Milan Ćulibrk: Hrana u Srbiji u poslednjih 12 godina, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupela oko 94 odsto

 Premijer Miloš Vučević izjavio je da je nedopustivo da se pojedinci bogate na račun građana i da će se detaljnije ispitati način formiranja cena u maloprodajnim lancima. U pomoć u obračunu sa trgovcima koji podižu cene pozvani su i BIA i Narodna banka Srbije. Urednik nedeljnika "Radar" Milan Ćulibrk kaže da te stvari se rešavaju ekonomskim merama, a ne prisilom i prinudom.

Ćulibrk ističe da u normalnim država postoje pravila kako se formiraju cene na tržištu.

„Što je na nekom tržištu konkurencija veća to su pravila obaveznija za sve kompanije. Kada tih pravila nema i kada svi nemaju ravnopravan tretman, što je slučaj u Srbiji, onda je sve moguće, pa i da se najavljuje da će se BIA baviti time. Ja zaista ne verujem u to“, kaže Ćulibrk.

Država, prema njegovim rečima, ima nekoliko načina da stvari dovede u red.

„Prva je da se ona prva domaćinski i racionalno ponaša, a ne ponaša se. Troši kao pijani milioner. Ako vi potrošite 600, 700, 800, 900 miliona evra na nacionalni stadion, a reprezentacija nam ispadne u grupi na Evropskom prvenstvu, a pre toga izgradi pet lokalnih stadiona na kojima se igraju sada fudbalske utakmice nekih prvoligaških klubova, jer njihovi stadioni nisu u redu, i to bez gledalaca, a i za to je potrošeno po 30, 40, 50 miliona evra, zavisi kako za koji, taj novac negde mora se pojaviti. Znači ne može da država potroši milijardu za nešto, i da tog novca više nema. Ima ga. I on se pojavljuju u opticaju, i vrši pritisak na cene, i onda neko koristi tu priliku što na tržištu ima viška novca da podigne svoje cene„, objašnjava Ćulibrk.

Dodaje i da je realni problem to što su u 2022. profiti velikih kompanija bili jedan od glavnih uzročnika rasta cena u Evropi.

„Uz uska grla u proizvodnji zbog pandemije, i tako dalje, sve se to nadovezalo jedno na drugo, i tada su u normalnim zemljama gledali kako da izađu na kraj. Niko njih nije angažovao BIA-u. Tako da, te stvari se rešavaju ekonomskim merama, a ne prisilom i prinudom“, kaže Ćulibrk.

Ističe da se iz današnje perspektive može videti da su cene šest osnovnih životnih namirnica koje su krajem 2021. godine bile zamrznute rasle brže od ostalih cena, te da je Vlada iz toga mogla nešto da nauči.

„Kakav je efekt? Pa na našu štetu. Ja se plašim da će i ovo…“, kaže on.

Dodaje i da je hrana u Srbiji u poslednjih 12 godina, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, poskupela oko 94 odsto.

„Mi smo svedoci da su proizvodi svetskih robnih marki u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji jeftiniji nego što su u Srbiji, što je nenormalno. Meko domaće proizvodnje jeftinije je regionu nego kod nas. I onda mi plaćamo i tu cenu. Zato što oni tamo gube da bi ostali na policama,jer je tamo mnogo veća konkurencija, pa tamo ne mogu da imaju cene kakve mogu u Srbiji. I onda na kraju mi ispadnemo jedina kolateralna šteta“, kaže Ćulibrk.

Najsiromašniji najveće žrtve

Naglašava i da je problem i što su najveći gubitnici trke sa cenama najsiromašniji i oni koji žive ispod proseka.

„Oni nemaju načina da se zaštite, da se odbrane od inflacije. Drugi se brane kupujući stanove i tako dalje, ulažući na svetske berze. Ovde nema odbrane. Drugi problem jeste što ovde osim tih ljudi sa ispod prosečnim primanjima najveće žrtve su bile ljudi koji su štedeli. A već 10 godina domaće štediše su najveća žrtva ove ekonomske politike jer se ovde štedilo uglavnom u evrima, vrednost evra u međuvremenu pala, plus inflacija. A mislim da, ko je držao zadnjih deset godina evro na štednji, realno je izgubio bar jedno 40 odsto vrednosti od tog novca, sve zajedno sa onim kamatama koje je dobio u međuvremenu“, kaže Ćulibrk.