.jpg)
| Hronika | |||
Mihailo Medenica: “Kravica” i volovi |
 |
 |
 |
| sreda, 17. maj 2017. | |
|
Nekad sam imao nepunih sedam godina.
Nekad nas je strika Dušan sačekao “ajkulom” na železničkoj stanici i odvezao u neku garsonjeru novobeogradskih blokova… Nekad je bilo to pozno veče krajem leta ’81. svetla grada koja su nestajala za nama kako smo prelazili “Gazelu”… Nekada nije bilo ničega od “Gazele” do blokova… Nekada je ta garsonjera bila puna smeha. Nekada me je iz trpezarije garsonjere budio očev tranzistor i ono “liturgijsko”: “Dobro jutro, Beograde!” Nekada je iz blokova ka gradu vozio zeleni zglobni autobus 16B dok je vetar kovitlao pesak i dalek glas ljudi u kopreni peščane hajdučije… Nekada sam uporno stajao kraj vozača gledajući u one šarene karte za vožnju koje je razbrajao velikim noktom malog prsta… Nekada se čulo ono “ting” kad automat pojede pa ispljune kartu… Nekada se osnovna škola zvala “Braća Ribar”. Nekada nisam imao pojma ko su ta braća dok sam preplašeno stajao u kredom iscrtanom cvetu I1. Nekada je mama stajala samo koji korak dalje i plakala dok nas je Rozalija Janković, ta divna, divna žena uvodila po pri put u školu. Nekada su mi ta dva sata provedena u školi 1. septembra 1981. delovala kao večnost. Nekada sam mislio da je mama otišla i da me u dvorištu više niko neće sačekati. Nekada sam bio presrećan videvši da nije, da je ugasilo do pola popušenu cigaretu, LD, i potrčala k meni, još plačući. Nekada sam odlazio do Rajićeve, kod okretnice tramvaja, malo iznad škole, cvrenio se kiosk, vreo na suncu, ko plotna starog šporeta… Nekada su se u njemu znojile dve šerpetine- u jednoj viršle u drugoj kobasice. Nekada je od priloga bilo samo senfa i majoneza. Nekada bih dobio i minjon pride, dobrano mek, lepljiv i istopljen. Nekada bih seo na prvu klupu Kalemegdana i jeo viršle u zemički dok je mama držala jogurt, minjon i salvetu. Nekada je u Zoološkom vrtu bilo više ljudi nego životinja, ali to je bio i ostao najlepši zbeg. Nekada sam u “Snežani” pojeo prvu picu, utalivši se s drugarima za kaprićozu. Druge i nije bilo. Nekada nismo znali ni kako se to jede, niti nam se naročito svidela, ali pobegli smo s časa i jeli picu, ej! Nekada je Rozalija znala da me digne sa stolice kad povuče zuluf, a ja ćutim, pioniri nisu plakali… Nekada sam na malo maturi popio čašicu ruma i dva sata izazivao na ferku parking sat, dok on, pametniji, nije popustio… Nekada sam krao burazerove bele, “adidas- rom” patike, tribroja veće i klaparao u njima tripujući da sam Šejn. Nekada je nas petoro znalo da se zgura u telefonsu govornicu dok nasumično okrećemo brojeve i zezamo ljude… Nekada smo sedeli kod Terazijske česme i gledali u milicajce koji su pokušavali da kopiraju Jovana Bulja i budu onakvi šmekeri u belim, letnjim uniformama, ali… Nekada je čika Jovan radio u trafici kod mene u bloku nakon penzionisanja- bio je šmeker do kraja! Nekada je ćale kupio Gipčetu ono čudo od “BT50”- nikada nije hteo da da krug pa smo mu skidali ventile s guma… Nekada me je Momčilo vodio kod frizera po službenu frizuru: “Malo makazama iza ušiju, skrati mu te repove i da mu šiške ne padaju u oči…” Nekada je mama dozvolila dok je ćale bio u Crnoj Gori da odem sam i majstor Mići odbrusim: “Ne, ne kao ono tatino, ovog puta hoću mašinicom iznad ušiju i uz vrat!” Kakav jeres… Nekada je burazer trenirao košarku u “Partizanu” i vodio me u Halu sportova, naaaajveću građevinu na svetu, da gledam basket i slušam kako “simodovke” škripe po parketu… Nekada sam zbog jedne Nataše zapalio s gajbe 9. marta ’91. da se nađemo na Slaviji… Nekada sam se za opkladu peo na vrh kazaljke sunčanog sata na Slaviji… Nekada je ćale od firme dobio dvosobnu gajbu pa smo burazer i ja dobili svoju sobu iz koje su treštali Dar Strejts, Kris Rija, ZZ top, Smak, ABBA, Dilan, Čorba, Roj Orbison… Nekada je ćale preko sindikata kupio “tošiba” dvokasetaš i par “TDK” kaseta… Nekad ga je burazer poneo na more u Čanj i zaboravio na plaži… Nekad sam se na ličnu kartu burazerovog drugara učlanio uvideo klub i uzeo dve kasete- nekog nindžu i Lindu Lovlejs… Nekada sam plaćao kazne kad kasete vratim nepremotane. Nekada sam s ortacima iz kraja danima pre projekcije stajao u redu pred bioskopom “Fontana” da kupimo karte. Nekada sam zbog devojke dobio takve batine od Paviljonaca, ali je nastavila da me voli. Još više, čini mi se. Nekada su mi ti Paviljonci postali drugari kad su shvatili da mogu da me šibaju kolko hoće- ja ću dolaziti po Jelenu modar ili ne… Nekada je ćale pred penziju ponovo dobio gajbu, za sobu veću… Nekada smo roditeljima krali onaj “LD” i pušili dok nam ne pozli, a onda po još jednu verujući da se zaista “klin- klinom izbija…” Nekada sam se toliko napio na burazervom ispraćaju u vojsku da sam sutradan pitao kad se vraća iz škole, da mu maznem patike pre nego što stigne, a on je u “Maršalki” već zaduživao “guštersku” opremu… Nekada se burazera napio na mom ispraćaju ne želeći da mi pokaže kako mu je frka jer idem u vojsku u Gnjilane. Nekada me majka nije pratila od kućnoga praga dalje kad sam to jutro kosmat kretao put Gnjilana… Nekada je mama bila živa, sad nedeljom brat i ja pričamo o svemu što je nekad bilo, sedeći kraj njenog groba, nikad ne govoreći da idemo na groblje već do mame… Nekada je ta trouglasta “Kravica” bila najviša kota detinjstva s koje se jasno videlo sve, osim volova koji su se nekako prikrali… Zato danas ne mogu da objasnim mojom princezi zašto plačem na vest da se vratilo “nekad” i zašto je trougao jedini horizont kroz koji se jasno vidi kružnica sunca i pod oblacima..? (Dva u jedan) |
Rekoh već: “Vratila se trouglasta “Kravica”, još da mi se vrate i zubi da je otvorim kao nekad…”, a to “nekad” je, nažalost, ostalo najživlje i najrečitije u ovih četrdeset i kusur leta življenja i životarenja, jer za trouglastom “Kravicom” su došli neki kockasti volovi i sjebali sve!
Ostali članci u rubrici
- Izrael: Hiljade građana okupilo se u centru Tel Aviva, demonstranti blokirali autoput, zahtevaju vanredne izbore i hitan dogovor o oslobađanju izraelskih talaca u Pojasu Gaze. Demonstrantima se putem video-linka obratila Hilari Klinton
- Branko Miljuš: Izveštaj ODIHR-a potvrdio da nema nikakvih promena izbornih uslova. Vlast ovim izborima pokušava da legalizuje decembarski izborni inženjering, pomoću koga je opoziciji otela pobedu u Beogradu
- Naslovne strane srpske štampe 19. maja 2024. godine
- AP: Predsednik Argentine Havijer Milej u bizarnoj poseti Madridu - ignoriše premijera Sančesa i španskog kralja, optužio Sančesovu socijalističku vladu da je „donela siromaštvo i smrt Španiji“
- Nova Kaledonija: Raste broj žrtava oružanih sukoba na francuskoj prekomorskoj teritoriji, obustavljeni su komercijalni letovi, blokirano je 3.200 ljudi. Pariz krivce vidi u "malignom ruskom i azerbejdžanskom uticaju“
- Milan Knežević: Prijateljski smo ubedili Spajića da poslanici PES-a potpišu rezoluciju o Jasenovcu, Crna Gora da bude makar uzdržana o Srebrenici
- Tel Aviv: Član izraelskog ratnog kabineta Beni Ganc zapretio da će „podneti ostavku u vladi, ukoliko ona ne usvoji novi ratni plan za operacije u pojasu Gaze“
- Glas Amerike: Poznat konačan tekst predloga rezolucije o Srebrenici u UN – osuđuju se akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, predviđa se da 11. jul bude proglašen „Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici“
- Premijer Grčke Kirijakos Micotakis uputio upozorenje vladajućoj makedonskoj partiji VMRO-DMNE da „prestane sa provokacijama i da u potpunosti poštuje Prespanski sporazum, koji predviđa naziv države ‘Severna Makedonija’"
- Kristijan Šmit: Srbija poštuje teritorijalni integritet BiH. Dodik nije uspeo da privuče Vučića na svoj put. Vidim da korištenje batine umesto šargarepe daje rezultate, uključujući i pritisak na Dodika
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
