Mihailo Medenica: Kad te pitaju od kojih si? Kaži: Srbče sam. Sa neba dolazim

Kad te pitaju: “Od kojih si ti, mali?”, namršti se i podvikni: “Od najboljih”, znaće odmah ko si!

Srbče, starinom sa Golgote, seme raspeća.

Moji su sa ikona i sa onih nebeskih čobanija gde su se stada oblaka vodila na Gospodnja pojila.

I, nisam ja mali, evo da stanem uz Dečane pa da vidite kolki sam, ne bi me dogledali…

Ja sam dete, Srbče, al nisam mali, mi se veliki rađamo…

Od Prizrena do Manasije mi je kolevka, jedva je vetrovi zaljuljaju.

Sva od moštiju i božura upredena, i svi su mi se sveti rodili u njoj.

Nisam ja mali, zapamtite, čitav Drim je majka grejala na ognjištu da me okupa.

Srbče sam, na krštenju darovan svetim ranama predaka i slavom težaka što je ralo opaso i jurnuo da pogine.

Nisam prohodao no projurišo…

Valja mi stići mrtve da počinu, eno im grobovi rodili i prerodili, zovu na mobu, a Srbin i mrtav još koji put da pogine pa će da predahne.

Od najboljih sam!

Onih što su gostili krvnike jer ne znaju da mrze.

Onih što su najlepše pesme spevali životu ne naživevši se.

Od onih što su ih ko decu đedovima zvali jer ni jedna glava nije stigla da ostari.

Srbče, moji su s ikona. Eno mi kuće vazda u zgarištu, al ne mari, skućim se očas u studeničkim voštanicama i pećkim kandilima.

Srbče sam, naše su majke isplakale Morave, Ibar, Sitnicu i Bistrice da tuđe majke ne zaplaču.

Eeeeee, šta je u nas nevesti svatove dočekalo u crnini i koliko je mladoženja ljubu dozivalo nad jamama, pa evo nas, još iz kamena ničemo…

Srbče sam, za đedovim krvavim ralom orem beskraj, polako da ne razgrnem kosti…

Još rađaju te iste njive, i žitu znam ime, i svaki klip kukuruza privijem i povijem- neko Srbče je to…

Od najboljih sam, jer još nas ima gde su nas zatravili, i još se rađaju za koje smo pali, i još nas preziru jer se stide što pred mrtve Srbe u jurišu nisu stali.

Mrtve da odmene…

Srbče sam, lovćenska radost, od najboljih…

Čobanče nebesa, žurim da poteram zvezde na pojila Gospodnja.

Oči roda mojega se ko svici noću razlete da dogledaju beskrajem…

Tamo gde se upirete da stignete- ja sam već bio.

Srbče, moji su s ikona, zaludu mi na zemlji zasede spremate- ja sa neba dolazim…

(Dva u jedan)