Михаило Меденица: Корачајте, небеска децо!

Корачајте небеска децо,
ми нисмо ваши преци,
иконописани сте се родили,
ми смо туђини сопственој деци.

Корачајте, потомци славе,
позна вас јутро с Косова поља,
ми ћемо кајно, погнуте главе
оћутати деци кол’ко су — боља.

Корачајте, не гледајте за нама,
кораци наши ни праху траг,
најтежи крст сада је на вама
прешли сте, децо, небески праг.

Корачајте, немајте краја,
јер крај је за нас, ту смо се скрили,
самоникли ви сте поленом раја,
корачајте само — Бадњаци мили.

Корачајте, векови живи,
из ваших стопа већ ниче плод,
праштајте, ми смо криви,
што деци својој далек смо род.

Корачајте, нек певају житнице,
здравите своје Кајмакчалане,
на том смо путу ми само скитнице,
ми смо у страху крали вам дане.

Корачајте, ми нисмо знали,
стани у поздрав немирни свете,
познаш ли, анђели крила им дали,
и Бог је данас са вама — дете!

(Два у један)