Mihailo Medenica: Odoh polako, a ti ne žuri, odmori ruku

Krvnici nam polažu vence,

prvi na mobu,

kopaju zdence…

Živele žrtve što ćute,

što ne pamte,

što se ne ljute…

Vrane i svrake na neznane

srpske rake.

Pretovarile ptiće od srpskih

kostiju i mesa,

visoka im nebesa…

Mihailo Medenica

Visoke vrbe, čekaju Srbe,

porasle, mašala…

Sedi, Srpče, odahni

u slatkom hladu od vešala.

Evo dželata, dobro mi došo,

sedi u čelo stola.

Dižem ti čašu najbolje rakije

za ono jauka, krvi i bola.

Ne bih je našao gde je đed zakopao

da ga nisi baš tu preklo!

Hvala, krvniče nek ti se kliče

evo nas, izgleda, viška preteklo.

Oprosti, krvniče, ja zaboravljam

ali ti pamti, pa neka plamti selo…

Samo ti pali mi smo bar dali

onolko pozivara za opelo…

Odoh polako, a ti ne žuri,

odmori ruku, ne brini za me,

zapamti – ja ću ti zaboraviti,

čekam te povrh kućevne jame…

(Bez cenzure)