Milo Lompar o studentskom protestu u Kraljevu i skupu naprednjaka: Ne bi bilo iznenađenje da najave izbore, ako procene da mogu da ih dobiju možda će ući u rizik

Profesor Milo Lompar bio je gost u emisiji "Probudi se" na televiziji Nova i on je tom prilikom ocenio da je prošlogodišnji Vidovdanski protest studenata predstavljao ozbiljan politički i simbolički izazov za vlast, jer su, kako je rekao, studenti tada pokazali da nisu ni „anacionalni“ ni „protivnacionalni“, već da istovremeno zastupaju rodoljubivu, građansku i miroljubivu orijentaciju.

Prema njegovim rečima, režim je razumeo da ne sme da dozvoli studentima tu vrstu simboličkog kapitala.

"Zato je ove godine mnogo ranije zakazao svoju proslavu Vidovdana, što je najbolji dokaz da je prošlogodišnje obeležavanje za režim bilo izrazito neugodno”, rekao je.

Dodao je da dobro što se skup održava u Kraljevu, ali da može biti problem to što nije u Beogradu, kao svojevrsnom centru države. Kako kaže, sada se politička borba nalazi u zaustavnom vremenu i da igra se na produžetke.

"Da li će intenzitet studentskog protesta moći da se održi? Da li će kampanja režima, kombinovana metodama represije, kojima svedočimo i ovih dana, kao i propagandom i manipulacijom, uspeti da ostvari svoj cilj?”, upitao je.

Savetnik predsednika koga plaća Nemačka

Lompar se potom osvrnuo i na, kako je nazvao, "dvogubnu prirodu režima".

"Mi smo, evo, svedoci da je pre dva ili tri dana ‘Špigl’ objavio da je 13 godina savetnik predsednika Srbije čovek koga plaća nemačka vlada. Dakle, imate jednu neverovatnu okolnost da se kao patriotski arbitar, koji određuje ko jeste, a ko nije patriota, pojavljuje osoba koja praktično nadgleda njegovo delovanje, a koju plaća nemačka vlada", objasnio je.

Prema njegovim rečima, reč je o gotovo nezapamćenoj stvari kada je reč o predsedniku jedne države.

"Ali vidite, oni uspevaju da to, u jednom zamešateljstvu događaja, i moram da kažem u sadejstvu opozicionih činilaca, nekako sakriju i na taj način vrše pritisak na javno mnjenje. Kada sam juče video, moram grubo da kažem, onu cirkusijadu sa robotima koju smo imali prilike da gledamo, video sam taj tehno-robovlasnički sistem koji ovaj režim pokušava da nametne", istakao je Lompar.

Objasnio da režim istovremeno ispražnjava srpsku tradiciju sa srpskim šajkačama i glumi hipermodernost sa robotima sa imenima srpskih kraljeva.

"Istovremeno urušavate školstvo i degradirate jednu od najvažnijih profesija na kojima je Srbija nastala. To je učiteljsko-profesorska profesija, koja je u svakom slučaju uvek bila mnogo više rodoljubiva nego policija. A onda tu vrstu aktivnosti pretvarate u jednu neukusnu manifestaciju. Niti je iko protiv robotizacije u duhu savremenog sveta, niti iko smatra da to treba povezivati na tako karikaturalan način. Ali to je ta dvoguba priroda režima", dodao je.

O Vidovdanskom govoru

Milo Lompar osvrnuo se i na svoj govor na prošlogodišnjem Vidovdanskom protestu, ističući da ga ne bi menjao.

"Kontekst određuje značenje. To je bio vidovdanski govor. Zna se šta je Vidovdan. Pritom bih još jednom naglasio: ko pažljivo sluša taj govor, koji se nalazi na Jutjubu, može da čuje da sam govorio o građanskim pravima, građanskoj slobodi, unutrašnjoj slobodi, demokratiji, dakle o svim sadržajima koji su referentni u ovom svetu i u ovom trenutku", istakao je.

“Ako izbori budu najavljeni, to ne znači da će biti održani”

Govoreći o mogućnosti raspisivanja vanrednih izbora, Lompar je rekao da ne bi bilo iznenađenje da takva najava bude izneta, ali da to ne znači da će do izbora zaista i doći.

„Koliko puta smo nešto čuli od njega, pa se posle dva meseca pojavilo novo objašnjenje zbog čega to nije tako ili zašto je urađeno drugačije“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, vlast će odluku donositi pre svega na osnovu političke procene.

„Mislim da izvesni rizici postoje, naročito ako uzmete u obzir Ekspo, koji predstavlja centralni pravac kretanja čitave njegove vlasti. Ukoliko procene da mogu da dobiju izbore, možda će ući u rizik organizovanja izbora praktično godinu dana pre redovnog roka za parlamentarne izbore, odnosno oko šest meseci pre predsedničkih izbora. Ukoliko je, međutim, sve ovo samo marketinška funkcija, onda će ostati na kratkoj najavi nečega što se neće dogoditi“, ocenio je Lompar.

On je dodao da je, zbog načina na koji vlast komunicira sa javnošću, teško proceniti njen stvarni plan.

„Vrlo je teško, kada su u pitanju ovi mehanizmi manipulacije, prepoznati dublji pravac njihovog delovanja. Očekujem da ćemo, kao i obično, čuti veliku buku, veliku fanfaronadu, velika zaklinjanja i prozivanje onih koji se procenjuju kao negativni“, rekao je Lompar.

“Najveća snaga studentskog pokreta - okuplja ljude različitih političkih i ideoloških uverenja”

On je ponovio da od početka smatra da je najveća snaga studentskog pokreta upravo u tome što okuplja ljude različitih političkih i ideoloških uverenja.

„Od početka govorim da samo saobraženost građanski i nacionalno orijentisanih ljudi odgovara raznorodnosti studentskog pokreta. Tamo nema ideološki jednoobraznog sveta. To su naši studenti koje poznajemo, različiti po porodicama, poreklu i političkim opredeljenjima. Njih može da okupi borba za pravnu državu, obračun sa kriminalom i protiv pravne proizvoljnosti koja postoji u sudovima, izvršnoj vlasti i drugim institucijama. Upravo to može da bude najveća mobilišuća snaga jednog antirežimskog pokreta“, rekao je on.

Lompar je ocenio da je razočaran reakcijama dela javnosti na nacionalnu dimenziju studentskih protesta, navodeći da je očekivao manje ideoloških podela.

„Najviše me je iznenadilo što je nova generacija ljudi, rođenih 2003. ili 2005. godine, odmah bila izložena jednoj vrsti ideološkog čistilišta. Umesto da se razume da su to mladi ljudi različitih pogleda, počelo je njihovo svrstavanje u unapred zadate političke kategorije. Mislim da je to pogrešno“, rekao je profesor.

On smatra da unutrašnja politička borba u Srbiji ne bi trebalo da se vodi kroz podele oko toga da li je neko za Evropsku uniju ili Rusiju, već oko pitanja demokratije, pravne države i borbe protiv kriminala.

„Ne treba da vodimo unutrašnji rat oko toga ko je za Evropsku uniju, a ko za Rusiju. Velike sile će uvek gledati svoje interese. Ali i mi moramo da definišemo sopstvene interese i da razlikujemo unutrašnju od spoljne politike. Ako to ne budemo radili, uvek će se pojaviti neko ko će mahati nacionalnom zastavom, dok će se iza toga odvijati sasvim drugačiji politički i ekonomski procesi“, rekao je Lompar.

Govoreći o kritikama kojima je poslednjih dana izložen, Lompar je ocenio da su one posledica njegovog insistiranja da se prevaziđe podela između vlasti i, kako kaže, „proevropske opozicije“.

„Ja zastupam stav da ta dva koridora više nisu dovoljna i da se sadržaj politike mora redefinisati. Ne može se 2026. godina objašnjavati političkim matricama iz devedesetih. Pošto su moji stavovi poznati kao nacionalno orijentisani, a istovremeno miroljubivi, postao sam zgodna meta, iako nemam nikakve veze sa organizovanjem studentskih protesta“, zaključio je Lompar.

(Nova.rs)