Milan Milićević, građevinski inženjer o nalazu veštaka o uzrocima pada nadstrešnice: Kocke na krovu jesu imale važnu ulogu. Majstorima smetali AB anker blokovi, pa su ih „skinuli“, a voda je za par meseci uradila više nego za proteklih 60 godina

Moje mišljenje o „NALAZU I MIŠLjENjU VEŠTAKA“ od 20.11.2024 (čitaj NALAZ), a u svetlu mišljenja Slobodana Maldinija od 28.01.2025.

Pre svega, Maldini je izrekao neistinu (što reče Ivan Radak „nije on to dobro pročitao“), pominjući stranu 26 NALAZA. Maldini je dobro „pročitao“ stranu 26, ali iz nekog razloga je preusmerio pažnju NALAZA na „drugi kolosek“, ali po mom mišljenju, TO što je rekao – nije slučajno rekao.

Na tom krovu se zaista nešto dogodilo, i to nešto što je komisija NALAZA pronašla, a ipak se vešto izvukla iz pisanja izveštaja. Ni to nije slučajno.

Pre svega, da svedem rekapitulaciju NALAZA: nadstrešnica je kolabirala zbog uticaja vode, odnosno korozije zatega i kotvi (i u trenutku forenzike morali su da odstrane vodu). Dobro. A na kom metru je koja zatega „pukla“ (i kakva je korozija na mestu „puknute“ žice), a gde se „iščupala“ cela kotva? Taj podatak se ne „čita“ u NALAZU.

Takođe, ne želim da „pravdam“ izvođače iz 1964-te, nema svaka zatega 6 žica (prebrojte, slikano je više kotvi). Takođe, u NALAZU je konstatovano: „Armaturni čelik je takođe modeliran prema rezultatima testova koji su rađeni na izuzetim uzorcima. Problem donekle predstavlja to što je prema uzorcima, i kvalitet čelika manji od nazivnog i prečnik šipki manji od nazivnog, te se mora napraviti izbor koji od ovih parametara držati nazivnim kako bi se rezultati što jasnije mogli sagledati. U tom smislu, modelirane su šipke nazivnog prečnika (14 mm), a oba podbačaja (i u prečniku i u materijalu) su modelirana slabijim karakteristikama materijala čelika koji je korišćen u modelu“. Još više od toga: kvalitet ugrađenog betona nije obrađivan u NALAZU. Ipak, komisija NALAZA nije osporila kvalitet radova iz 1964, koji je postojano stajao 60 godina.

Šta je činjenica?

Činjenica je da su pre izvođenja radova na krovnoj konstrukciji postojali armirano betonski (AB) anker blokovi (Sl. 1), koji po „završetku“ radova ne postoje (Sl. 2). Komisija NALAZA to konstatuje na sledeći način: „Nedvosmisleno je utvrđeno da blokovi, ili kubusi (kocke), koji su zabeleženi arhivskim snimcima na krovu nisu imali funkciju obezbeđenja sidrenja kablova za prednaprezanje koji su bili smešteni u kosim zategama. S obzirom na to da su ti blokovi uklonjeni i nisu bili dostupni veštacima, o njihovoj stvarnoj funkciji se ne može izneti pouzdan stav. Na osnovu analize dostupne dokumentacije, postoje indicije da su ovi blokovi služili kao nosači reklame na krovu objekta. O postojanju ove reklame, ili reklama, postoji foto dokumentacija, koja pokazuje da su u prethodnom periodu postojale reklame koje su se protezale celom dužinom krova“.

E, ovaj pasus čini rešenje rebusa, o kome Maldini nije hteo direktno da priča. O čemu se radi? Kako je „nedvosmisleno utvrđeno“ da blokovi nisu imali funkciju sidrenja zatega?

Pojašnjenje

Pre svega, postavlja se pitanje koga nema u NALAZU: kada su ti „kubusi“ bili izvedeni – prilikom izrade železničke stanice ili kasnije? Ako su izvedeni prilikom izrade stanice, onda im je glavna svrha zaštita kotvi od prodora vode. Ako su izvedeni kasnije, morali su da „ubuše“ ankere i da ih izliju sa betonom posebnih namena, sa posebnom pažnjom posvećenoj spoju „starog“ i „novog“ betona.

Drugo, ne znam kada su oštemali anker-blokove (ali sigurno pre izrade limene pokrivke). Ali, očigledno je i lim korodirao, i to baš gde su bile kotve (što ukazuje na grešku u „padu“ košuljice).

Treće, u NALAZU je konstatovana greška u geometriji šipki koje čine zategu, kao i kvaliteta čelika od koga su žice zatege napravljene. Generalno, „glatka“ armatura se radi od čelika lošijeg kvaliteta nego „rebrasta“, jednostavno rečeno, nije svako „gvožđe“ – gvožđe…

Isto važi i za beton. Nije svaki „beton“ – beton. A kada se to dvoje spoji, onda može da se dobije ili „ćuršpajz“ ili armirano-betonska konstrukcija. Na primer, postoje betoni sa posebnim svojstvima (npr. od kojih se rade ivičnjaci) otporni na dejstvo soli i/ili mraza. Zato i mislim da su ti anker-blokovi bili od betona sa posebnim svojstvima, baš zato što su šipke od „glatkog“ čelika.

Uticaj korozije

Svakako, metoda uklanjanja AB anker blokova je izvedena destruktivnom metodom („hiltijem“ – odn. vibracionim čekićem). Koliko je pri tome oštećen bilo koji od 9 grednih nosača (odnosno kotvi)? Koliko je tom prilikom napravljeno mikro pukotina za prodor vode? Da li je moglo tom prilikom da bude degradirano i sidrište zatega?

Rđa sama po sebi nije presudna ni opasna, nego voda. Voda (posebno kišnica) je kisela i ako beton ne ispunjava „specijalna svojstva“ (kao „hidrotehnički“ beton), onda rapidno može da degradira sva svojstva i betona i armature.

Svakako forenzikom iz NALAZA je uklonjen beton oko „čaura“, i meni je neverovatno da sidrenje glatke armature nije izvedeno sa „kukama“, što je bilo obavezno u 1964-oj (Sl. 3). Tu postavljam logično pitanje: da li je to propust iz 1964. ili je nešto naknadno intervenisano? Po mom iskustvu, ne bi me čudilo da je neko nešto „čačkao“ i ne znajući šta radi… Tako sam i protumačio Maldinijev istup (mada može da se protumači i kao zlonameran).

Posebno, mislim da je neko nešto naknadno intervenisao na završecima sidrenja glatke armature, i poziciono (onako kako su „ukrštene“), ali i prema samim završetcima. Glatka armatura se OBAVEZNO završava savijanjem pod 180° (u tzv. „kukama“). Samo rebrasta armatura može da se sidri bez „kuke“, ali se obavezno proračunava dužina sidrenja (pojednostavljeno: 40*PrečnikŠipke+DužinaKuke).

U svakom slučaju, uklanjanjem anker blokova (kako u NALAZU piše „kubusa“), uticalo se na stabilnost konstrukcije. Kako se na slikama iz NALAZA vidi, korozija jeste uticala na stabilnost kotvi. Čak je i nov krovni lim korodirao za par meseci.

Nauk „konstruktivcima“

Posebna napomena odnosi se na izradu zaštitne limene konstrukcije krova (Sl. 4). Odvodnjavanje krovne konstrukcije planirano je (veoma loše) preko praktično devet krovnih kanala koje sneg i vodu treba da provedu do naličja objekta. Pritom kotve su uvek izložene uticaju vode. To mi potvrđuje da je projektant hteo anker blokovima prvenstveno da zaštiti destruktivni uticaj vode na kotve nadstrešnice (a ne zbog „reklama“ kako je u NALAZU navedeno).

Najzad, da se nadovežem na Maldinijevu tvrdnju: majstorima smetale žice, pa su ih „skinuli“. Nisu im smetale „žice“, nego celi AB anker blokovi, pa su ih „skinuli“. A to je onda uslovilo da je voda za par meseci uradila više nego za proteklih 60 godina…

Ono što mogu kao zaključak da navedem, i kao nauk našim „konstruktivcima“ (pa i „putarima“), a to je da ne potcenjuju uticaj vode na stabilnost objekata. Ako ništa ne naučimo iz ovakvih tragedija, onda su svi oni ljudi izginuli za džabe. Ovakvo „znanje“ je SKUPO plaćeno, i vrednost takvog znanja i iskustva treba VEOMA ozbiljno da se shvati. Da nam se nikad više ne ponovi.

(Forbs)