Milovan Drecun: Kurtijeva ideja o povlačenju Kfora pokušaj destabilizacije i pritiska na Srbiju

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izneo je u Parizu pred predsednikom Francuske dva ključna zahteva — da Pariz uslovi Srbiju u pogledu upotrebe sile i da podrži povlačenje Kfora sa severa Kosova, uz preuzimanje kontrole od strane takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga. Prema oceni predsednika Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovana Drecuna, takav predlog nema realno uporište, ali bi eventualno prisustvo KSB-a na severu Kosova direktno ugrozilo položaj srpskog naroda.

Drecun veruje da zahtevi Aljbina Kurtija nemaju nikakvo uporište u NATO-u da se to i prihvati.

"Taj predlog je besmislen što se tiče realne situacije na terenu, ali bi vodio velikoj destabilizaciji“, istakao je Drecun.

On dodaje da bi eventualno povlačenje Kfora i dolazak Kosovskih bezbednosnih snaga na administrativnu liniju dovelo do direktnog kontakta sa srpskim snagama, što bi značajno povećalo rizik od incidenata.

Bezbednosna arhitektura pod znakom pitanja

Drecun upozorava da bi prihvatanje ovakvih predloga značilo ozbiljnu promenu postojeće bezbednosne strukture na terenu, koja je definisana međunarodnim sporazumima.

"Ako bi se dozvolilo da Kfor napusti administrativnu liniju, to bi sigurno dovodilo do incidenata i sukoba", naglašava Drecun.

Prema njegovim rečima, namera Prištine je da provocira krize i da odgovornost prebaci na Beograd, uz narativ o navodnim agresivnim planovima Srbije.

Politički ciljevi i strategija Prištine

Drecun smatra da iza svih zahteva stoji širi politički cilj — zaokruživanje institucionalne i bezbednosne kontrole nad celokupnom teritorijom Kosova, posebno severom.

"Njihov cilj je da izađu na administrativnu liniju, formiraju nekakve granične jedinice i zaokruže formiranje takozvane vojske Kosova", objašnjava Drecun.

Predsednik Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove dodaje da bi takav potez u praksi značio i fizičko razdvajanje Srba sa severa Kosova od centralne Srbije, što vidi kao jedan od ključnih strateških ciljeva Prištine.

Francuska i NATO bez podrške spornim idejama

Iako Kurti, kako se navodi, pokušava da obezbedi podršku Francuske, Drecun ne veruje da će Pariz prihvatiti takvu inicijativu.

"Ne verujem da Makron može da napravi takvu pogrešnu procenu i da podrži tu ideju. To bi narušilo odnose sa Srbijom, koji su na visokom nivou", kaže Drecun.

On podseća da Francuska nije među ključnim državama koje aktivno podržavaju transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, za razliku od SAD, Velike Britanije, Nemačke i Turske.

"Svako dovođenje Kosovskih snaga bezbednosti na administrativnu liniju vodilo bi destabilizaciji, a to nije u interesu NATO-a", zaključuje Drecun.

Kurti u Parizu pred Makrona iznosi dva zahteva – da Francuska uslovi Srbiju da ne sme da upotrebi oružje protiv Albanaca, kao i da podrži predlog da Kfor napusti Kopnenu zonu bezbednosti na severu, a da kontrolu preuzmu tzv. kosovske bezbednosne snage. To je saznanje Beograda.

A prema zvaničnom saopštenju prištinske Vlade, na stolu u francuskoj prestonici Aljbin Kurti insistirao je na pitanju bezbednosti, najpre granica, a zatim i na kontinuiranoj izgradnji lokalnih odbrambenih kapaciteta.

(RTV)