Mihailo Medenica: Aleksin a ne Alekov zakon, bre!

 Ne, pogrešno ste shvatili- Srbiji ne treba Alekov već Aleksin zakon!

Čemu Vaša poseta Tehničkoj školi u Aranđelovcu, gopodine predsedniče, ako ne zarad kojeg mizernog političkog poena?!

Čemu ako tamo niste otišli da lupite škom o sto, postrojite fukaru (izvinite, ali drugi izraz nemam za one koji su zataškavali ono mučno, preteško maltretiranje devojčice) i saopštite im da od sutra duže po lopatu pa na njive! Nemaju šta takvi da traže međ decom!

Čemu ako su Vas ti isti dočekali?!

Čemu ako ste im pružili ruku?!

Čemu ako ste ih tako abolirali?!

Čemu ako ste obišli školu ko domar i održali haiku besede deci kako „treba da paze jedni na druge“, kako kazaste, kad država ne pazi ni na koga?!

Čemu ako niste svesni (baš kao i Vaši prethodnici) da se ništa ne događa samo od sebe, već kao posledica nepostojanja sistema, osim onog da „sila Boga ne moli“, koji je za ove vlasti prerastao u ideologiju?!

Čemu ako deci niste dokazali da se među ljudima ne treba i ne smeju osećati samotnima, gledajući u čoveku zver?!

Čemu ako ste vreme izdangubili na prazne priče kako je znanje najveće bogatstvo koje deci niko ne može oduzeti, kada vide da im je roditeljima oduzeto sve- od dostojanstva, prava na život dostojnog čoveka, budućnosti, prošlosti, sadašnjosti…

Čemu ako niste pri svakom koraku rekli u sebi: „Ne, jedan Aleksa je i previše za Srbiju- nikad više!“?!

Čemu ako se sve svodi na to hoćete li Vi obići kakvo stratište pa da to više ne bude?!

Čemu, jer niste Vi sistem, nije Vaše da sakupite kamere i fotorepotrete pa zapucate na još jedan politikantski izlet, ali jeste Vaše da autoritetom čoveka koji „hoda po vodi“ učinite da oni besramnici u skupštini izglasaju ono što kukavički nisu- „Aleksin zakon“ a ne da svi živimo po Alekovim zakonima i milosti da se za nešto zauzmete tek kada procenite da je dobit veća od gubitka?!

Čemu sve ako je još jedno dete moralo da izgubi dostojanstvo, mir, spokoj, nadu…kako biste se prenuli, kao oni Vaši pajaci na zvono Maje Gojković, i našli vremena da objasnite deci kako se prstići ne guraju u šteker i kako je pogubno sedeti na hladnom betonu?!

Čemu sve, gospodine predsedniče, ako ćete „gasiti“ požare tek kada dogore, umesto da trčite s kofom vode kad počne da tinja (bez kamera po mogućstvu)?!

Čemu sve, na posletku, kada se toj sirotoj devojčici život sveo na terapije, terapeute i sram što je žrtva?!

Čemu sve kada će se ispisati iz škole kako se ne bi susretala sa nasilnicima (blaga reč) koji će je slavodobitno i prezrivo gledati kada za koji dan sve padne u zaborav?!

Čemu sve kada moć koju imate koristite tek da biste je pokazali, a ne učinili nešto više od petparačke fontane i podrugljivih solitera nekakvog „Beograda na vodi“- zahtevali da se izglasa „Aleksin zakon“, Sveto pismo jevanđeljske svakodnevice naše dece?!

Jeste li obišli tu mučenu devojčicu?!

Jeste li joj obećali da niko više nikada neće proći kao ona?!

Jeste li joj pružili tračak nade da je pred njom budućnost kojom će moći da potre prošlost?!

Jeste li, gospodine predsedniče, svesni da Vaš legat ne sme biti strah od Alekovog zakona, već Aleksinog?!

Na deci svet ostaje, a zapitajte se kakav im to svet ostavljamo i kome?!

Žrtvama da to više ne budu ili zverima da vladaju džunglom naslednim pravom jačeg i bezdušnijeg?!

(Dva u jedan)