Milan Ćulibrk o sankcijama NIS-u: Plašim se šta će biti kad se rezerve potroše, nemamo kapacitete za toliki uvoz

 Govoreći o sankcijama NIS-u, urednik Radara Milan Ćulibrk navodi da za početak, na kratak rok, neće biti ništa dramatično. „Ja se plašim šta će se desiti za nekoliko meseci kada se rezerve potroše, i sirove nafte i derivata. Jer mi nemamo kapacitete za toliki uvoz benzina, nafte i dizela. Mi smo do sada kroz Jadranski naftovod dobijali naftu, prerađivala se u Pančevu odakle se prevozila kamionima do benzinskih pumpi, a sada će sve to morati da se uvozi iz Mađarske, Bugarske, Rumunije, Austrije, ko zna odakle. Mi nemamo kapaciteta sada da to uvezemo“, rekao je Ćulibrk.

„Još što je dodatni problem za mene u ovom trenutku – slušali smo od ministra finansija Siniše Malog da se ovih dana ubrzano sprema budžet za narednu godinu. Mene zanima šta je, kad se ministar jutros probudio i kad je video da sankcije NIS-a su stupile na snagu, da li je on shvatio da je sve što je do sada ne radio puj pike ne važi. Sada se bitno menjaju pretpostavke“, kazao je.

Ćulibrk je istakao i da „oko 224 milijarde dinara ili oko dve milijarde evra godišnje je NIS uplaćivao u budžet, preko PDV-a, akciza“.

„Jutros smo čuli da će verovatno biti zabranjeno plaćanje svim karticama, sem karticama Banke Poštanske štedionice. Postavlja se pitanje šta će se desiti sa tom bankom ako ona dođe na udar kao neko ko sarađuje sa kompanijom koja je pod sankcijama – ako ona dođe na udar, onda imamo još veći problem. Ali čini se kao da vlast baš briga za to i da – to neka šljaka koliko šljaka, ako treba još par nedelja, a onda ćemo da se češemo po glavi i da imamo veći problem“, rekao je.

Ćulibrk je istakao da je za veliki broj toplana neophodan mazut, koji je jedan od proizvoda koji izlazi iz Pančeva. „Hoćemo li i to morati da uvozimo? Previše stvari se komplikuje. Sa sudbinom NIS-a je povezana i sudbina budućeg gasnog aranžmana, zato su ruke vezane“, dodao je.

Dodao je da je jasno da Rusi ne nameravaju da prodaju svoj udeo u NIS-u.

„Oni ostvaraju na taj način ovde neki geopolitički uticaj i strateški interes. A prihodi NIS-a za njih su statistička greška, a za Srbiju ne. NIS učestvuje sa oko 4 odsto bruto domaćeg proizvoda, toliko je trebalo da bude projektovani rast ove godine, a biće dva i po u najboljem slučaju. Sledeće godine ćemo imati još sporiji privredni rast baš zbog toga“, rekao je.

Naveo je da ga je jutros najviše začudila informacija da se gorivo na pumpama NIS-a najviše kupuje gotovinom.

„Ja ne mogu u to stvarno da poverujem, možda jeste tako. Ako je nešto dobro u celoj situaciji, ljudi će moći da gotovinom i dalje da kupuju i karticama Poštanske štedionice. Kompanije koje posluju u Srbiji koje su distibuteri, verujem da su se organizovali i da će povećati svoje nabavke iz inostranstva“, rekao je.

Istakao je i da u prvih šest meseci, pre nego što su sankcije stupile na snagu, smanjena je prodaja goriva NIS-a.

„Mi nećemo platiti odmah, ali hoćemo naknadno. NIS je pre dve-tri godine ostvarivao dobit godišnju od 400 miliona evra, imao je jedne godine i više, toliko je platio Gasprom za NIS, a u prvom polugodištu ove godine je uknjižio neto gubitak od 30 miliona. To znači da država ove godine od nisa dobija dividendu, što bi rekao predsednik, krompir“, rekao je Ćulibrk.

Dodao je da "kad nema priliva u budžet, a država planira da povećano troši zbog EXPO – moraće država dodatno da se zadužuje i da dug raste".

(N1)