Milorad Ševarlić; U pojedinim delovima Srbije neće biti žetve kukuruza, situacija sa sojom je još gora, stočarska proizvodnja pretrpela veliki udar. Opet ćemo spasti na uvoz zamrznute hrane pred istekom roka

 U pojedinim delovima Srbije ove godine uopšte neće biti žetve kukuruza, jer klip nije uspeo da se formira pre početka suše; situacija sa sojom je još gora, a suncokret će uspeti samo tamo gde upotrebljena dobra tehnologija; stočarska proizvodnja pretrpela je veliki udar zbog svinjske kuge, a sve ovo rezultiraće još većim uvozom nekvalitetne hrane, koja je pred istekom u EU, opisuje profesor Milorad Ševarlić.

Suša, svinjska kuga i brojni drugi problemi pogodili su srpsku poljoprivredu ovog leta.

Agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da će ratarsku proizvodnju pogoditi nizak pirnos kukuruza.

"Kolege mi javljaju da od Kikinde do mađarske granice neće biti uopšte žetve kukuruza. A i pitanje je da li će moći i za silažu nešto da se iskoristi u toku ovog sušnog perioda, sa ovako visokim temperaturama. U Mačvi takođe kažu da postoje područja gde praktično nije formiran klip", rekao je on.

Kad se radi o soji, tu je situacija još gora, dodao je.

"Suncokret se još drži, jer je najotporniji na sušu - ali samo tamo gde se dobro đubrilo i ulagalo u proizvodnju. Dodatni problem su najezde ptica koje jedu suncokret iako još nije sazreo za žetvu, tako da je pitanje šta će od žetve ostati", dodao je.

Direktna i indirektna šteta stočara

Kad se radi o stočarskoj proizvodnji, smatra da je reakcija nadležnih veterinarskih službi zakasnila.

"Poseban problem će biti kako nadoknaditi direktnu i indirektnu štetu. Direktna je eutanazija grla, a indirektna je nemogućnost nastavka proizvodnje svinja, a treba nabaviti i priplodne krmače, nerastove, prasad za tov. A indirektna šteta je pričinjena i gazdinstvima kod kojih nije evidentirana svinjska kuga; oni ne smeju da prodaju svoje svinje sada, pa će prasad, iz kategorije koja je najskuplja za prodaju, prerasti u tovne svinje po daleko nižim cenama. Pritom oni verovatno nisu planirali ni nabavili stočnu hranu za nastavak tova", opisao je.

Kad se radi o bolesti ovaca, koja je evidentirana na administrativnoj liniji između Kosova i Metohije i centralne Srbije, pitanje je lokalizovano, prema njegovim informacijama.

Novi uvoz nekvalitetnog mesa iz EU, Brazila, Argenitine?

Suša je prošle godine, podseća, bila mnogo veća nego ove godine, ali prošle godine nismo imali spojeno toliko dana sa visokim temperaturama.

"Ovde praktično list gori, biljka ne može da diše. Čak i ko ima navodnjavanje, pitanje je kakvi su efekti takvog navodnjavanja po ovako velikoj vrućini. I pitanje je šta će biti na kraju od svega toga, ali ovaj narod će preživeti. Ipak mislim da bi država konačno morala da posveti mnogo više pažnje poljoprivredi i selu, jer ako uništimo poljoprivredu i selo, uništili smo i ovaj ostatak od Srbije", istakao je on.

Postavlja se pitanje - da li ćemo morati da uvozimo prasad za tov.

"Verovatno da, i uvozićemo verovatno nekvalitetno zamrznuto meso iz zemalja Evropske unije, Brazila, Argentine, ili ne znam odakle. Ako poljoprivrednici nemaju dodatni izvor prihoda van sopstvenog gazdinstva, onda će za njih biti vrlo teška situacija, pogotovo ukoliko se radi o gazdinstvima koja su bila specijalizovana za svinjarstvo", dodao je.

Umesto da organizije predizborne kampanje po šatorima i tako privlači "glasove seljana", sredstva bi trebalo usmeriti u pomoć poljoprivrednicima, smatra on.

"Država i uvoznički lobi našli svoj interes, ne pitaju kako će naredne generacije ostati u selu"

Upitan da li će mleko, mlečni proizvodi, hleb, pekarski proizvodi biti skuplji od jeseni, Ševarlić kaže da trenutne cene hrane nisu uzrokovane sirovinama iz poljoprivrede.

"Cene sirovina su praktično iste kao što su bile pre 10 godina, a u međuvremenu su svi repromaterijali i sredstva rada drastično poskupeli. Problem je u enormnoj marži trgovačkih lanaca, kojima država ne može da stane na kraj i ne može da im maksimizira maržu. I problem je u uvozničkom lobiju koji uvozi nekvalitetnu hranu, a to je u interesu države. Država, uvoznički lobi i trgovački lanci imaju zajednički interes, jer ako cene rastu, onda raste državi i porez, PDV na prodaju tih proizvoda, pa tako se hvali povećanjem priliva u budžet", opisao je on.

Sa takvim interesom, državu manje zanima da li će naredna generacija imati čime da se bavi u selima u Srbiji.

Šta (je trebalo) da država uradi?

Smatra da je država uveliko trebalo da reaguje.

"Trebalo je sprovesti komasaciju, pre svega na području centralne Srbije, jer u Vojvodini je to sprovedeno. Na području centralne Srbije prosečna veličina parcele je oko 40 ari. Tu nijedan John Deere traktor ne može da uđe da se okrene. Drugo, poljski putevi: većinom poljskih puteva na području centralne Srbije ne može da prođe više ni Ferguson, jer su zarasli, dok se u Vojvodini poljski putevi održavaju. U Vojvodini postoji podsticaj za bušenje bunara, a u centralnoj Srbiji ne postoji, tako da imamo praktično u jednoj državi dve agrarne politike", naveo je on.

Ševarlić je već podsetio da imamo enormni uvoz mleka u prahu i zamrznutog mesa, ali da su to, tvrdi, nekvalitetni proizvodi u odnosu na one proizvode koji se dobijaju od sirovina iz Srbije.

"Ono što naši uvoznici uvoze, to je već po isteku roka od šest meseci i neupotrebljivo za ishranu ljudi u Evropskoj uniji. Oni nama prodaju ono što je njihov škart, a uvoznici i država su našli svoj interes", kazao je.

Predlozi za smanjenje gubitaka

Smatra da će sa ovakvom situacijom na jesen ponovo biti protesta poljoprivrednika.

"Ovo je godina u kojoj imamo još jedan negativan odnos države prema poljoprivrednicima - to je da su podsticaji po hektaru smanjeni sa 35.000 dinara na 18.000 dinara. I od tih 18.000 dinara treba odbiti barem 10, a ponegde i 20 odsto, zavisi od vrste nabavke repromaterijala. Ja bih predložio, pre svega, da svim poljoprivrednicima ove godine rebalansom budžeta obezbede još nedostajućih 17.000 dinara, kao što je bilo prošle godine, bez ikakvog dokazivanja računa. Naveo sam samo drastične primere na kojima neće biti nikakvog prinosa, kao što je slučaj u delovima Banata ili u drugim delovima na području centralne Srbije, gde kukuruz nije uspeo da formira klip pre ove suše", zaključio je on.

Cerski marš

Profesor Ševarlić je pozvao građane Srbije da se pridruže 16. avgusta Maršu sećanja, koje organizije Udruženje "Cerski marš", od Šapca do Tekeriša, u znak sećanja na 112. godišnjice pobede u Cerskoj bici. Društvo srpskih domaćina organizuje čas istorije posvećen vojvodi Vuku, legendi iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, rekao je on.

(N1)