedura u kojoj je zakon donošen. Ja smatram da je često procedura gotovo sve. I da je omogućena procedura, da je omogućen javna rasprava, mnoge bismo od ovih nedoumica makar osvetlili, ako ne i izbegli.

Đorđe Vukadinović: Tu se takođe slažemo.

Miodrag Majić: Međutim, ponovo je Ministarstvo pravde izabralo nešto drugo. A to je da nemamo javnu raspravu, ili ono što takođe često čini, da u javnoj raspravi učestvuje takozvana „dobra udruženja i pojedinci“, poznate organizacije, ili neki ljudi za koje su oni ocenili da se neće preterano buniti. Mi ni do danas ne znamo sastav radne grupe koja je radila te izmene. U svakom slučaju, to je vrlo važna druga stvar.

Treća stvar. Ako ste primetili, ja nisam u tom nastupu preterano govorio o samoj kazni doživotnog zatvora. Govorio sam o jednom segmentu zakona, a to je doživotni zatvor bez prava na uslovni otpust, tvrdeći sa svim što znam, sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, da ćemo tu imati problem. Jedno je doživotni zatvor i to građani treba da znaju, on nije po evropskim standardima izopšten. Mnoge zemlje ga imaju. Ja iskreno nisam siguran da su četrdeset godina zatvora i doživotni zatvor neke drastično različite stvari.

Đorđe Vukadinović: Ni ja nisam, ali mislim da to ima jednu simboličku i psihološku težinu.

Miodrag Majić: Mi se i tu možda ne slažemo, konačno da se ne slažemo. To je ovaj uslovni otpust, jer to je nešto što Evropski sud za ljudska prava koji, podsećam, čije smo odluke uveli direktno u svoj Ustav kroz odredbu koja govori o tome „da će prihvaćeni međunarodni ugovori i opšta pravila međunarodnog prava postati sastavni deo Ustava i da će se neposredno primenjivati“. To je za ljude koje se ne bave pravom malo kompleksnije da shvate, ali najkraće rečeno, to što kaže Evropski sud za ljudska prava povodom povelje, postaje direktno korpus našeg ustavnog prava, a on je u više navrata rekao: „Ne može doživotni zatvor bez uslovnog otpusta“, To onda postaje problematično sa stanovišta člana tri, odnosno obaveze da se iz sistema sklone takozvane „nehumane kazne“. A oni to vide kao nehumanu kaznu. Znači, „bez nade“ kao oni to zovu, bez prava da se popraviš bilo kada, da se ikada razmotri tvoj slučaj. Dakle, ni po kakvim uslovima.

Đorđe Vukadinović: Sem ako se pojave nove činjenice, a onda se može i proces ponoviti.

Miodrag Majić: To ne treba mešati.

Đorđe Vukadinović: Ja ne mešam, ali javnost meša.

Miodrag Majić: To vi ne mešate, ali javnosti je to malo zamaskirano. To nema nikakve veze jedno s drugim. Mi ovde ne govorimo o tome. Ako se pojave novi dokazi da to nisi uradio, naravno da tada imaš pravo na novo suđenje, novi dokaz i da se utvrdi da nisi učinio. Ali, mi ovde govorimo o ljudima koji jesu učinili, pravosnažno su osuđeni, a Evropski sud za ljudska prava kaže „ne može doživotni zatvor – bez ikakvog prava na uslovni otpust“. Da se bilo kada preispita tvoje ponašanje, i nakon trideset, četrdeset godina itd... To je problem.

Đorđe Vukadinović: Jeste, ali naše kolege su govorile da je problem u nečem drugom. Da je proširen spisak (mada nije proširen), odnosno da je proširen i na neka druga dela koja su bila u istom paketu. Vi ste i sami tada rekli da je to u redu.

Miodrag Majić: Ne. To je mala zabuna. Čak sam ja svojevremeno, kada su dolazili na ideju da uopšte uvedu doživotni zatvor, a pošto je inicijativa fondacije „Tijana Jurić“ bila samo za jedan mali broj krivičnih dela, rekao „ne možete to uraditi. Ne možete uvesti za to, a naprimer, ne uvesti za genocid, jer je to krivično-pravno neprihvatljivo“.

Oni su zapravo, "nomotehnički", sve ona dela gde je bilo četrdeset godina zatvora – automatski zamenili doživotnim zatvorom. Ja ne vidim neki problem s tim.

Đorđe Vukadinović: Iako su u opoziciji često to videli kao razlog...

Miodrag Majić: Oni su to videli da je to neki način uvođenja kazne za neke političke delikte. Ja tu ne vidim problem. Osnovni problem je u ovome, pri čemu ponovo kažem i to ću još jednom reći, vi imate pravo kao suverena država da uvedete bilo kakvu kaznu. Vi možete da kažete, da budemo dramatični, „vraćamo se i telesnom kažnjavanju“. Ali ne možete onda građanima tvrditi da idete ka ovom korpusu vrednosti kao što je Evropska unija.

Đorđe Vukadinović: Postoje dela poput ovoga, dakle, ubistvo dece, silovanje - koja bi zasluživala takvu meru - baš da bude zastrašujuća. Ne zato što će to delovati na tog počinioca, neće, jer tog počinioca neće odvratiti, ali ima tu neku vrstu simboličkog i psihološkog elementa. Mislim da to nije loše, iako to naravno neće sprečiti takva dela.

Miodrag Majić: Neće. Mi smo nažalost, odmah nakon usvajanja zakona, imali jednu seriju tragičnih događaja. Sam zakon sigurno neće sprečiti. Ono o čemu bi morali da pričamo, a što je takođe trebalo govoriti u toj debati, ako se povećava broj tih nasilnih dela – gde je zatajilo? Ja vas uveravam da nije zatajilo u tome što mi već sada imamo nedovoljno stroge kazne, nego je to gomila drugih, mnogo težih stvari.

Đorđe Vukadinović: Mislim da se većina građana slaže da ova dela zavređuju najmanje doživotni zatvor, bez (da sada ne otvaramo pitanje na kraju emisije) smrtne kazne.

Ali ja moram na samom kraju da kažem, citiram nekog sa društvenih mreža, a to nije samo jedan glas, koji kaže: „Ja bih za njega glasala“. Dakle, sve se češće može čuti taj komentar, a odnosi se na vas i na vaš javni angažman „šteta što nije u politici, evo baš nam tako neki fali“. Dakle, kako to komentarišete? Postoji li mogućnost i verovatnoća da kroz par godina vas vidimo kao makar ministra pravde, ili kao nekog novog Sašu Jankovića na čelu neke stranke?

Miodrag Majić: Ja sebe vidim kao sudiju i sve više kao pisca. Nadam se da ću tu sebe nešto više dati. Zaista to vidim i mislim da to znam da radim. Nisam od onih koji vole da prigrabe za sebe „da znaju sve“. Mislim da znam krivično pravo i da se time bavim. E, sad, šta nosi dan, a šta nosi noć u Srbiji. Da li će i drugi koji odlučuju o tome, mene videti kao sudiju, to je kako mi to kažemo „buduća neizvesna okolnost“. Ali, ako bude do mene, ja sebe vidim u pravosuđu. Možda pogrešno smatram da mogu da pružim, ako bude jednoga dana i situacija bude takva, da moj glas ne bude potpuno usamljen i da se nešto bude slušao od ljudi koji odlučuju o tome, da pravosuđe učinimo boljim nego što je sada.

Ne vidim sebe kao političara i ne vidim sebe u brojnim drugim delatnostima.

Đorđe Vukadinović: A kao nekog sudiju ili specijalnog tužioca za visoki kriminal, korupciju ili tako nešto? Po modelu ovih iz Rumunije ili nekih drugih susednih zemalja.        

Miodrag Majić: I o tome sam dosta razgovarao ovih dana i sa nekim vašim kolegama. Kako učiniti to boljim? Naravno da znače personalna rešenja, ali ponovo, i tu daleko više znači kako ćemo mi ovaj sistem i da li ćemo ga preurediti, jer baš sam u nekim razgovorima oko tužioca govorio „džabe vam i najpametniji i najuspešniji tužioci, i najpošteniji tužilac koga dovedete, ako primera radi, i dalje vam policija bude potpuno nezavisna firma od tog i takvog tužilaštva. Nakon prvog meseca oduševljenosti poštenim čovekom, videćete da su i njemu ruke vezane“. Mnogo je važnije da neko ko se time bude bavio, u nekom narednom periodu, da mi moramo deo kriminalne policije staviti pod direktnu ingerenciju tužilaštva. Da bi izdvojili to iz političke sfere, da bi izdvojili to iz komande Ministarstva policije, jer ko god se sutra čak i odluči da goni neke „krupne figure“, zaustaviće ga, pa neće imati sa čim to da uradi. Oni odgovaraju ministru policije koji je par ekselans politčka figura i koji u svakom trenutku može da zaustavi to.

Celu emisiju „Crno beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“ možete pogledati ovde:

(NSPM)