Mihailo Medenica: Nisi morao, hteo si! Kupili su te jer si bio na prodaju

Nisi ništa morao, brate, hteo si!

Kupili su te jer si bio na prodaju.

Imao si Gospoda ali si želeo gazdu.

Nisi morao – hteo si!

Preprodali su te, naravno, roblje ima rok trajanja.

Nisi morao – hteo si!

Na jastuk spuštaš glavu kao na panj, strahuješ od sna, strahuješ od jave…

Ništa strašnije od paperjaste giljotine.

Ne brini, dželat te prezire, navikao je da presuđuje ljudima…

Nisu mogli da te zastraše ničime osim tobom…

Živiš u strahu da se gde ne sretnete ti i ti.

Strašno je to – niko te ne juri a stalno u begu!

Ništa nisi morao – hteo si!

Koliko vredi život kad ti ga drugi žive?

Kad ga daš u podstanare..?

Sviće li na bunjištu?

Kakve su baljegave zore?

Hteo si gazdu, prevarili su te, preprodali su te tebi, pa gazduj robe.

Lanci se sprdaju s tobom.

Okovi te ogovaraju, vele da se plašiš ključa…

Ništa nisi morao – hteo si.

O najviše ti grane vetar okačio obraz, ko ponjavu…

Vrane ti se gnezde na časti.

O tvoju reč ni siroma maslačak da se obesi…

Čovek se drži za reč a ti za senku što je ostala za tobom.

Pokušava da utekne, da se gde preuda, makar i za mrtvoga samo da se skući uz čoveka…

Pusti je, neka udovice živoga čoveka ko neveste mrtvoga, ona ništa ne mora i neće.

Neka je da je druge senke ne spadaju:” Gde ti je čovek?”

E, kakva si samo ljudina bio dok nisi preumio da moraš, a sad ni to kusura što ječi za tobom, no…

Doći će dani da se taj prognanik u tebi protegne, a šta ćeš tada?

Doći će dani, rekoh, al kako ćeš ih poznati..?

Sviće li na bunjištu?

Kad se tamo razdani?

Je l se po jutru, ili po mirisu, dan poznaje?

Ništa nisi morao, hteo si!

Gazduj, robe, pa što lancima preoreš klinovima će rađati, pa noktima žnji…

(bezcenzure.rs)