Miloš Zdravković: Srbija će, ako produži gasni ugovor sa Rusijom pre 1. januara 2026, kupiti i dve godine vremena

 Energetski stručnjak Miloš Zdravković, povodom odluke ministara energetike EU koji su usvojili odluku o potpunom prekidu uvoza ruskog gasa, smatra da, kada se o Srbiji radi, da bi ona kupila vreme ako bi produžila gasni aranžman sa Rusijom pre 1. januara 2026, čime bi dobila možda i dve godine.

"To je veliki vremenski period u kojem nešto može da se uradi", ocenjuje.

Dodaje da za razliku od sankcija NIS, koje će usloviti da će naša rafinerija prestati da radi, ali to neće izazvati nestašicu nafte, jer ćemo uvoziti gotove proizvode, kada se o gasu radi, tu neće biti problem cene, već ga jednostavno neće biti.

Kaže i da neće biti jednostavno u slučaju nedostatka gasa, jer je ovaj deo Evrope slabo gasifikovan i nema alternativne gasovode, osim ruskih.

Što se Srbije tiče, navodi da mi imamo interkonektor koji je napravljen sa Bugarskom, koji je kapaciteta 1,8 milijardi kubika, ali da niko ne pominje da Bugari na svojoj teritoriji cevovode koji povezuju taj gasni konektor nisu završili.

"Čak i da završe u nekom brzom roku, mi možemo da računamo 1,8 milijardi kubika koji treba da dođe. S druge strane, imamo i problem dostupnosti gasa. Taj interkonektor se u krajnjem slučaju vezuje na grčku luku u Aleksandropolisu, u terminalu za tečni naftni gas u Aleksandropolisu, ali tečni naftni gas se ne kupuje u dragstoru, on se naručuje u obavezujućim ranijim nekim ugovorima. Nema ga dovoljno, ali pod pretpostavkom da ga ima u Aleksandropolisu, pod pretpostavkom da su Grci i Bugari završili svoje prepravke, odnosno svoje instalacije, mi možemo da uvezemo 1,8 milijardi kubika. A naša industrija troši 1,73 milijardi kubika. Naša metropola Beograd, Novi Sad, sve metropole koje se greju, koriste gas i one troše najmanje 650 miliona kubika, to je znači još 0,65 milijardi kubika. Naša domaćinstva troše blizu 300 miliona kubika. Znači u najidealnijem slučaju, ako mi ne dobijemo onih 2,5 milijardi kubika gasa od Rusa, nama će faliti milijarda kubika, i sad se ne postavlja pitanje cene, već pitanje dostupnosti gasa", ukazuje.

Kada se radi o evropskom mehanizmu za zajedničku nabavku gasa, ocenjuje da smo svedoci da je Evropa želela da smanji zavisnost od ruskih energenata, nekada je nabavljala više od 40 odsto gasa iz Rusije i nikad to nije smanjila ispod 13, ali neke severne zemlje koje imaju razvijeniju infrastrukturu, pristup moru, računaju na zemlje centralne Evrope koje nemaju pristup morskim lukama, međutim, gasovodi kojima bi mogli da je snabdevaju, prema njegovim rečima, nemaju dovoljne kapacitete da bi taj gas stigao i do Srbije.

"E sad, da li smo mi u prošlosti mogli nešto uraditi? Pa, verovatno jesmo. Pre svega na tome da radimo gasno skladište. Mi smo imali podršku i sa jedne i sa druge strane, mislim i sa ruske i sa evropske strane da modernizujemo naše skladište u Banatskon dvoru kapaciteta 450 miliona kubika, radnog prostora 300 miliona kubika, gde mi dnevno možemo da izvučemo pet miliona kubika, da snabdevamo našu privredu. Imali smo ruske ponude da to proširamo na 750, pa na milijardu kubika. S druge strane, imali smo ponude poslednjih 20 godina da napravimo skladište gasno u srpskom ITB-u, kapaciteta 800 miliona kubika. Potencijalno da napravimo kod Pančeva od nekih 150 miliona kubika... A da se razmišljalo baš ozbiljno i da se razmišljalo o biznisu, mogli smo i ležišta uraditi dodatno", poručuje.

Dodaje da Nemci i Mađari imaju takve tehnologije, gde u napuštenim ležištima uglja drže gas.

Navodi i da ljudi najčešće gasna skladišta zamišljaju kao neke tankove, a ona su pretežno eksploatisana gasna polja, koja su završila svoj period eksploatacije, kao i zatvoreni rudnici.

Ističe da su gasna skladišta veoma isplativa.

"To je kao u elektroenergetici, kada napravite reverzibilnu elektranu i kupujete električnu energiju kada je ona jeftina, a prodajete kada je skupa, to je praktično energetski perpetuum mobile. Isto je s gasnim skladištem, ne samo da povećavaju bezbednost jedne države, već i mogućnost za enorme zarade. Gas u toku godine, naravno, nema istu cenu. Kada se završi vreme sezone, pre nego što počne punjenje gasnog skladišta, on je najjeftiniji. Ljudi koji imaju novce, kompanije, države koje imaju novce, koji imaju izgrađenu infrastrukturu, oni u tom periodu kupuju gas, a onda ga prodaju kada je on najskuplji na tržištu", ukazuje.

(N1)