Milan Ćulibrk: Državi odgovara da cena goriva bude što viša kako bi punila budžet. Dizel je za mesec i po dana poskupeo više od deset odsto, što će neminovno pogurati inflaciju

Poskupljenje goriva u Srbiji poslednjih nedelja moglo bi dodatno da pogura inflaciju i rast cena, upozorava urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk, navodeći da državi odgovara viša cena zbog prihoda od akciza. On napominje i da je dizel za mesec i po dana poskupeo više od 10 odsto, što će se neminovno preliti na druge proizvode, dok su cene goriva u regionu i dalje znatno niže nego u Srbiji.

Maloprodajna cena na benzinskim stanicama od petka 27. marta do 3. aprila iznosiće 213 dinara za litar evrodizela, odnosno 188 dinara za litar benzina, što znači da je u odnosu na prošlonedeljne cene evrodizel skuplji za jedan dinar, dok je cena benzina ostala ista.

Govoreći o poskupljenju goriva, Ćulibrk kaže da “državi odgovara da ta cena bude što viša” kako bi punila budžet što više uz pomoć akciza što, kako kaže, ima i svoju tamnu stranu jer – kada gorivo poskupi, poskupeće i sve ostalo.

“Mi sada pričamo da je nova cena za jedan dinar veća, ali ne. Za poslednjih mesec i po dana povećana je 20 dinara, jer je dizel početkom februara, krajem januara bio 193 dinara, a sada je 213 dinara što je povećanje od preko 10 odsto”, objašnjava Ćulibrk dodajući da će to povećanje “kad-tad morati da se odrazi i na druge cene”.

On objašnjava i da prognoze pokazuju da poskupljenje goriva od 10 odsto na globalnom nivou znači povećanje opšteg nivoa cena od jedan odsto. Ocenjuje i da ćemo, samo zbog dosadašnjih poskupljenja ove godine, imati povećanu inflaciju za jedan procentni poen više nego što je planirano.

Ćulibrk kaže da zvaničnici “vole da hvataju muštuluk” i da se hvale kako su građanima obezbedili najniže cene goriva, ali da to i nije sasvim istina.

“Ono što je suština je da građani Severne Makedonije plaćaju dizel 40 dinara jeftinije nego mi. U Crnoj Gori je 30 dinara jeftiniji, u Bosni je 20 dinara jeftiniji. Pa šta je nama to vlast poklonila? Ona i dalje uzima mnogo i mogla bi da smanji svoja zahvatanja mnogo više”, kaže urednik nedeljnika Radar.

Briga o najsiromašnijim građanima

Komentarišući najave nadležnih da će se država umešati kako bi standard građana ostao neoštećen povećanjem cena, Ćulibrk kaže da ne vidi kako je to moguće jer je, kako kaže, “država taj mehanizam već ispucala”.

“Početkom marta je prestala da važi uredba o ograničavanju velikog broja cena u prodavnicama i zbog toga je država smanjila međugodišnji rast cena na oko 2,5 odsto. Poenta je što ona nije eliminisala uzroke inflacije, ona ih je veštački držala pod kontrolom”, smatra sagovornik N1 podsećajući da je Srbija pre uvođenja tog ograničenja bila druga u Evropi po rastu cena poslednjih pet godina.

Ćulibrk, komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će preuzeti brigu i voditi više računa o najsiromašnijim stanovnicima, podseća na vest o tome kako 40 odsto zaposlenih u Srbiji, a što je kako kaže oko milion građana, prima manje od 600 evra mesečno, dok se predsednik hvali znatno višim platama.

"Potrebno je odustati od nekih projekata"

Urednik nedeljnika Radar ocenjuje da je potrebno da donosioci odluka u Srbiji odustanu od “nekih sumanutih projekata” kako bi uspeli da ublaže efekte energetske i ekonomske krize.

“U ovoj situaciji vi insistirate da gradite Nacionalni stadion na koji ćete da potrošite milijardu evra. Ljudi, to je sumanuto. Tih 500 miliona koje ćeš još da potrošiš iskoristi na nešto što je sada ljudima stvarno mnogo važnije od stadiona na kome će se igrati šest utakmica godišnje”, smatra Ćulibrk napominjući i da je izgradnja delfinarijuma u parku Ušće nepotrebna dok "svet gori".

“Odvratan odnos medija prema tragediji na Filozofskom fakultetu”

Komentarišući smrt studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu i izveštavanje medija o tom slučaju, Ćulibrk kaže da gledamo “odvratan odnos medija prema užasnoj tragediji”.

“To nisu više ni mediji, zaista, tačno se vidi da su to propagandne mašinerije sa jasnim, definisanim ciljem. Oni znaju sve unapred, oni znaju tačno šta se desilo, ko je kriv , ko je odgovoran. Direktno su uperili prst, kao u navodno odgovorne, pozivajući od rektora do dekana Filozofskog fakulteta”, kaže Ćulibrk.

On ocenjuje da, iako se Srbija poslednjih godina suočila sa više tragedija, pojedini mediji nisu ništa naučili o etičkom izveštavanju, te da “takve ljude ne smatra kolegama”.

“Na nama je da ljudima prenesemo objektivnu informaciju. Niko još uvek ne zna šta se tačno desilo. Kako oni mogu da tvrde bilo ko da je odgovoran? Zaista bi bilo dobro da saznamo šta se desilo i da se krivci kazne, naravno, ali ne mogu mediji da proglašavaju odgovorne, krivce i da budu dželati, a videli smo da neki to obilati rade”, ocenjuje Ćulibrk za N1 dodajući da ovakvo izveštavanje medija pokazuje da istina više nije ni važna.

(N1)