Miloljub Albijanić: Probleme u Srbiji neće rešiti čvrsta, već čista ruka. Ne pitam šta nije, već šta jeste upotrebljeno protiv mirnih demonstranata. Pretpostavljam da je neko nervozan zvao Stamatovića i zahtevao da se ogradi od mene

Miloljub Albijanić, sada samostalni poslanik, onomad je uzburkao redove vladajuće većine, do te mere da se na momente činilo da će doći i do fizičkog obračuna. I to samo zato što kao poslanik vladajuće većine, javno podržao studentske proteste i poručio da ništa ne duguje Aleksandru Vučiću. Zbog tih reči od njega su se odmah ogradili svi iz vlasti, pa i predsednik partije Zdrava Srbija, kojoj je to tada pripadao. U razgovoru za Danas dr Albijanić, poslanik i profesor FEFA fakulteta, objašnjava zašto je sada tek progovorio.

• Studenti protestuju gotovo pet meseci, a vi ste tek u utorak u parlamentu progovorili o tome. Zašto ste do sada ćutali ?

Čovek može da ćuti, jer se nalazi u određenoj situaciji, pa ćutanje može da bude blagotvorno. Moguće je da mu tada organizam radi “punom parom”, i da govori više od reči. Podržao sam studente FEFA fakulteta, gde predajem, putem mejla sa jednostavnom porukom “podržavam studente”. Studenti su pokrenuli jednu razumnu aktivnost sa emotivnim predznakom. Razumna aktivnost je razotkrivanje istine, raskrivanje, otkrivanje, I sve to uz empatiju, osećanje, ljudsko dostojanstvo.

Naprednjake razljutilo što nisam pitao Jovanova šta smem da kažem

• Iako ti mladi ljudi do sada nisu napravili ni jedan incident, redovno ih ljudi iz vlasti zovu teroristima i porede sa Al Kaidom. I sve to bez kazni, a vama Ana Brnabić dade opomenu samo što ste spomenuli ćacije koji hoće da uče?

Pitao sam jednog člana vladajuće koalicije: “Šta će vam ovi ljudi sa crnim jaknama i kapuljačama?”. Kaže on meni: “Ne vidiš ti to iz pravog ugla”. E pa ti sa kapuljačama su izazvali čitavu eskalaciju. Udarili su na studente koji mirno iskazuju stav. Od kada je rečnik prema studentima neprimeren? Od trenutka kad su rekli: “Vi niste nadležni?” Od tada počinje nervoza i rečnik koji nije primeren. „Studenti koji uče“ je fraza. Koliko tamo ima studenata? Nisam ja nikoga uvredio u Pionirskom parku, naprotiv, okrivio sam sebe jer ih nismo dovoljno naučili i da ćemo sve učiniti da i “ćaci postanu đaci”. Ana to nije razumela, a možda je i dobila nalog: „Prekidaj ovoga!”

Šta će da radi, ona upotrebi opomenu koja ne postoji u Poslovniku. To je, za vaše čitaoce da znaju, meni kazna 100 eura, jer znaju da živim od plate. Nisam trepnuo na opomenu, skoro da je nisam ni registrovao, emotivno sam bio totalno sa studentima.

• Ima li istine da je iz vas progovorila podrška studentima tek onda kada niste dobili mesto direktora Republičkog zavoda za statistiku, kako tvrde vaše dojučerašnje kolege iz SNS?

Prilikom mog prethodnog govora u skupštini, neposredno pre 15 marta, iznervirao sam Milenka Jovanova i “društvo“, jer sam postavio pitanje: „Da li je MUP utvrdio činjenično stanje da je policajac povredio policajca ispred RTS-a?“ Vikali su „Ne prilazi prebićemo te“ i „Što nisi pitao Milenka šta smeš da kažeš?“

A što se tiče Republičkog zavoda za statistiku cela istina je da su neki ljudi koji su moji poznanici želeli da dođem tu i izražavali tu želju. A čitaocima da kažem, kad neko govori o drugome, da imaju na umu, da tada taj čovek najviše govori o sebi? Da nije Milenko taj koji je želeo neku funkciju, a nije je dobio?

Demonstracija opasnih pretnji

• Ono što prolaze opozicioni poslanici godinama, vi ste prošli u utorak. SNS poslanici su vas častili epitetima, pa čak vas nazvali i šljamom. Bilo je tu i nekih pretnji i kretnji ka vama. Da li ste to i vi postali politički protivnik?

Pa dobacivali su najgore izraze i oni koji se, nažalost, predstavljaju kao „fini“. Častili su me psovkama i raznim izrazima, ali, ponavljam, to više govori o njima samima. Što se tiče kretanja, u tom trenutku jedna grupa jeste krenula prema meni – valjda da to bude neka demonstracija pretnje – to bi izgledalo smehotresno, da nije opasno. Ali moje misli i emocije su bile na strani dobrote (čitaj studenata!) i ja sam nastavio svoje izlaganje. Zahvaljujem koleginici koja je napravila snimak i pustila na mreže.

• Kad smo već kod reakcija, da li ste očekivali tako brzo ograđivanje Milana Stamatovića od vaše podrške studentima i da li ima razloga da tako reaguje?

Pretpostavljam da je neko ko je bio nervozan pozvao Milana i zahtevao da se ogradi. I to ne bi bio problem da nije izgovoreno nešto što ne odgovara istini. Žao mi je, pretpostavljam da je morao. Zapravo, ljudi se otkrivaju u kriznim situacijama. Da li Milan ima razloga? Ne znam njegove razloge! To je meni otvorilo put slobode. Ne dugujem ni Vučiću, ni Milanu bilo šta. Oni to znaju.

Odbrana i poslednji dani

• Do juče ste praktično bili deo vladajuće većine pa vas pitam znate li čemu služe šatori ispred Skupštine, zašto tu i dalje ostaju, ko su ljudi koji sede u njima i napokon ko je naredio da tu budu postavljeni?

Šatori su konstrukcija. Prvo, oni su predstavljali „odbranu“ 15. marta, jer je tu bila „stacionirana“ živa sila i traktorski bedem oko Predsedništva. To bi se zvalo u žargonu: „Odbrana i poslednji dani“. Ili često čujem citat Njegoševih reči: „Strah životu kalja obraz često“. Slažem se, kalja. Kako je to napravljeno tada, onda im je bilo bezveze da sklone. Ali, onda su se „dosetili“. Beograd nije podržao njihov kontramiting, koji je izazvao mnogo nervoze, zbog slabog odziva i napuštanja skupa u vreme govora vođe.

Znate, Beograd je preopterećen saobraćajem i postoje tri „žile kucavice“ u gradu, to su: Bulevar u pravcu terazijskog tunela, Ulica Kneza Miloša i Auto-put. I vlast, zbog toga što ih Beograd nije podržao zatvori jednu „žilu kucavicu“. Moji prijatelji su bacali opkladu da je bilo 0 (nula) ljudi iz Beograda, ali sam im rekao „to nije tačno, bio je bar jedan“.

U najavi premijera „krije“ se dalja represija prema studentima i profesorima

• Nova vlada, koju niste podržali, izabrana je u najbržem mogućem roku. Opozicija tvrdi da je to osvetnička vlada. Šta vi očekujete da će prvo uraditi i da li će se prvi na meti naći univerziteti i studenti?

Premijer i ministar prosvete, pre izbora Vlade, podelili su studente, posetili „ćacilend“, osudili studentske proteste. A, kao bajagi, treba da pokrenu dijalog. Zapravo, u najavi premijera „krije“ se dalja represija prema studentima i profesorima. Ukazivao sam, na sednici Skupštine, da ne kažnjavaju prosvetne radnike, da to nema pozitivan efekat, već da pristupe razgovoru, pokretanju dijaloga i rešavanju problema.

Nisu me poslušali, misle da će „čvrsta“ ruka rešiti problem! Neće. Problem će rešiti čista ruka – studenti. Izgleda da ljudi obuzeti vlašću ne znaju (ne vide, zaslepljeni su) kad su izgubili većinu, pa će ih studenti i narod o tome obavestiti.

Ko nije razumeo da je 15. marta u Beogradu bio najveći skup svih vremena, ljudi sa pozitivnom energijom, već tvrdi da se okupilo mnogo ljudi sa negativnom energijom, ima problem sa običnom matematičkom operacijom brojanjem (kompjuterski brojač se zaglavio na 107 hiljada, a strane agencije procenjuju od 500 hiljada do 700 hiljada).

Bio sam na protestu u nisam sreo ni jednog jedinog čoveka sa negativnom energijom, naprotiv, svi su bili pozitivni, ljudi shvataju da su na pravom putu. Bio sam na svim protestima od 9. marta do 5. oktobra, i na protestima posle Ribnikara, nikada u istoriji Beograda i Srbije nije bio veći skup. Šta to znači? Vlast je pala, samo ih još niko nije obavestio.

• Na kratko je potisnuta ideja o otvaranju stranih univerziteta, može li nova Vlada i ministar prosvete ponovo da je ožive i šta bi to značilo za domaće univerzitete?

Kada je predložen Zakon o univerzitetu sa tom namerom, ozbiljno sam bio zabrinut i na Odboru za prosvetu sam izneo argumente protiv tog zakona. Želeli su na „mala vrata“ da uvedu univerzitete bez akreditacije, koje bi sufinansirali.

To je nedopustivo. I razotkriveno je. Naši univerziteti su akreditovani prema zakonu. Uvođenjem stranih univerziteta koji ne prolaze akreditaciju, ne razvija se konkurentnost, već se domaći univerziteti stavljaju u nepovoljan položaj. Ne znam kako nisu razumeli moju rečenicu: „Koja vlast bi želela da protiv sebe ima sve univerzitete u Srbiji?“ Nisu razumeli.

Dobili su stvarnost – svi univerziteti su u protestu.

Nije upotrebljen zvučni top, ali ne saznasmo šta je upotrebljeno

• Kažete da ste bili na najvećem protestu u Srbiji, koji su organizovali studenti i još dodajete da je na tom protestu na građane ispaljeno neko zvučno oružje. Predsednik države čitajući izveštaj FSB ponavlja da nije zvučni top upotrebljen, ali ne precizira šta se tamo dogodilo. Čak preti gonjenjem onih koji tvrde suprotno?

Ovo je najveći skup građana u Beogradu i Srbiji, uopšte. Upotrebiti neko sredstvo protiv dostojanstvenih ljudi sa pozitivnom energijom je ravno zločinu. Ne pitam ja šta nije upotrebljeno, već pitam „Šta je upotrebljeno protiv mirnih demonstranata?“

Čuo sam rečenicu iz izveštaja istražitelja „Ovo što MUP poseduje nije upotrebljeno“. Nisu saslušali ni jednog svedoka, nisu saslušali lekare koji su pregledali ljude. A šta ćemo ako istražitelji nisu videli oruđe koje jeste upotrebljeno?

A koje oruđe jeste upotrebljeno? To je ključno pitanje. Ministar MUP-a odigrao je jednu „glumačku rolu“, pa rekao, „Mi to nemamo“, pa sledeći put, „Mi to imamo u magacinu nego nije raspakovano“, pa onda „Mi to imamo, bilo je gore kod Skupštine ali nije upotrebljeno“.

Molim maštovitog čitaoca da nastavi ovaj niz.

• A da li ste bili na Vučićevom trodnevnom saboru, koji nikako da se završi i kako vam se to čini?

Nisam bio na tom skupu. Takav skup ne odgovara mom vrednosnom opredeljenju. Žao mi je ljudi, koji su „plaćeni“ da dođu na takav skup i nisu mogli da izdrže pa su ga ranije napuštali. Jednog mog druga iz vladajuće većine (nađe se po neki) sam pitao „Jesi li ostao do kraja?“, a on mi kaže „Nisam“. Kažem mu „Čoveče nisi slušao šefa!“, a on meni „Ma znam šta će da priča!“.

(Danas)